Srpaska pravoslavna crkva i vernici 19. avgusta proslavljaju Preobraženje Gospodnje

Kako u Bibliji piše toga dana je Isus Hristos poveo na goru Tavor svoje učenike Petra, Jakova i Jovana: Zasija se lice njegovo kao sunce, a haljine njegove postadoše bele kao svetlost. Svetlost Hristovog lica osvetlila je i lica apostola a mir i radost ispunili su im dušu.

Na Preobraženje 1219. godine Sveti Sava hirotonisan je u Nikeji za prvog srpskog arhiepiskopa, a Srpska crkva postala je samostalna (autokefalna).

U I svetskom ratu na Preobraženje Gospodnje 1914. godine srpska vojska je, pod komandom generala Stepe Stepanovića, u Cerskoj bitci zadala odlučujući udarac austrougarskoj vojsci. Bila je to prva srpska, ali i saveznička pobeda u ovom ratu.

Bitka je bila deo prve austrougarske ofanzive na Srbiju i izbila je u noći 15. avgusta kada su delovi srpske Kombinovane divizije I poziva naišli na austrougarske izvidnice ulogorene na padinama Cerske planine. Borbe koje su usledile prerasle su u bitku za kontrolu nekoliko gradića i sela u okolini planine, kao i za kontrolu Šapca. Moral austrougarskih trupa je 19. avgusta opao i hiljade vojnika su se povukli u Austrougarsku, a mnogi su se podavili u Drini bežeći u panici. Srbi su 24. avgusta opet ušli u Šabac, čime se bitka zvanično završila. Bitka je bila bitka u susretu, manevarskog tipa, što znači da u toku bitke nisu korišćeni rovovi, budući da su rovovi u ovom ratu korišćeni prvi put krajem 1914. posle bitke na Marni.

U toku desetodnevne bitke srpski gubici su iznosili 3.000 mrtvih i 15.000 ranjenih. Austrougarski gubici su bili znatno veći. Bilo je 8.000 mrtvih vojnika, 30.000 ranjenih i 4.500 zarobljenih. Srpska pobeda nad brojno nadmoćnijim neprijateljem je označila prvu pobedu Saveznika u Prvom svetskom ratu.

U Tekerišu je danas u spomen komplesku Cerske bitke obeležena 105. godišnjica tog događaja.


Prema rasprostranjenom narodnom verovanju na Preobraženje Gospodnje ne valja spavati popodne.

U suprtonom, onome ko baš ne može da se odrekne svoje navike, preti opasnost da se preobrazi, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro, kažu naši stari, ni da se toga dana plače, niti valja da ljudi ceo dan u kafani provedu, kako im to ne bi prešlo u naviku. Preobraženje Gospodnje uvek pada u vreme velikog gospojinskog posta (19. avgusta), pa bi bilo dobro da se na prazničnoj trpezi nađe posna hrana, obogaćena ribom i vinom.

Na Preobraženje u crkvi se osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, kao na primer jabuke.

Koliki značaj crkva pridaje prazniku Preobraženja Gospodnjeg vidi se po tome što se bogosluženjima praznuje sedam dana.

srbijadanas.com