Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunes   Windows Media Player   Real Player   QuickTime

Trenutna pesma: Loading ...
Bit rate:
Trenutno Slusalaca: /
Status servera:


Strana 2 od 2 PrvaPrva 12
Prikaz rezultata 11 do 19 od 19

Tema: Srpsko stradanje kroz vekove

  1. #11

    СРБИ У ХРВАТСКОЈ – Или да ли је Далмација била у целини српска пре него што су је комунисти почели преваспитавати
    28/03/2021 | by Админ/balkanskageopolitika.com


    Текст Саве Штрпца о доласку Срба у Хрватску „у 16. веку“, уз поштовање чињеница које је навео, може се допунити и неким другим ситнијим појединостима. Ја им додајем следеће.

    АУТОР: Драгољуб Петровић

    1) Озбиљни хрватски историчар Фердо Шишић вели да 1608. године источна хрватска граница полази од Питомаче на Драви и преко Слуња и Велебита допире до Новиграда у задарском залеђу.

    2) „У уговору из 1308. године, склопљеном између Карла од Валоа и краља Милутина, а који се чува у Паризу, преведеном на српски језик пре 150 година, пише да је краљ Милутин владао и Далмацијом и Хрватском („Урош божијом милошћу краљ Далмације, Хрватске, Диоклије, Србије и Рашке и господар целе приморске земље“ (или на старијем „хрватском“ језику: „Hurosius, Dei gratia Dalmacie, Croacie, Dyoclie ac Servie ac Rasie rex et dominus totius maritime regionis“). Тако нам и Фердо и Карло потврђују оно што смо и раније знали: Далмација је била у целини српска пре него што су је комунисти почели преваспитавати.

    3) Антрополози веле да Поморавље и Сисак припадају истом антрополошком типу и то за нас има двоструко значење: чакавштина је, прво, идентична са старијом штокавштином и због тога се, друго, на Хрвате-чакавце може гледати једино као на периферно српско племе (као што су то, рецимо, и Личани или Дукљани).

    4) Манастирима које помиње Штрбац могле би се додати и неке (много старије) цркве по Далмацији, што је потврда да је тамо, у време њиховога грађења, било сасвим неспорно присуство Срба – као што се присуство Хрвата тешко може доказ[ив]ати. Поменућемо овде у вези са тим настојање групе далматинских Срба да се православна црквица Св. Петке у Доњим Биљанима, заселак Вељани, код Бенковца обнови и поново уведе у функцију; њен би се настанак, према првим експертским проценама, могао везати за 9–11. век, а та се замисао убрзо показала у неочекиваном светлу: свештеник Бранислав Кончаревић, у писму Фондацији Св. Петке из Берна, коју заступа Драгица Пуповац-Парента, навео је да сличних црквица око Нина и Задра има „једно двадесетак“, да су такве оне у Ражанцу, Поседарју, Шибуљинама, у Уздољу код Книна, да се у оној у Мокром Пољу помиње име „ктитора Бодина, српског цара чије се царство распало 1.102. године“, а да је чак и у задарској Св. Стошији, на левом зиду поред улаза, премалтерисан неки запис који се у латинским црквама не може срести. Такве су по приморју цркве / црквишта… Петро-Павлов манастир, Пећина Апостола Павла, Брсечине, Мљет, Цим, Витреник, Злата пећ, Сутиван, Салона, Билице, Бурнум, Крка, Кистање, Придрага, Заложје“.

    5) „Православна је вјера била једина у Далмацији све до друге половине IX вијека“; „почетак далматинске цркве бива 55. године, кад је Тит, ученик апостола Павла, основао ту цркву, а завршује се први период историје њене 313. године, кад је издан био милански едикт, којим је проглашена хришћанска црква слободном у римској држави“; „благодарећи овој Титовој дјелатности у Далмацији коју је он обратио у хришћанску вјеру по наредби апостола Павла, далматинска црква ушла је у број апостолских цркава и пуним се правом зове апостолском црквом“; од 55. године далматинска црква налази се под „врховном јурисдикцијом римскога патријарха, и остаје тако до 732. када прелази под јурисдикцију цариградскога патријарха“; „кад је далматинска црква прешла под власт цариградског патријарха, почиње мало времена послије жестока борба између источне и западне цркве, а исто тако борба и у Далмацији између православља и латинизма и то траје до истог спљетског сабора 1075. године, кад латинско и хрватско насељење Далмације напушта православну вјеру и прима римокатоличку“.


    6) Да је било српских трагова из апостолских времена по Далмацији као што хрватских није до пре стотинак година, опсежно потврђују археолошка истраживања Ђ. Јанковића, од којих овде наводим онај да су „на Мљету апостол Павле и његова пратња зимовали три месеца и то је била прилика да апостол Павле савлада илирски (словенски) језик. То објашњава како је он постао апостол Илира… Становници Мљета оставили су дубок утисак на апостола Павла јер се после посветио јеванђелизацији Илира. Његова прва посета Илирику морала је дубоко утицати и на мештане. Острва дуж источне јадранске обале била су међусобно близу и недалеко од копна, тако да се глас о апостолу који је проповедао Христа Спаситеља лако и брзо раширио. Сећање на тај догађај било је сачувано у српским селима веома дуго, па Вид Вулетић-Вукасовић бележи: »Чуо сам у Брсечинама код Дубровника, да је свети Паво био на отоку Мљету, па да је тамо проклео змије да непецају. Још сам чуо, ал га нијесам видио, да опстоји камен светога Павла (држим, да је то камено оружје) па, кад га чељад држи уза се, да му не може наудити змија, јер кад је види говори слиједеће бесједе: »У име Бога и светога Павла, / не бојим се змије нити ђавла«. На Корчули сам чуо исту ствар о камену св. Павла уз ове ријечи: »Немам страха ни од змије ни од ђавла, / изван Бога и светога Павла«“.

    7) Према „попису од 31. дећембра 1890“, у Дубровнику и његових 14 „одломака“ пописано 11.177 житеља, од којих 9.713 „говори у кући“ српски, 716 талијански, 19 словенски, 2 руски, 52 чешки, 6 пољски, 285 немачки и 384 мађарски. И ни један једини хрватски! Католички мисионари покушавали су ширити католицизам по српским просторима, али су ти процеси, по Босни – рецимо, текли прилично успорено, а као потврда за то могу послужити и следеће појединости: а) мостарска бискупија основана је 1625. године без иједне цркве, без иједног свештеника и без иједног верника; б) кад је 1882. године Јосип Штадлер устоличаван за надбискупа сарајевског, учињено је то у некој брвнари јер католичке цркве у Сарајеву, и у томе делу Босне, није било; в) кад је током последњег рата у Босни високи функционер ХДЗ-а (иначе – унук требињског проте) неопрезно открио „своје велико изненађење“ сазнањем да је највећи број католичких цркава по Босни саграђен тек после Првога светског рата, одмах је био смењен са свих функција и једва успео да спасе главу бекством у Немачку. Хрвати и иначе воле да кажу да је Босна и „њихова матична држава“ и да је „Јајце њихов краљевски град“, али не знају како се то десило да се у њему први пут појаве, као и у Книну – тек пошто су тамо истребили Србе.

    Хрвати су се „намножили“ после комунистичке наредбе од 14. маја 1945. године да сви југословенски католици морају бити Хрвати „без обзира на то како се лично изјашњавали“. И нашли се по Срему, Барањи, Славонији, Посавини, Далмацији, западној Херцеговини, а Бока постала „Заљев хрватских светаца“.

    И успели да упрљају све оно што су им српски преци оставили у наслеђе.


    Ljubav Ti i Ja!

  2. #12
    MEĐUNARODNA KOMISIJA ZA ISTRAŽIVANJE STRADANJA SRBA ŠOKIRALA SVET!
    RBiH JE izvršila agresiju, međunarodno pravo je jasno!


    Međunarodna komisija za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu utvrdila je da je nova međunarodno priznata država RBiH izvršila napad agresije na SFRJ napadom na njenu vojsku - JNA, u smislu člana 3. Definicije agresije na osnovu Rezolucije 3314 Ujedinjenih nacija, navedeno je u opširnom izveštaju Komisije koji je od danas dostupan javnosti

    - Prva blokada, koja je pratila liniju razgraničenja bošnjačkih i srpskih snaga, uticala je na sve stanovnike Sarajeva. Druga, neprobojnija blokada, koju su postavile bošnjačke snage, bila je usmerena isključivo na građane Sarajeva srpske nacionalnosti", navodi se u opširnom izveštaju Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine, koji je od sada kompletan dostupan javnosti na sajtu te komisije.


    SDA planirala kampanju terora protiv Srba

    - Gotovo svu humanitarnu pomoć koja je stizala kroz aerodrom, tunel i konvoje na putevima kontrolisala je bošnjačka vlada i vladajuća stranka SDA. Problem nije bio toliko u količini humanitarne pomoći koliko u diskriminaciji prilikom raspodele ove pomoći, koja je bila na štetu srpskog stanovništva Sarajeva. UNHCR je odgovornost „upravljanja" humanitarnom pomoći prebacio na bošnjačke ministre. UNHCR je, „de fakto", bio dobavljač za muslimanski deo Sarajeva, tačnije za bošnjačku vojsku u njenim ratnim naporima. Iz ovih razloga čini se neprimerenim nazivati Sarajevo „opkoljenim" gradom - piše u izveštaju na 1.250 strana.

    Komisija kojom predsedava Rafael Izraeli tvrdi da je SDA na najvišem državnom nivou planirala kampanju terora protiv Srba, a nju je sproveo udruženi zločinački poduhvat koji je obuhvatio sve bošnjačke državne institucije.

    - SDA je regrutovala i naoružala ključne aktere ove kampanje terora krajem 1991. godine. Bile su to poznate ličnosti iz sveta sarajevskog organizovanog kriminala, kao i osuđenici, silovatelji i narkomani, koji su često puštani iz zatvora zahvaljujući amnestiji koju je dodelio Alija Izetbegović. Oni su izgradili grupe koje su brojale hiljade kriminalaca u Sarajevu. Između 1992. i 1995. godine na hiljade Srba zatvoreno je bez jasnog povoda, a zatvorenici su pretrpeli najteže nasilje u zatvoru, isključivo zbog svoje nacionalnosti. Jedan od specifičnih aspekata ove kampanje terora bilo je stvaranje ogromne mreže privatnih zatvora u kojima su počinjena najgora zlodela (mučenja i grupna silovanja). Uspostavljen je spisak od 211 logora i mesta zatočenja za Srbe. U Sarajevu je ubijeno skoro 3.000 srpskih civila, a gotovo 1.700 je teško ranjeno. Većina (dve trećine) mrtvih i ranjenih nije bila u vezi s ratnim dejstvima, već sa zločinačkim delima - utvrdila je komisija koju je formirala Vlada Republike Srpske.


    Šta je glavni dokaz za agresiju

    Prema njihovim navodima, Međunarodni sud pravde presudio je da nema dokaza o genocidu nad bosanskim Muslimanima počinjenim na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine.

    - Definitivno je razoren bošnjački nacionalistički mit o planiranom srpskom genocidu nad bosanskim Muslimanima. Neposredni „casus belli" za rat u BiH bio je referendum za nezavisnost 1992. godine, koji je zanemario izričitu volju Srba Bosne i Hercegovine da ostanu u Jugoslaviji, zemlji u kojoj su živeli od 1918. Rat u Bosni i Hercegovini bio je u suštini građanski i etnički rat među njena tri naroda - bosanskim Muslimanima, bosanskim Srbima i bosanskim Hrvatima, u kojem su se Srbi Bosne i Hercegovine borili da spreče ono što su oni smatrali genocidom 1941. godine, kao i za njihova ljudska i građanska prava kao konstitutivnog naroda. U tom smislu, rat Republike Srpske bio je odbrambeni rat - piše u izveštaju Međunarodne komisije.

    Komisija tvrdi da je nova međunarodno priznata država RBiH izvršila napad agresije na SFRJ napadom na njenu vojsku - JNA, u smislu člana 3. (d) Definicije agresije na osnovu Rezolucije 3314 Ujedinjenih nacija.

    - Glavni dokaz za ovu agresiju je „Direktiva za zaštitu suvereniteta i nezavisnosti Republike Bosne i Hercegovine, strogo poverljiva ą02/2-1" od 12. aprila 1992. godine. Direktiva je SDS, legitimnu političku stranku srpskog naroda sa 72 mesta u parlamentu RBiH, označila kao „neprijatelja" i usmerila trupe ARBiH na teren da napadnu JNA i srpske autonomne regione sa srpskim stanovništvom. Vojno i politički, „Direktiva" nije bila ništa drugo do objava rata SFRJ i njenoj saveznoj instituciji JNA, kao i srpskom narodu Bosne i Hercegovine. Sarajevo je bilo glavno geografsko i operativno područje borbenih operacija i ARBiH i VRS. VRS nije imala nameru zauzeti i okupirati čitav glavni grad Sarajevo, budući da se to nije slagalo sa strategijom RS o teritorijalnom i ustavnom uređenju BiH na osnovu popisa stanovništva 1991. godine - navodi se u izveštaju.


    Antisrpska propaganda

    Prema ovim navodima, VRS je izabrala strategiju blokade Sarajeva kako bi primorala vladu RBiH da prihvati njihove uslove mira, po kojima se očekivalo da Republika Srpska dobije teritorijalnu, političku i kulturnu autonomiju.

    - Strategija vlade RBiH bila je da uskrati Srbima Bosne i Hercegovine bilo kakvu političku i kulturnu autonomiju i da sačuva Bosnu i Hercegovinu kao unitarnu državu. Na svaki pokušaj razumne autonomije i ustavnog preuređenja SDA je gledala kao na „etničku podelu". Ova strategija je bila sebične i retrogradne prirode i suprotstavila se željama znatnog dela stanovništva. ARBiH je želela da sačuva celo Sarajevo pod svojom kontrolom za niz strateških političkih i vojnih ciljeva, od kojih je ne manje važno projektovanje Sarajeva kao simbola unitarne BiH. U narednoj borbi VRS je uspela da zadrži pod kontrolom značajan deo Sarajeva - napisala je Međunarodna komisija.


    Okrutnost rata neminovno je rezultirala brojnim zločinima počinjenim na obe strane linije sukoba. Međutim, Komisija tvrdi da je strategija SDA bila usmerena na to da istera srpsku zajednicu iz Sarajeva.

    - SDA je pomagala i podržavala zločine nad srpskim stanovništvom Sarajeva, koje su brojne kriminalne bande i redovne jedinice ARBiH počinile najmanje do oktobra 1993. Oni uključuju samovoljna hapšenja, zatočenja u koncentracione logore, mučenja, silovanja i ubistva. U kombinaciji sa sistematskom antisrpskom propagandom i etničkim pritiskom, ovi zločini predstavljali su sistematsku kampanju etničkog čišćenja, koja je kulminirala egzodusom Srba iz Sarajeva posle Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ova kampanja imala je grozan danak za srpsku zajednicu u Sarajevu. Kao rezultat ciljane kampanje terora i zastrašivanja, jaka predratna srpska zajednica u Sarajevu praktično je prestala da postoji - piše u izveštaju.



    Prijavljeno oko 800 nestalih Srba

    Prema podacima koje je prikupila Komisija, prijavljeno je oko 800 nestalih Srba sa područja grada Sarajeva, koje je bilo pod kontrolom SDA.

    - Do danas još uvek nije pronađeno 260 Srba. Broj nestalih Srba je verovatno i veći jer su ubijene čitave porodice, a da oni koji su preživeli nisu mogli da prijave nestanke, te ove nestale osobe nisu ni identifikovane ni prebrojane - piše, između ostalog, u izveštaju koji je dostupan na srpskom i engleskom jeziku.


    Sputnjik:14. 04. 2021.


    Ljubav Ti i Ja!

  3. #13

    TREBA LI DA SE STIDIM ŠTO SAM SRBIN BEZ IĆ I POTOMAK ŽRTAVA USTAŠKIH ZLOČINA? Danas držimo sveću i gutamo suze
    Moje ime je Dejan, a prezime Katalina. Neko ga akcentuje na A, a neko na I. Ne zna se šta je tačno. Ima raznih tumačenja. Celog života me pitaju za moje prezime - čije je, odakle je, kakvo je... Da li sam Hrvat ili Italijan?

    Odgovor bi trebalo da bude lak i zabavan. Šta može da bude toliko komplikovano? Kažeš odakle su tvoji koreni i jasno je odakle je prezime.

    Moji su iz Bosne, danas je taj kraj deo Republike Srpske, iz jednog malog brdskog sela u blizini Banjaluke. Selo se zove Drakulić i u njemu ne živi Drakula. Najpoznatije je po tome što u njemu pola veka vladaju grobna tišina i muk. Najpoznatije je po tome što je u njemu tek dvadeset godina nakon Drugog svetskog rata podignut spomenik žrtvama sa sve petokrakom i smanjenim brojem mrtvih, a i takav, naopak, smetao je svemu što je Titova Jugoslavija želela da predstavlja - zajednicu bradskih naroda i narodnosti koji žive u sreći i slozi. Drakulić, kao i ostala okolna sela, nije se uklapao u ovu sliku. Kako da se uklopi kada je tu za samo jedan dan, 7. februara 1942, pobijeno više od 2.3000 srpskih civila; samo u Drakuliću - 1.363 (ne zaokružujem brojke jer ovde govorimo o ljudskim životima i svaki je bitan). Među žrtvama je bilo 551. dete mlađe od 12 godina, a ostatak su činili tinejdžeri, starci i žene, jer su muškarci većinom bili u zarobljeništvu. Veliki broj te dece, žena i staraca nosilo je moje "čudno" prezime. Baš zbog toga nas je dugo, u toj "ravnopravnoj" Jugoslaviji, bilo toliko da smo se mogli prebrojati na prste jedne ruke.

    Moj deda Sava, koji je kao oficir vojske Kraljevine Jugoslavije nakon aprilskog sloma bio u zarobljeništvu u to vreme, uspeo je da preživi Drugi svetski rat, ali kao i da nije. Retko je pričao nakon toga, zbog bola i sramote. Izjedalo ga je nešto, neka bolest duše koja ga je odvela u preranu smrt kojoj se nije ni opirao.

    Izgubio je celu familiju tog dana, svi ti ljudi koji su postali samo brojevi srpskog stradanja oko kojih se spore maliciozni političari i zluradi istoričari, bili su njegovi rođaci, njegovi najmiliji i najbliži. Mnogu dečicu, koja su tada smrtno unakažena, držao je u naručju na krštenju i tokom proslava rođendana, kada su muškarci nosili svečane bele košulje, a žene bele haljine i tesne jeleke.

    Moj deda, očigledno, nikad nije mogao da izbaci iz glave te scene. Moji rođaci, i rođaci svih nas koji potičemo iz Drakulića, Šargovca i Motika - ovo morate da shvatite - nisu ubijeni, nego su iskasapljeni!!!

    Ti neljudi, mentalni bolesnici, monstrumi, razbijali su im glave "srbomlatom" i klali ih "srbosjekom", nisu se udostojili ni da troše municiju na njih. Neko je rekao da nisu želeli da prave buku i uzbune Srbe iz drugih sela kako im ne bi pobegli. Drugi kažu da su ih namerno ovako unakažavali jer su voleli da se iživljavaju.

    Kako god bilo: nestalo je dve hiljade i tri stotine ljudskih duša za svega nekoliko sati!!!

    Takođe treba da zapamtite i ova imena. Mile Budak je bio ideolog ustaškog klanja, a njegova ideologija je glasila: „Ubijanjem jedne trećine, proterivanjem druge trećine i asimiliranjem preostale trećine“ Srba, grkoistočnjaka, stvoriće se čista Nezavisna država Hrvatska. Katolički sveštenik, fratar Miroslav Filipović, fra Sotona, predvodio je koljače. Kapetan Josip Mišlov je komandovao ustaškim odredima iz Zagreba i Banjaluke. Sve je rađeno po planu lokalnog ustaškog funkcionera doktora Viktora Gutića. Oni su komandovali Poglavnikovim tjelesnim sdrugom i 8. ustaškim bataljonom!

    Svi su oni osuđeni na smrt posle rata i obešeni. Što je, mora se priznati, vrlo dostojanstvena i bezbolna kazna za njih. To što je njima učinjeno nije čak ni kazna već blagoslov.

    Zvuči vam pregrubo?!

    Postoje svedočanstva malobrojnih preživelih. A i ti koji su preživeli su mahom poludeli. U pitanju je, u pravom smislu te reči - HOROR! Niko ne može da ostane normalan posle toga. Tog klanja ljudi na kućnim ognjištima od ranog jutra do 2 sata popodne! Tekli su potoci krvi po snegu, ljudi i deca su istrčavali bosi i polugoli iz kuća pokušavajući da pobegnu u šumu i spasu se, ali su ih demoni u uniformama sa šahovnicom sustizali i klali, lomili lobanje, kopali oči... Ženama su zadizali suknje i gurali bajonete među noge! Bebama su kopali oči!

    Ti ljudi su pobijeni samo zato što su bili Srbi!

    Oni su bili mirni i potpuno nedužni, nisu pružali nikakav otpor satanističkim NDH vlastima, tako da ovi zločini čak ne predstavljaju ni neku odmazdu za bilo šta.

    NIJE BILO NIKAKVOG POVODA ZA OVAJ MASAKR!

    Reč je o najobičnijem iživljavanju. A preklani su i umlaćeni apsolutno svi Srbi koji su se tog jutra zatekli kod kuće i oko nje!

    Fratar Miroslav Filipović, prema originalnim ustaškim dokumentima iz tog vremena, na čelu ustaške grupe, 7. februara 1942. u selu Rakovica učestvovao je u ubistvu krampovima 52 radnika Srbina, a zatim u selu Drakulić zajedno sa bratstvom samostana Petrićevac je pobio oko 1.500 Srba. U selu je preživela samo jedna žena, Lenka, sa svoje petoro dece, te još jedno dete, čije su roditelje ubili. Lenka je kasnije poludela.

    Srbe su lovili i ubijali po okolnim zaseocima. Ukupno je tog dana ubijeno oko 2.300 Srba. Vrhunac divljaštva je bio pokolj šezdesetoro dece, koje su zatekli u školi. Fra Filipović je odvojio katoličku i muslimansku decu, a srpskoj deci su sekli glave. Učiteljica, koja je sve to morala da gleda, poludela je.

    U učionicu je iznenada za vreme časa ušao fratar Miroslav Filipović, zabeležio je svedočanstvo nesrećne učiteljice Lazar Lukajić u knjizi "Fratri i ustaše kolju - zločinci i svedoci", sa 12 svojih ustaša, oponašajući Isusa Hrista i 12 njegovih apostola. Njega sam odranije dobro poznavala. Poznavala su ga i deca, jer je fratar često prolazio kroz Drakulić, Šargovac i Motike. Bio je obučen u novu ustašku uniformu. Ustaše su stale pored katedre i školske table, okrenuti prema klupama i deci…

    Zatim je fra Filipović zamolio učiteljicu da izvede iz klupe jedno srpsko dete. Učiteljica, ne sluteći šta će biti, izvela je lepuškastu i urednu devojčicu Radojku Glamočanin, ćerku uglednog domaćina Đure Glamočanina, koji je tada bio u zarobljeništvu u Nemačkoj i na taj način preživio rat.

    Fratar je nežno prihvatio dete, podigao ga na katedru i onda počeo polako, natenane, da ga kolje pred ostalom decom, učiteljicom i ustašama. U učionici je nastala vriska i panika. Užasnuta deca su vrištala i skakala. A Filipović se smireno i jezuitski dostojanstveno obratio svojim ustašama: "Ustaše, ovo ja u ime Boga pokrštavam ove izrode, a vi slijedite moj put. Ja prvi primam sav geh na moju dušu, a vas ću ispovedim i razrešiti svih greha."

    Onda je fra Filipović naredio učiteljici da svu srpsku decu izvede u dvorište. Potom je otišao u drugu učionicu, pa je i učiteljici Mari Tunjić naredio da izvede svu srpsku decu. U dvorištu je, na utabanom snegu, ukrug postavio ustaše, pa naredio deci da trče pored njih. Kako koje dete naleti, ustaša ga prikolje i izmrcvari. I sve tako dok sva deca nisu poklana.

    Moji rođaci, maleni, bili su u toj školi. Trčali su po tom dvorištu. U smrt. Groznu smrt od noža i bajoneta. Za šta su kažnjeni? Zbog čega su zaklani? Samo zato što su mali Srbi? Pravoslavci? Grkoistočnjaci?

    Kako se mogu opravdati ovakvi zločini?

    Jedno vreme sam često sredinom dvehiljaditih išao poslom u Hrvatsku i u Zagrebu bi me domaćini, uz ručak ili kaficu - u opuštenoj atmosferi, pitali kakvo je to moje prezime i odakle potiče, da nisam "možebiti Talijan", pa bih im ispričao.

    A onda...

    Muk za stolom.

    Par minuta niko ne zna šta da kaže.

    Šta uopšte može da se kaže?

    Teška je to priča. Uopšte nije za opuštenu atmosferu. Možda je baš zbog toga mnogi izbegavaju, naročito umetnici, jer ne postoji nijedan način da se ona ispriča na prijatniji i lepši način. Svaki film na ovu temu bio bi jeziv i pretežak za gledanje; puki katalog besmislenog stradanja i bolesnog iživljavanja. Ovo je priča za Frojda i Frankla - možda su oni mogli da objasne kakvi su to psihopatski karakteri došli na vlast u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, čime su dojeni i kako je moguće da ti mladi ljudi u dvadesetim i tridesetim godinama života imaju samo jednu opsesiju - da na najbrutalniji i najjeziviji način pobiju sve pripadnike naroda koji im smeta samo zbog druge vere. Zdravim razumom je to nemoguće objasniti, baš kao što je nemoguće relativizovati njihove zločine ili, što je najgore, glorifikovati.

    Zločini ustaša su rak rana ovih prostora. Da nije bilo njih, ne bi se dogodili ni oni kasnije, devedesetih godina, na svim stranama. Nesankcionisani i zataškani ustaški zločini, naročito nad Srbima, uništili su Jugoslaviju i doveli do krvoprolića koje je zapravo predstavljalo nastavak sukoba koji nije rešen 1945. godine, pošto su svi najodgovorniji zločinci NDH, uz direktnu pomoć Vatikana i prećutno odobrenje Titove nove vlasti, uspeli da pobegnu iz zemlje i tako je onemogućena pravedna i preko potrebna osveta za bezumne pokolje, logore i ostale bestijalnosti u najmonstruoznijoj kvislinškoj tvorevini nacističke Nemačke.

    Baka mi je pričala da su nakon rata došli na iskopavanje masovnih grobnica i identifikaciju tela kako bi ih sahranili u individualna grobna mesta. Bili su plitko zakopani svi ti nesrećni ljudi i deca. Prepoznavali su ih po osobenostima, nešto nakita, neki su i dalje imali kosu na glavi, nekim odeća nije istrulila... Baka reče da deda, moj deda Sava, nije imao snage da prisustvuje iskopavanju. Kako čovek uopšte može da se suoči sa takvim gubitkom i da izbriše iz glave te slike jezivog stradanja najmilijih?!

    To je priča o mom prezimenu.

    Moje je prezime ispisano krvlju mojih predaka koji su pobijeni SAMO ZATO ŠTO SU SRBI.

    Danas ih sećam, sa knedlom u grlu i svećom u ruci.

    Danas, svaki Srbin ima knedlu u grlu jer je danas - Dan sećanja na žrtve fašizma.

    Ne treba da se stidimo svojih žrtava.

    Ne treba da zaboravljamo svoje žrtve.

    Ne treba da ćutimo kao moj pokojni deda Sava.

    Pogrešno su nas učili.

    Jedino što treba, jeste da ne dozvolimo da se to opet desi.

    NIKAD!

    Ni po koju CENU!

    informer/rs


    Ljubav Ti i Ja!

  4. #14

    ZLO DA SE NE VRATI: Devojke su pred ustašama skakale u ledenu reku ne čekajući kamu




    Reporter Kurira na Starom Brodu na Drini, gde svaki Srbin ima nekog svog. Silovali žene, klali, odsecali ruke, noge, vadili oči, baca*li malu decu uvis i
    dočekivali na bajonete, svedoče preživeli

    Nigde se vrisak okamenjene majke ne čuje kao na Starom Brodu! Prolomi se brdima iznad Drine, stigne ga drugi, vrisak okamenjenog oca koji svojim okamenjenim rukama pokušava da zaštiti svoju okamenjenu decu!

    Nigde na svetu nema mesta kao što je Stari Brod na Drini. Ovde je legenda istina - 326 devojaka uhvatile su se, priča je koja živi, za ruke i na Mladence 1942. godine skočile u ledenu Drinu, bolje u smrt nego da padnu u ruke zverima u ljudskom obliku.

    Imena na zidu

    Eno kamenih imena na kamenom zidu na Starom Brodu, njih skoro 6.000, ne daju nikom lagati. U vodi spomenik, okamenjena beba u naručju okamenjene majke, okamenjena devojčica pored okamenjenog dečaka, okamenjeni krik majke sa obale, koja gleda svoju ćerku kako sa kamena skače u ledenu Drinu i nestaje u talasima...

    Nigde se vrisak užasom okamenjene majke i bolom okamenjenog oca ne čuje kao u Starom Brodu na obali Drine, malo ispod Višegrada.

    Ovde je okamenjena i poruka pokolenjima urezana na spomeniku na obali reke:

    „Oprostite nam vi koji ste ovdje stradali, a 66 godina smo ćutali o vama. Ipak vas nismo zaboravili jer ovakve rane na srcu nikad ne zarastaju. Zločincima smo oprostili, nek im je lice crno pred božijom svetlošću!“

    Na drugoj strani spomenika, lekcija iz istorije, za one koji ne znaju, za one koji tek saznaju ono što je odavno trebalo da znamo, da ne zaboravimo:

    „U proljeće 1942. iz Sarajeva je krenulo deset hiljada ustaša sa namjerom da protjeraju i pobiju srpsko stanovništvo. Srpski narod sa područja Sarajeva, Pala, Olova, Kladnja, Han Pijeska, Rogatice, Sokoca i Višegrada u zbjegovima krenu niz Drinu da bi spas potražio u Srbiji. U Višegradu, italijanska vojska nije dozvolila narodu da pređe preko ćuprije i zbjeg krenu pored Drine ka selima Miloševići i Starom Brodu, gdje se nalazila skela. Ustaše stigoše ovaj zbjeg i mučki ubiše oko 6.000 srpskih žena, djece i staraca. Najveći pokolj nad Srbima ustaše učiniše u Starom Brodu na pravoslavni praznik Mladenci 1942. godine.“


    Vrisak nad vodom

    U blagim prolećnim noćima, kad se Drina utiša, vrisak okamenjene majke prolomi se nad vodom, pocepa brda nad rekom. Iz vode ovde vire okamenjene ruke okamenjene dece. Nad vodom, u ranu zoru, dok se sunce još ne promoli, lebde njihovi okamenjeni snovi.

    Koliko je samo snova, devojačkih, dečačkih, očevih i majčinih, sahranjeno u reci, u plavoj grobnici, na Mladence 1942. godine, onda kad su devojke skakale u vodu, u smrt, u mutnu i ledenu Drinu, samo da ne padnu u ruke zverima u ljudskom obliku.

    - Što je naroda otišlo u Miloševiće, niko se nije vratio. Tamo je otišlo barem dve hiljade ljudi. Tu nije ostalo ni pile, sve su ustaše pobili. A ostalo je malo na Starom Brodu zato što su nas malo Nemci zaštitili... Te zločine nije zapamtio niko što je država i ratova. Pobiše onoliki narod, a Drina nosi sve... Mnogi su sami skakali u Drinu, nisu čekali kamu i nož, da im oči i džigerice vade... Eh, kad se setim, najgore prošle mlade cure, žalost ljuta... Pohvataju se za ruke i same skaču u Drinu. Bože sačuvaj - pričala je u svoje vreme Ljubica Planinčić iz Gučeva kod Rogatice, koja je nekako preživela masakr.

    Pa svedočenje Milke Popović u dokumentarnom filmu televizije RTRS:

    - Drinu sam prešla s malim detetom u ruci, jastukom i haljinama na leđima. Bežali smo ispred ustaša, nisu nas stigli, a videla sam da je reka nosila leševe ljudi i životinja. Sa Đorđijinog mlina, sa stijena kod Miloševića, u Drinu su skočile jedna moja rodica i dve ćerke Sime Radovića. Bojale se da ih ne stignu ustaše...

    U Drini okamenjena beba na okamenjenoj ustaškoj kami. Da li je svet ikada pre tog dana video toliko zla u jednom danu.

    - Narod se razlete, pokušava da skupi stoku, pa da krene ka Starom Brodu, a već nas stiže ustaška konjica. Što osta naroda gore u strani, i ostade, a što uhvatiše ono dole ka Drini, počeše ubijati. Progone nas, prigone Drini. Siluju žene, kolju, odsecaju ruke, noge, vade oči, bacaju malu decu uvis i dočekuju na bajonete. Bio je to jedan strašan užas i pakao. Narod pomaže i jauka. Ljudi samo skaču u Drinu, cure posebno... A Drina mutna, nadošla, valovita, puna leševa. Donosilo leševe i od Višegrada, to je bio neverovatan i strašan prizor - ispričao je jednom davno Risto Borovčanin, rodom iz Žulja, nastanjen u Pediši, Sokolac.
    Stari Brod, Drina

    Smrt majke ne mogu da zaboravim

    Njegove reči uklesane u kamen, da se ne zaborave, da se pričaju i prepričavaju. Jer, ako se zaborave, mogu da se ponove.

    - Posebno smrt majke pamtim, to se ne zaboravlja. Nikad nisam mogao odgovoriti sebi - šta ta žena skrivi onom krvniku da joj na onakav svirep način, naočigled osmoro dece, oduzme život i još u devetom mesecu nove trudnoće, kako li se ne seti svoje majke, sestre ili dece! Francetićevi bojovnici sve to nisu sami radili, imali su, ubeđen sam, vodiče po ovim našim bespućima, taj posao odrađivale su naše komšije, domaće ustaše iz okolnih muslimanskih sela - reči su Draga Krstića iz Sjeverske kod Rogatice.

    Sveti vladika Nikolaj Velimirović napisao je davno molitvu za mučenike sa Starog Broda:

    - Iznad plahe Drine, sa visoke stene, buljuk devojaka s molitvom i vriskom skočiše u reku da čast očuvaju... Ustraši se reka, ustavi talase, dubine raskrili, da grobnica bude. Nad zelenom Drinom blesnuše golubi... Djevojačke duše, nebo ih poljubi...




    Ponekad, za blagih letnjih noći, lebde nad Drinom, u klisuri ispod sela Miloševića, bele devojačke košulje i njihovi snovi, devojački. I snovi njihovih majki i očeva, i snovi okamenjenog dečaka koji je pružio okamenjenu ruku svojoj okamenjenoj majci koja je ostala na obali...

    Na Starom Brodu, na obali Drine, tamo gde su Francetićeve legije klale i vadile oči nejači, podignuti su muzej i crkva, izdaleka joj se vide krstovi. U crkvi, na zidu među freskama, i sveti lik male Milice Rakić, one devojčice koju su 1999. godine ubili, isto kao što su 1942. ovde ubijali... Mala Milica među svojima, svi zajedno među mučenicima.

    Nema Srbina koji nekog svog nema u Starom Brodu i dole na Drini ispod Miloševića.

    Kraj Drine zagrlili se okamenjeni otac i okamenjena majka i njihovo okamenjeno dete. Na blagi letnji dan, kad se Drina utiša, nad rekom i obalom lete ptičice, duše stradale dečice, ponekad se i raskrili reka, stanu talasi, da devojačke duše nebo još jednom poljubi.




    Svedočenje preživelog:

    Zverstva do neba

    l Miloš Bašović iz Brankovića, Borike kod Rogatice, svojevremeno je svedočio:

    - Kad su nas opkolili, poznadosmo mnoge muslimane komšije među njima. Jedan ustaša uze moju sestru od tri godine, baci je uvis. U ruci mu puška sa bajonetom, dočeka je i pravo baci u Drinu. Nasta pravo klanje naroda. Mene je negde između Miloševića i Starog Broda zajmio jedan pijani ustaša, gađajući me bajonetom. Uteknem mu nekako i šćućurim se među poubijane. Kriomice gledam kako mi ubiše majku i mlađu braću. Svega i svačega je bilo. Mnoge devojke, gledajući zverstva, ne čekajući da im se približe ustaše, masovno su skakale u Drinu. A Drina puna leševa, među njima samo vidiš zaplove ženske kose...

    Kurir.rs/Zoran Šaponjić

    USTASKI KOLJACI, DECOUBICE
    CRNI VAM OBRAZI,
    A JOS CRNJE DUSE,
    NIKAD MIRA NE NASLI
    NIKAD RODA NE VIDELI SVOGA,
    KAD SE MRZNJOM OPIJENI,
    NE BOJITE CAK NI BOGA!


    Ljubav Ti i Ja!

  5. #15
    Haški tribunal

    Danas 8. juna 2021. godine Haške sudije su donele drugostepenu presudu po kojoj je general Ratko Mladić, načelnik Generalštaba VRS kriv za: genocid, zločine protiv čovečnosti, uzimanje talaca, kršenja zakona i običaja ratovanja…

    Ako se samo malkice osvrnemo u prošlost, tokom prošle decenije isti taj Haški tribunal je 28. februara 2013. godine oslobodio svih optužbi generala Momčila Perišića, načelnika jugoslavenskog Generalštaba tokom 1993-1998. On je takođe bio optužen za ratne zločine na prostoru avnojevske Hrvatske i Bosne i Hercegovine početkom devedesetih godina 20. veka.

    Prvostepena presuda generalu Perišiću bila je da je kriv, a kazna 27 godina zatvora izrečena 2011. godine.

    Šta je paradoks?

    Paradoks je to naveći deo Srba (99,8%) širom sveta ne smatra da je Haški tribunal prvo relevantan sud za takve stvari. Drugo, što ovakvu presudu Ratku Mladiću osuđuju i smatraju je sramnom.

    S druge strane, Momčilo Perišić iako je oslobođen optužbi iz Haga ni izbliza nije imao taj publicitet kao Ratko Mladić koji je „kriv“. Niti su se Srbi preterano radovali takvoj odluci za Perišića.

    U čemu je kvaka?

    To što je Momčilo Perišić je 2002. godine optužen za odavanje službenih tj. vojnih tajni diplomati SAD u nekom motelu na Ibarskoj magistrali. Upravo to je bio glavni razlog za kasniju oslobađajuću presudu Momčilu Perišiću u Haškom sudu, kao nagrada za dobro „obavljen posao“. Tačnije američka administracija (CIA i slična bolumenta) voli da nagradi svoje saradnike. Nije Perišić bio jedini oslobođeni Srbin u Hagu, zar ne?

    Drugo, Perišić je do hapšenja bio potpredsednik Vlade Republike Srbije, koju je sastavio Zoran Đinđić… a svi znamo kome je taj služio.

    Sudski epilog za tu špijunažu (čitaj: veleizdaju) je rešen tek pre 4 meseca, kada je pred Višim sudom u Beogradu penzionisani general Perišić osuđen na tri godine robije.


    Umesto zaključka…

    Momčilo Perišić je trebao da dobije Mladićevu (hašku) kaznu, a on njegovu.


    Izvor: Zločini nad Srbima/Autor; Čule


    Ljubav Ti i Ja!

  6. #16

    EKSPERT ZA BEZBEDNOST DžEVAD GALIJAŠEVIĆ U EMISIJI „SRPSKI SVET“ TV In4S (prvi deo)

    * Republika Srpska je faktor demokratske ravnoteže i jedina autonomna državotvorna struktura u BiH. Zato Zapad želi da se sa njom obračuna i priprema scenu za to

    * Saradnja Bošnjaka i Srba je jedina apsolutno zabranjena politika u BiH. Osnovni cilj Zapada je da se ova dva naroda nikada ne dogovore o zajedničkom interesu i zajedničkoj državi. Zapadu treba podjeljena Bosna i zato održava privid da srpski i bošnjački narod nemaju zajedničke interese

    * Pojavljivanje separatnog kulturnog identiteta Bošaka je, na žalost, uvijek bilo samo incident. Njih je uvijek lako vratiti u kolotečinu lojalnosti Otomanskom carstvu, Ugarskom carstvu, Trećem rajhu ili SAD i Velikoj Britaniji

    * Zapadno rješenje je da on suvereno upravlja Bosnom. OHR ne bi mogao da odlučuje bez podrške nas Bošnjaka. Ta politika je usmjerena protiv Srbije. Ona nije proevropska nego je suprotna srpskim interesima. Suprotna je i bošnjačkim interesima


    ZAPAD na ovim prostorima djeluje negativno već hiljadu godina, od velike šizme. I kroz Rimsko carstvo i kroz Ugarsku pokušavaju da naprave drugi narod u Bosni, iako Porfirogenit i Teofan nju pominju kao zemlju u kojoj žive Srbi i Hrvati. Porfirogenit kaže da je Bosna mala zemlja u sastavu ranofeudalne srpske države pod knezom Časlavom.

    Od 1054. se gradi novo političko društvo kroz izgradnju bosanskih crkava i uvođenje bosanskih banovina. Tako je zapad Srbe odvajao od Srba i na Drini uspostavljao granicu Zapadnog carstva.

    Poslije hiljadu godina, Republika Srpska kroz predsednika Dodika otvoreno, i kroz SNSD, kaže da ovdje još žive Srbi – i u etničkom, identitetskom, kulturnom, ali i političkim smislu. Obnoviti tu ideju poslije Dejtona može Dodik jer nije ucjenjen ni ratom ni korupcijom.

    Njegova stranka je nova politička stranka, neopterećena ratom, a izložila je ovu političku ideju.

    Vidjeli smo poplavu non pejpera i glasove da Republika Srpska može mirno da se razdruži.

    Vidjeli smo i režiranje pozornice za konačni udar da se odrežu državotvorna krila Republike Srpske. To su nam predstojeći dani…


    – Srbija je preko Kosova ucjenjivana da drži prste dalje od Republike Srpske i da ostane izvan ovog procesa urušavanja Republike Srpske, sankcionisanja njenih vodećih ljudi i obračuna sa političkom idejom samostalnosti i očuvanja državotvornosti.

    – U Crnoj Gori je situacija iskomplikovana da se ne potpiše Temeljni sporazum kako bi oči srpskog svijeta bile okrenute na tu stranu.

    Službe u Beogradu i Banjaluci moraju znati da je pozornica protiv Republike Srpske spremna za presudu Ratku Mladiću za dva dana, za sjednicu SB UN na koojoj će se obratiti predsjednih haškog rezidualnog mahnizma i ostavkom Valentina Incka koji će u ostavci izreći sankcije da bi ga naslijedio umjereni Nijemac.

    Sve je to nelegalno i nema veze sa Dejtonom i Aneksom 10, stavom 1, prema kome međunarodna zajednica mora garantovati unutrašnju političku autonomiju entitetima, a ona umjesto toga vrši nasilje.


    Doboju – jedan od mnogih

    Narodi su siromašni i posvađani. Ja ne živim u Republici Srpskoj nego najsiromašnijem kantonu Federacije, zeničko-dobojskom, imam informacije i vidim kuda to vodi.

    Republika Srpska je bila faktor demokratske ravnoteže i jedina autonomna državotvorna struktura u BiH. Zato Zapad želi da se obračuna sa njom.

    Saradnja Bošnjaka i Srba je jedina apsolutno zabranjena politika u BiH. Osnovni cilj Zapada je da se ova dva naroda nikada ne dogovore o zajedničkom interesu i zajedničkoj državi. Zapadu treba podjeljena Bosna i zato održava privid da srpski i bošnjački narod nemaju zajedničke interese.

    Napadi na Izetbegovića i njegove najbliže ljude, pa i suprugu su sredstva ucjene da Bakir prihvati zapadni koncept: nastavak njemačke uprave u BiH sa ciljem da se riješi hrvatsko pitanje (izmjena izbornog zakona i legitimnog predstavljanja), a Hrvati će za uzvrat obnoviti savezništvo sa SDA i Bošnjacima.

    Bakir je dan prije Hrvatskog narodnog sabora otišao u Mostar na dogovor sa Čovićem. Rezolucija Sabora je bila sterilna, a Čović je rekao da je i protiv separatizma i unitarizma. To je zapadna pjesma.

    Pojavljivanje separatnog kulturnog identiteta Bošaka je, na žalost, uvijek bilo samo incident. Njih je uvijek lako vratiti u kolotečinu lojalnosti Otomanskom carstvu, Ugarskom carstvu, Trećem rajhu ili SAD i Velikoj Britaniji.

    Sjetimo se: 1831 je bila pobuna begova – godinu dana pošto je Srbija dobila hatišerif o nasljednoj kneževini i širokoj autonomiji – a ko je bio pesnica koja je vođu Huseina kapetana Gradaščevića (Zmaja od Bosne) odvela u istanbulske zatvore da bude otrovan u 31-oj godini? Bosanski i hercegovački begovi, ajani.

    Nikad ni jedan bošnjački političar nije zatražio da se njegove kosti prenesu u Bosnu, a ime mu se spomene ponekad za praznik.

    Bošnjaci su bili odani moćnoj Kraljevini Jugoslaviji – Vidovdanski ustav je usvojen glasovima Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO). Položaj koji su muslimani imali u kraljevini je bio bez presedana najbolji položaj u istoriji muslimanskog naroda.

    Muslimani duguju Jugoslaviji svoje konstituisanje kao nacionalne zajednice u okviru komunističke Jugoslavije. A onda su jurnuli sa drugima da je razbiju.

    Mi smo – Bošnjaci – udarna pesnica te zapadne politike. Ne bi oni mogli da upravljaju odlukama OHR da bošnjačka politika ne podržava OHR da odlučuje u naše ime!

    Skrećem pažnju da je predsjednik Dodik u maniru državnika stalno isticao mir kao najvažniji odnos među narodima BiH. Rekao je: „Mir mi je važniji od suverenosti, od samostalnosti. Hajde da se mirno dogovorimo, a ako ne možemo, da se mirno raziđemo“.

    Oštri odgovori Bošnjaka su došli kao dio zapadne inscenacije: „Biće rata, ne može se Bosna u miru podijeliti, ne može se dogovoriti“, jer Zapad ima svoje treće rješenje – da mirno arbitrira u sukobima i da drži kancelariju OHR, da kontroliše ekonomsku politiku, nadzire bezbjednost i odbranu, da upravlja resursima, imenuje tužioce i sudije koji su prošli obavještajni i politički filter Zapada.

    Zapadno rješenje je, dakle, da on suvereno upravlja Bosnom.

    Ta politika je usmjerena protiv Srbije. Ona nije proevropska nego je suprotna srpskim interesima. Suprotna je i bošnjačkim interesima.

    Raspadom Jugoslavije, sto hiljada muslimana je u Crnoj Gori, značajan broj u Srbiji. I ko ima više interesa da se BiH stabilizuje nego naša dva naroda?!

    A to je jedino što Zapad neće dozvoliti.

    Politika Srbije je pomirljiva, ali ona ne vidi da njen protivnik nisu odnosi Dodika i Bakira, već je protivnik koji je mnogo moćniji, a to su Zapad i Evropa – odnosno Njemačka i Amerika koja hoće da upravlja.

    Bošnjačka tiha većina želi mir i saradnju sa Srbima i Hrvatima. Ali, postoji problem.

    Čuli ste da se stalno ponavlja priča o ruskom „malignom uticaju“. A Rusija nema ni jedan medij u BiH i ništa značajno što bi njenu politiku predstavilo na adekvatan način unutar bošnjačkog i hrvatskog korpusa.

    Postoje diplomatski kontakti na nivou Banjaluka-Moskva i da Srbi u Republici Srpskoj imaju informacije o namjerama djelovanja ruske poltike. Ali, Bošnjaci nemaju. Rusija nema ni tv, ni novine, ni portal. A Turska ima medije poput magazina Stav, nedeljnika Faktor ili Anadolija agencije. Iran ima svoju televiziju Sahar i behar, Kaatar ima Al Džaziru. A Rusija nema Ni jedno sredstvo javnog djelovanja koje bi njenu politiku objasnilo.

    Isti je slučaj sa Srbijom.

    I Rusija i Srbija moraju uraditi više na planu svoga predstavljanja u Federaciji. Jer, nema ni jedne stranke, ni jednog pravnog ili društvenog subjekta, ni jedne nevladine strukture koja bi promovisala saradnju Bošnjaka i Srba i širila razumijevanje u odnosu na ruske geostrateške i geopolitičke interese i saradnju Moskve sa Turskom i Iranom.

    Tako mora i Srbija. O tome sam govorio odmah poslije rata. Ne treba dozvoliti da se sekularni potencijal izgubi. Ali, iz Srbije, od raznih Đinđića i Tadića pa do današnjih dana je ostao posao koji se nije uradio.

    Ja sam pojedinac koji iznosi stavove. Zbog toga sam napadan od mudžahedina, soroševskih medija i raznih `Raskrinkavanja` Soroševih pigmeja koji pišu potjernice protiv ljudi i njihovih političkih stavova radi uništavanja same pomisli na samostalnost i na to da budemo nacija. Da budemo specifična narodna zajednica.

    Šta je nacija ako to nije ideja države u kojoj se živi prosperitetno. Mi moramo tražiti prave krivce, a ne ovako – u bošnjačkom stadu, ovca je ovci vuk!

    Izvor: Fakti


    Ljubav Ti i Ja!

  7. #17

    Галијашевић: Срби, више не морате ништа! Србија данас не мора ништа! О Косову може преговарати још 100 година!

    ЕКСПЕРТ ЗА БЕЗБЕДНОСТ ЏЕВАД ГАЛИЈАШЕВИЋ У ЕМИСИЈИ „СРПСКИ СВЕТ“ ТВ Ин4С (крај)



    Почетна
    Спорт
    Шта то пишу?
    Галијашевић: Срби, више не морате ништа! Србија данас не мора ништа! О Косову може преговарати још 100 година!

    Галијашевић: Срби, више не морате ништа! Србија данас не мора ништа! О Косову може преговарати још 100 година!

    19:00 09.06.2021.
    коментара
    Штампај

    ЕКСПЕРТ ЗА БЕЗБЕДНОСТ ЏЕВАД ГАЛИЈАШЕВИЋ У ЕМИСИЈИ „СРПСКИ СВЕТ“ ТВ Ин4С (крај)

    Овакво је било небо кад је НАТО-банда

    разорила Рафинерију у Панчеву

    * Није Турска дошла на Косово да би управљала Косовом него да би освојила Србију... Србија може и мора да извуче поуку из историје својих предака. Мора научити да су преци ратовали сто година да га врате, 500 година чекали и борили се против Османског царства – па су га вратили. Србија преговара 22 године – па може преговарати још сто година!

    * Главни проблем је начин на који се уцјењује Србија. А то је: ујединићемо Косово са Албанијом. Та пријетња је пуцање из празне пушке“

    * Погледајте име два ентитета у Босни: Република Српска и Федерација БиХ. Шта је република, ако није форма државног уређења? Постоји ли игдје на планети република, а да није држава? Постоји ли федерација, а да није сложена форма државног уређења? Само у БиХ то не значи то. То су, као, ентитети!

    * Нови насртај на РС код Срба ће изоштрити идентитет и политичку вољу

    СВЕ информације говоре да ће Република Српска убрзо бити кажњавана.

    То ће код Срба да изоштри идентитет и политичку вољу.

    Погледајте Косово! Мене нико није инструирао и нико ми није шапнуо: Хајде, Галијашевићу, ти си муслиман који ће вољети Косово! Ја сам 1981. године био са 19 година командант једне омладинске радне бригаде из Маглаја. Побједили смо у такмичењу 13 бригада. Био сам на Косову кад је било заведено ванредно стање, када су Мартиновића силовали разбијеном флашом и када је он подлегао од тога.

    Био сам тамо када су, у комунизму, само годину дана од Титове смрти рушили српске вјерске објекте и исто тако силовали часне сестре и исто тако мислили да је послије Титове смрти куцнуо тренутак да се Косово прогласи државом и Југославија разгради.

    У ономе што сам видио тада, леже коријени мога става и мог разумијевања.

    Не треба кукати! Некада ми се гади кад чујем кукање: „Јао, настрадали смо... сад ћемо морати ово...“.

    Ма не морате ништа! Србија данас не мора ништа!

    Сјетите се – није Турска дошла на Косово да би управљала Косовом него да би освојила Србију. И, то је урадила са закашњењем од 50-60 година послије освајања Косова. Сјетите се да је 400 година трајала окупација тог Косова, прије него што су Срби устали са идејом ослобађања Косова.

    Читав 19 вијек и 12 година у 20 вијеку, Срби се се борили да врате Косово! Замислите 112 година ратовања – Буна на дахије, Први и Други устанак, разна помјерања граница и политичких и територијалних које су чиниле разне владе. И? Косово је враћено!

    Послије Првог свјетског рата! Замислите страдање које је српски народ поднио у том рату, вратио Косово и задржао га наредних 80 година. А ови су се владари – дјелимично у монархији, а посебно у Титовој Југославији - поигравали његовим статусом, угађали сепаратистима на Косову и албанском фактору.

    Послије 80 година повратка Косова матици – о чему свједочи сва историја под земљом и над земљом – НАТО је дошао и окупирао Косово и уцијенио Србију да ће наставити да је разара ако не да Косово.

    Два и по мјесеца бруталног разарања Србије је била уцјена која је довела до Резолуције 1244. Шта пише у њој? Да ће се Албанцима морати гарантова широка аутономија и значајна самоуправа. Каже се да ће државе гарантовати очување територијалног интегритета СРЈ. Говори се о повратку војске.

    Треба ли ћутати о томе?

    Треба ли ћутати о новом Уставу Србије, који је донесен 2006. у коме су демократе практично избациле Косово из нормативног дЈела и ставиле га у преамбулу, али су се обавезали да донесу закон о статусу Косова.

    1280x0_granice-srbije-1833-copy_0.jpg
    Србија 1833-ће

    Статус Косова је јасан - то је окупирана земља. Окупирана, да би цијела Србија била окупирана, а не само да би ту био Бондстил, трговало се наркотицима и да би ДЕА то контролисала. Циљ је да се цио српски свијет стави под ефективан надзор повременим кажњавањем Срба на једном, па другом и трећем дијелу и држави.


    Све то треба да доведе до тога да Срби не буду у једној држави или једном државно-правном или политичком простору. Јер, никада неће бити у ЕУ!

    Сметња томе би била сарадња Бошњака и Срба и стабилизација БиХ.

    Америка, Британија и Њемачка су непријатељи Србије. То што често говоримо о спољнотрговинској размјени која представља двије трећине размјене Србије – то су, наравно, бесмислице јер ви ту биљежите двотрећински дефицит!

    Запад од 1999, када је Косово насилно одузето НАТО бомбардовањем, упорно покушава ријешити његов статус противно Резолуцији 1244. Покушава притисцима и уцјенама да присили Србију да призна Косово као државу. И тако 22 године.

    Србија може и мора да извуче поуку из историје својих предака. Србија мора научити да су преци ратовали сто година да га врате, 500 година чекали и борили се против Османског царства – па су га вратили. Србија преговара 22 године – па може преговарати још сто година.

    Главни проблем је начин на који се уцјењује Србија. А то је: ујединићемо Косово са Албанијом. Та пријетња је пуцање из празне пушке.

    Косово је одвојено од Албаније јер се они боје утицаја радикалног муслиманског фактора са Косова на прилично племенски сложено албанско друштво које није довољно радикализирано. И видимо разлике између влада у Тирани и у Приштини – шта говоре и како формулишу своје интересе.

    Не жели Албанија такво уједињење и не жели да јој Косово ремети односе у земљи, у којој има значајан број православних и католичких Албанаца и припадника других етничких заједница.

    Друга уцјена је: примићемо Косово у НАТО. Па, Косово је и овако НАТО-територија специфичног организованог криминала у коме се користи албански фактор за трговину наркотицима, хероином и кокаином.

    Косово је центар. Црна Гора је крак који иде са Косова. Управо ту видимо дјеловање појединих поражених структура ДПСкоје инсистирају на односима са Косовом и виде неки велики национални интерес Црне Горе да призна Косово.

    Дакле, организоване криминалне групе су други фактор уцјене према Влади Србије и предсједнику Вучићу.

    Трећи фактор: Србија је и у рату деведесетих имала високе официре и високе припаднике тајних служби који су били директно повезани са страним службама, извршавали њихове налоге и обавјештавали их о најважнијим политичким, војним и безбједносним одлукама.

    Kosovo03-sr_0.jpg

    Срби у Турској до 1912-те

    Информисали су Запад о стратешким правцима и усмјерењима Србије.

    Данас је Србија још више премрежена разним службама. Сорошеви медији нису ништа друго до експозитуре западних обавјештајних служби - разни „крикови“ и „истиномери“, разна „раскринкавања“ у БиХ и пигмеји као Мујкић... Непознати људи који немају значај у свијету журнализма.

    Ту је и „факт-чекинг“ – они провјеравају како ви радите и лијепе вам етикету лажних вијести или узнемиравања јавности. Србија због тих уцјена пажљиво преговара са Западом о њиховим интересима, а не о интересима албанског фактора на Косову.

    Припадници бивше ОВК и слични не могу ничим уцијенити Србију нити довести у питање оцјену да су они безначајни у сваком смислу – економском, стратешком, политичком...

    Али, Запад жели да Косово буде држава и уцјењује Србију безбједношћу и притиском на Србе у Црној Гори, ударима на Републику Српску и тражи од ње попустљиву политику и разумијевање за западне интересе,не поштујући ни Србију ни њен интегритет који је потврђен чак и послије бруталног рата са НАТО.

    НАТО није пријатељ - то је непријатељ. Србија ради оно што може у овом моменту -лагано се приближава Русији и Кини са надом да ће се геополитичке околности се промијенити и да ће се Русија и Кина више питати како се одвијају процеси на Балкану. И вријеме када ће престати лицемерје Запада.

    Погледајте име два ентитета у Босни: Република Српска и Федерација БиХ. Шта је република, ако није форма државног уређења? Постоји ли игдје на планети република, а да није држава? Постоји ли федерација, а да није сложена форма државног уређења?

    Само у БиХ то не значи то. То су, као, ентитети. Сада нам говоре да прихватимо логику Запада да република није држава и да федерација није држава.

    Срби су били жртве Османске империје пет вјекова и више њених геноцида у посљедњем вијеку владавине. Срби су били жртве у Првом свјетском рату геноцида Аустроугарске.

    А ко је ратовао за Аустроугарску?

    Домаће становништво – оно што данас зовемо Хрвати и Бошњаци у БиХ. То су војске које су биле на Дрини, које су нападале српску војску. То су били аустријски генерали и наши народи. Онда се десио Други свјетски рат, Јасеновац и опет геноцид.

    У свакој држави Србија то никад није поменула. И никад није нападала своје комшије за то што је проживјела.

    Зато је ово трауматично!

    Да историја наших односа крене од Сребренице! То је требало бити средство уцјене Србије. То јесте средство уцјене РС.

    Бошњаци су уцјењени због СДА. То је разбојничка корумпирана структура, али и радикално исламска. Учествовала је у готово свим терористичким акцијама у Европи и свијету. Она, са својим подмлатком, Активном исламском омладином, вехабијским заједницама и муџахединским структурама.

    Због тога је десет дана послије 11.септембра, Алија Изетбеговић морао да напусти Предсједништво БиХ, а мјесец дана касније и да оде из СДА. Због понижавања Америке.

    Бошњаци су и данас уцјењени терористима са овог простора, разним имамима из Лондона који су испоручени Америци и говорили о ратном учешћу у БиХ.

    Дакле, тако изгледа зачарани круг.

    Бошњаке уцјењују тиме, а Србе Сребреницом.

    У самој Српској, СДС је уцјењена ратом.

    Стране структуре се налазе у опозиционој политичкој структури. Кад анализирате истакнута политичка имена, видите њихове боравке у Великој Британији, на Малти и на скуповима лабуриста или „пучких странака“.

    ОБА је спровела низ акција и мјера према влади Србије, одмах након што су Вучића каменовали у Сребреници и покушали убити. То су те уцјене.

    Између двије и три хиљаде обавјештајаца су овдје из Ирана, Турске и Саудијске Арабије. Овдје су ко код своје куће. Неки од њих имају активну сарадњу са Западом, а центар таквих обавјештајаца за сарадњу са Западом је ОБА, коју води радикални исламиста Осман Мехмедагић Осмица.

    Иран дјелује преко војних структура, Републиканске гарде, Института Ибн Син –отвореног у рату 1994, а отворио га је министар иностраних послова Ирана. То није могло без одобрења Запада.

    Турска дјелује преко невладиних организација, средстава информисања, хуманитарних организација, а имају и батаљон у оквиру Еуфора. То су војни обавјештајци. Ради и преко школа. Дакле: интегрисана је у бошачко друштво.

    Кумановски споразум није био капитулација

    Саудијска Арабија има свој центар у радикалној џамији Краљ Фахд, која је једини вјерски објекат који има статус дипломатског представништва, у власништву је Саудијске Арабије. Кроз вахабизам и дијелове Активне исламске омладине и више портала, она радикализује ислам и хоће да га одвоји од традиционалног ислама.

    И присуство исламских империја уз знање Запада говори о ставу Запада, а то је да је само Русија непријатељ на овом подручју.

    Запад реко ОБА координира рад и ове три стране, са циљем да се не оснажи српски фактор у геополитичком смислу и да Русија не ојача свој утицај у БиХ.

    Шта Србија треба да ради у овим преговорима?

    Србија мора ићи путем одбране Косова. Косово је окупирана земља и никада не можете прихватити ту окупацију и поништити резултате тешке агресије из 1999.

    Прошле су 22 године, Србија треба да преговара. Лијепо је показивати Западу да постоји црвена линија, а то је територијална цјеловитост и да је неукусно говорити о томе. У таквим разговорима се морају понављати ставови.

    Проблем су терористи и то што су нестали са радара. Они су искористили вријеме пандемије да се реорганизују и заузели су нове позиције путем такозваног мигрантског таласа. А то нису мигранти већ поражене снаге Ал Каиде, Нусра Фронта, Исламске државе и других.

    Преко Турске и другим путевима су дошли на Балкан. Понашају се и дјелују као војници, а у БиХ су се распоредили на разним мјестима. Они који потцјењују њихов долазак нека погледају напад на Нагорно Карабах.

    Овакви су људи дошли у Азербејџан и били искоришћени као пјешадија и узели трећину Нагорно Карабаха гдје су живјели само Јермени.

    У Србији и БиХ - шта раде?

    То нису лица која улазе на граничне прелазе и 70 одсто нема лична документа! Њихов долазак овдје је потцјењен. Морају бити боље и више праћени, јер су то терористичке групације које су инструмент политике Запада.

    dzevad_0.jpg

    Џевад Галијашевић

    fakti.org


    Ljubav Ti i Ja!

  8. #18

    Балетић: Грдно се варају сви који мисле да рату западњака против православних Срба има краја!

    ХАШКО СУДИЛИШТЕ ЈЕ ИНКВИЗИЦИЈСКА АЛАТКА ЊИХОВОГ ПРОДУЖЕНОГ РАТА ПРОТИВ НАС

    * Тај рат само је развучен у дугачки низ различитих битака које против нас воде! У томе је најважније питање: како то они иду редом, упорно и издрже, а ми поклекнемо – још се и хвалимо сарадњом, опроштајем и заборавом?!

    * Један од резултата њиховог срамног дела је хашких 1.138,5 година робије за Србе. Бошњаци су добили мање од 42 године! Хрватима су судили само за убијање Бошњака! Ни један Хрват за злочин над Србима није им осуђен! У Хагу је довршен геноцид, над нама започет још у Првом светском рату

    * Имају они ипак један непремостив проблем: ни Дејтонски споразум ни Резолуција 1244 не могу се мењати нигде осим у СБ УН! Е, а тамо – тамо их чека Русија! Зато се ова игранка са Швабом Кристијаном Шмитом лако може завршити тако што ће га Запад сматрати високим представником, Русија и Република Српска - да је нелегитиман

    * Видите ли како је и Орловића Фата задовољна што се борила 20 година и уз помоћ западњака изборила да се 5. јуна сруши српски православни Храм Усековања главе Светог Јована Крститеља, јер је био саграђен на делићу њенога имања у Коњевић Пољу. Е, свака ти част, Фато! Нико Србима тако није одржао слово ка' ти. Тако се то ради! Од тебе треба учити!

    * Фата нам отвори очи. Зато – кренимо редом од џамије до џамије, широм ових наших простора и, за почетак, попишемо прво оне које су на местима наших срушених православних храмова, а онда и оне саграђене од њиховог светог камења! Да се попишу и оне подигнуте на голој српској ливади и то – од окупације Османлија до ових најновијих!

    Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ

    У ИСТИ дан, 8. јуна, наши западни пријатељи нам искомбиноваше и сместише два догађаја – поређана „без грешке“ – како један другоме не би сметали.

    Прво су у 15 часова у Хашком трибуналу, кога сада зову Међународни резидуални механизам, изрекли коначну доживотну робију српском хероју – легендарном генералу Војске Републике Српске Ратку Младићу, а онда је један од „команданата“ друге стране у ономе рату против Срба Кармел Ађијус – након што је све над нама око „правде“ опослио – у 21 сат у Савету безбедности Уједињених нација (СБУН) поднео извештај испред Механизма о резултатима њиховог срамног дела од укупно 1.138,5 година робије за Србе.

    За ту коначну „математику“ фале још две тамнице – Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, а очекују се до краја месеца.

    Е, само не знам како тих 7 доживотних да саберем и урачунам.

    Ту је једино познато да су доживотне добили – искључиво Срби! Али, како би правичност тог „суда“ била сликовито дочарана, најбоље је у'ватити се голих чињеница које кажу да су, на пример, Бошњаци добили укупно нешто мање од 42 године! Хрватима су судили само за убијање Бошњака! И, ни један Хрват за злочин над Србима није им осуђен!

    Још су хрватске генерале, од Готовине па надаље, прогласили невинима, јер су убијали и протерали Србе, и тако – коначно – довршили геноцид, над нама започет још у Првом светском рату.

    А Шиптаре – тек њих обожавају!

    На пример, монструму Рамушу Харадинају су толико пута тамо судили, само зато да би – проглашавајући га сваки пут невиним – могли шиптарску невиност потврђивањем учинити неупитном!

    На овој седници СБ УН још нам одржаше и слово што им не изручисмо на тацну и двоје радикала, Вјерицу Радету и Петра Јојића – и то, обавезно, да им ми још у Београду вежемо омчу око врата, како се они тамо не би нешто посебно око тога мучили, него – само да их обесе!

    Криви су им, кажу, што су утицали на сведоке у суђењу Шешељу, па су им спаковали дело – накнадно измишљено – непоштовање суда. А, свака вам част!

    Е, видите овако: ако је ишта за „поштовање“ – то сте ви и ваша недела!

    То што им је Вучић на тој седници „одржао слово“ о њиховој „правди“ над Србима – и у току суђења и сад кад су их разбацали по свету у разне казамате и мучилишта, да издржавају њихове казне – видно су се потресли!

    Ту је једини бенефит – е, нека им је рекао! Мада, нећу да кажем, има и оно – макар им ово двоје радикала не гурнусмо у њихове шаке!

    Руски амбасадор, који се кратко на седници обратио, рекавши да су они: „оруђе освете, а не оруђе правде“ – ову западњачку инквизицијску пакост и продужени рат против православних Срба дефинисао је - без грешке!

    Грдно се варају они који мисле да тај њихов рат има краја!

    Он је само развучен у дугачки низ различитих битака које против нас воде! Ту им једино мало праве проблем оне чије завршне „офанзиве“ морају проћи кроз СБ УН – и то највише због „злоћестих“ Руса који су тамо стална чланица са правом вета! То, како се они у таквим случајевима довијају и сналазе да то „бојно поље“ заобиђу – тај „слалом“ – е, то се зове маштовитост!

    С којом домишљатошћу су се опет поврнули на генералову Републику Српску – то је за анале!

    Сваки пут кад ти се њима Дејтонски мировни споразум испречи на путу кад јурну да је рашчерупају и затру – они скују нова-новцијата правила и онда – удри.

    По изворном Дејтону, Високи представник је имао задатак само да надгледа његово спровођење. Али, пошто им је тај споразум везао руке за даље уништавање Републике Српске, која је по њему била, скоро, заокружена држава, онда су се досетили да после, накнадно, на Међународној конференцији великих сила сочине тело звано Савет за имплементацију мира, који је себи дао за право да је врховни орган који се бави Босном и Херцеговином, а понајвише Српском!

    Међутим, избећи Русију да буде и ту чланица, нису могли. Она је и у његовом Управном одбору, али не са ветом.

    Сад, након 12 година службовања гаулајтера Валентина Инцка, 1. августа у Сарајево стиже тврдокорни немачки дипломата Кристијан Шмит, правнички образован Баварац и дугогодишњи политичар, који је из Хришћанско-социјалне уније – сестринске партије Ангеле Меркел (ЦДУ).

    Русија, која иначе тражи и да се укине Високи представник, јер сматра да је та институција превазиђена, била је против, као и Српска, која по Анексу 10 Дејтона има право да се пита. Али – то западњаке не спречава да Шмиту шаљу поздраве и честитке!

    Биће врло интересантно посматрати овај процес, пошто Русија има право да о свему што се односи на Дејтон тражи расправу и одлучивање у СБ УН!

    Овде није згорега знати ни да је Шмиту хрватски премијер Пленковић о ревер окачио – одликовање главног усташког идеолога, које је увео Фрањо Туђман – Орден Анте Старчевића!

    А, тек како је на овој седници СБ УН кукао хрватски амбасадор, што су Срби, заједно са генералом Младићем – мало осуђени!

    Та кукњава, која је представљала „невине“ Хрвате, ишла је раме уз раме са кукњавом представника БиХ, који је тамо, очито, само због Бошњака – „невиних“!

    Биће да није Шмит, тек тако, заслужио „Старчевића“!

    То што је он именован нелегално, од Управног одбора Савета за имплементацију мира, који то нема у својој надлежности – западњачку силу, која је изнад права – право не интересује! Њега је могао предложити или тај савет, који је састављен од 55 држава, или стране у потписивању Дејтонског мировног споразума, међу којима је и Србија, након чега предлог иде на потврђивање у СБУН, као што је и рађено са сваким његовим претходником.

    Сад, како ће овога потврдити кад га Русија неће – постоји само један начин – неће га, уопште, ни „метат“ на Савет безбедности?!

    Русија у Савету безбедности УН има право вета

    Међутим, има ту за њих и један непремостиви проблем – шта год радили и покушавали протурити испод жита у свом шибицарењу и преварама, ни један међународни уговор – ни Дејтонски споразум ни Резолуција 1244 – не могу се мењати нигде осим у СБ УН! Е, а тамо – тамо их чека Русија!

    Ова игранка ће, за почетак, по свој прилици изгледати тако да ће Запад сматрати да је Шмит Високи представник, Русија ће сматрати да је нелегитиман, заједно са свим одлукама које буде доносио и захтевао, Република Српска неће га прихватити, тако да је, на крају, без потврде у Савету безбедности – џаба кречио!

    Западњачка игранка око постављења Шмита и није баш нека велика загонетка. Они су, по свој прилици, онако силеџијски наумили да доведу тврдокорног Баварца да удари са наметањем закона кроз примену познатих Бонских овлашћења – такође сочињених након Дејтона – којима је рахметли гаулајтер Британац Педи Ешдаун у своје време искасапио и отео Српској више од пола од онога што је добила изворним Дејтоном!

    И, џаба данас прича да је сва та његова работа била противзаконита! Много је било једноставније издржати притиске и не одустати – него сада вратити све отето и поставити односе у Дејтонски оквир!

    Е, ту сад дођосмо до најважнијег питања: како то они иду редом, упорно и издрже – а ми поклекнемо – још се и хвалимо сарадњом, опроштајем и заборавом?!

    Видите ли како нам је и Орловића Фата задовољна што се борила 20 година и уз помоћ западњака изборила да се 5. јуна, сруши српски православни Храм Усековања главе Светог Јована Крститеља, јер је био саграђен на делићу њенога имања у Коњевић Пољу.

    Е, свака ти част, Фато! Нико Србима тако није одржао слово ка' ти. Тако се то ради! Од тебе треба учити!

    Ај' сад фино – кад нам је већ Фата отворила очи – да кренемо редом од џамије до џамије, широм ових наших простора и, за почетак, попишемо прво оне које су на местима наших срушених православних храмова, а онда и саграђене од њиховог светог камења! Да се попишу и оне подигнуте на голој српској ливади и то – од окупације Османлија до ових најновијих које, на десетине, саградисте након ратова '90-тих, тамо где сте Србе поубијали и протерали! А онда, лепо, списак у руке, па – полако и стрпљиво – ка' Фата – редом ударит на њих багерима!

    И: једну по једну – све док се списак не очисти!

    fakti.org


    Ljubav Ti i Ja!

  9. #19
    Finska političarka iznela istinu o srpskim stradanjima u prošlom veku

    "NAD SRBIMA IZVRŠEN NAJVEĆI GENOCID, NATO I NEMAČKA TREBA DA SE IZVINE":Finska političarka Pirko Turpeinen, koja je godinama radila kao stručni saradnik u Komisiji za ispitivanje torture i kršenja ljudskih prava Saveta Evrope, istakla je da je nad Srbima tokom prošlog veka izvršen najveći genocid, te da je razaranje Jugoslavije od zemalja članica NATO i SAD zapravo najveći međunarodni zločin u Evropi od Drugog svetskog rata.

    Izjava finske političarke zatresla EU!


    - Nemačka i Francuska su se svojevremeno pokušale iskupiti polaganjem venaca za svu nepravdu koju su počinile pre 100 godina tokom svojih kolonijalnih osvajanja afričkih zemalja. Hoće li biti potrebno novih 100 godina da SAD i Nemačka priznaju istinu o nasilju koje su počinile nad srpskim narodom i da se izvine nevinim ljudima poput generala Ratka Mladića i njegovim sunarodnicima - upitala je profesor Turpeinen u autorskom tekstu reagujući na napise u pojedinim finskim medijima da bi nakon presude generalu Ratku Mladiću "Srbija trebalo da se suoči sa svojim ratnim zločinima".

    Ona je istakla da je srpski narod gotovo istrebljen tokom Drugog svetskog rata, a sve je nastavljeno tokom devedesetih godina.

    - Hrvatska imigracija i razne tajne službe finansirale su godinama jednu agresivnu antisrpsku propagandnu kampanju preko najpoznatijih marketinških agencija. Zvonar CIA Robert Ber je u jednoj od svojih knjiga napisao da je na raspolaganju imao na desetine miliona dolara kako bi povećao jaz između različitih etničkih grupa u SFRJ, a kako bi slomljene male države ispunile ciljeve nadnacionalnog kapitala iz SAD i Nemačke - navela je ova finska političarka.

    Ono što se kasnije desilo, istakla je ona, ide na dušu tih velikih sila, koje su dozvolile da nakon "Oluje" Hrvatska bude etnički očišćena od Srba, a u čemu su, kako kaže, učestvovali i penzionisani američki generali.

    Ona smatra da je Ratko Mladić, s kojim je imala prilike da razgovara u nekoliko navrata, verovatno jedini oficir tokom tih ratnih godina u BiH koji se više puta pozvao na zakone i međunarodne ugovore.

    - NATO sud ga je i pored toga osudio. Stavili su mu na dušu i Srebrenicu iako on uopšte nije bio u tom gradu tokom spornih događaja, a koji su kasnije iskonstruisani od tajnih službi i lažnih svedoka. Mladić je nakon ulaska u Srebrenicu početkom jula 1995. razgovarao sa predstavnicima Srebrenice i generalom UN Karemansom. On je tada rekao da Bošnjaci mogu odabrati hoće li ostati u gradu ili žele ići negde drugde. Organizovao je i prevoz, nahranio ih, te zatražio da u svakom autobusu bude i po jedan pripadnik UN. Nakon toga je otišao u Beograd - napisala je Turpeinenova.

    Ona je pozvala svetske medije da objave izdvojeno mišljenje sudije Apelacionog suda Priske Matimbe Nijambe, koja se nije složila sa presudom Mladiću navodeći kako bi bilo najpravednije da se ovo suđenje ponovi.


    srbijadanas.com


    Ljubav Ti i Ja!

Slične Teme

  1. Srpsko nasledje na KiM
    By kosovka2 in forum Svet Oko Nas
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 21.07.2020, 16:41
  2. Srpsko srce Johanovo
    By kosovka2 in forum Zanimljivosti
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 12.11.2019, 07:37

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •