SRECNA 2020, BLAGOSLOVEN BOZIC!


Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunes   Windows Media Player   Real Player   QuickTime

Trenutna pesma: Loading ...
Bit rate:
Trenutno Slusalaca: /
Status servera:


Prikaz rezultata 1 do 2 od 2

Tema: Vidovdan - 2019

  1. #1

    Cool Vidovdan - 2019

    Vidovdan - 2019

    Kosovski boj… vreme kada smo junački stali na branik otadžbine

    Moćni Turci prve napade na Lazarevu državuizveli su 1381. godine, tada su došli do Paraćina, ali su ih tu Srbi suzbili i vratili nazad. Pošto je sultan Murat I bio prezauzet u Maloj Aziji, ostavio je na miru Srbe na nekoliko godina. Knez Lazar je dobio dojavu da Turci vrše velike pripreme da u proleće 1386. godine ponovo napadnu Srbiju. Ali i taj pokušaj za Turke je bio poguban, pa su morali ponovo da beže iz Lazareve države.

    Turci su slično prošli i u Bosanskoj državi, gde ih je 1388. godine potukao Tvrtkov vojvoda Vlatko Vuković i naterao na povlačenje. Turci su bili iznenađeni ovakvim otporom u Srbiji i Bosni. Shvatili su da za ove napade treba bolje da se pripreme i prikupe još više vojske. Sultan Murat počeo je posebne pripreme za napad na Srbiju.

    Knez Lazar pripremao je svoju vojsku za odlučujuću borbu protiv Turaka. Pozvao je sve Srbe da idu na Kosovo da brane svoju državu i srpsko ime od Turaka.

    Možda je i glavni razlog udara Turaka na Srbe bio taj što je knez Lazar obnovio rudnike zlata i srebra na Kosovu dajući ih na korišćenje saksonskim trgovcima. A glavni cilj bio mu je da Srbiju ponovo načini carevinom, što potvrćuje i turski profesora Oguzoglua, koji navodi da je Lazar okupirao rudnike i da je on inicijator bitke… što je veoma čudno!

    NARODNA PESMA KAŽE DA JE KNEZ LAZAR SVAKOG KO NE DOĐE U BOJ NA KOSOVO PROKLEO OVIM REČIMA: “KO JE SRBIN I SRPSKOGA RODA, I OD SRPSKE KRVI I KOLENA, A NE DOĐE NA BOJ NA KOSOVO, OD RUKE MU NIŠTA NE RODILO, NI U POLJU BELICA PŠENICA, NI U BRDU VINOVA LOZICA, NE IMAO OD SRCA PORODA, NI MUŠKOGA NI DEVOJAČKOGA, RĐOM KAP’O DOK MU JE KOLENA..!”

    Srpsku vojsku predvodio je knez Lazar Hrebeljanović, iako nije uspeo da sakupi svu srpsku vlastelu, a ni sve srpske ratnike.Od oblasnih gospodara knezu Lazaru se pridružio Vuk Branković (gospodar Kosova), jedan odred poslao je i bosanski ban Tvrtko I Kotromanić, na čelu sa vojvodom Vlatkom Vukovićem.

    Tursku vojsku predvodio je sultan Murat I sa sinovima Bajazitom i Jakubom. Turska vojska kretala se teritorijom Dejanovića. Smatra se da ih je Dejanović zadržao (snabdeo ih hranom) a sa ciljem da javi knezu Lazaru o veličini Muratove vojske (pretpostavlja se oko 50 000 vojnika), što je za to vreme bio ogroman broj, dok je Lazar imao upola manje vojnika.

    Dejanović je govorio turskim starešinama da je preko raskvašenih polja u Makedoniji nemoguće proći pre maja. Tako je zaustavio tursku vojsku na njegovoj teritoriji u nameri da knezu Lazaru javi o veličini turske vojske i da mu omogući što više vremena da okupi sve srpske ratnike i spremno sačeka tursku vojsku i krene u odlučujuću bitku.

    Srpska vojska je, po pretežnim ocenama, bila brojno manja od turske, ali ranije pristigla, bila je odmorna i spremna za borbu. Ipak, bilo je dvoumljenja da li da se odmah krene na Turke.

    Po ocenama vojnih stručnjaka, naša vojska je imala više šansi za pobedu da je odmah krenula na Turke, pošto je bila odmornija.

    Sa druge strane, Turci ne bi imali vremena da im na glavnom pravcu udara, kao što su to učinili u toku noći pred bitku, iskopaju jame i u njih ugrade zašiljeno kolje i to sve prekriju slamom. Međutim, većanja komandanata obe vojske prekinula je velika oluja, a zatim i jaka kiša (prava provala oblaka) koja se sručila na obe vojske. Tek kada se kiša smirila, Turci su pod zaštitom mraka krenuli na kopanje jama. Prema turskim hroničarima, u napad su prvi krenuli srpski strelci iz odreda Vuka Brankovića, koji je imao i najvećeg uspeha u boju.

    Do odlučujuće bitke došlo je u utorak, 28. (15) juna 1389. godine severozapadno od Prištine (Gazimestan), na dan svetog Vide (Vidovdan).

    Pojedinosti o celom toku bitke nisu poznate, ima više verzija.

    Velika verovatnoća je da je turskog sultana Murata ubio srpski ratnik Miloš Obilić (Kobilić). Predanja govore da su Miloša pre bitke na kneževoj večeri prograsili izdajnikom. Za vreme bitke, Miloš je na prevaru ušao u turski logor, govoreći da želi da poljubi skute sultanu, u znak pokorenja, i ubio ga nožem.

    Drugi naš stari zapis “Pohvala knezu Lazaru“ (iz XV veka) govori da je Murat poginuo posle borbe. Narodno predanje još govori i da je Miloš izvršio ovo delo još pre početka borbe.

    Jedno pismo kralja Tvrtka pominje dvanaest plemića (zaverenika) koji su zajedno sa Milošem izvršili ovo delo. Turski izvori govore da je Murat poginuo posle bitke ili malo pre njenog završetka i da je ubijen na prevaru od jednog skrivenog srpskog zaverenika ili ranjenog borca. O samom Milošu istorija ne zna nikakve pojedinosti.

    Na Kosovu su Turci sahranili Muratovu utrobu (Muratovo turbe) a telo je preneto u Jedrene radi balsamovanja. Stariji sin Bajazit prikrio je smrt sultanovu jer bi to značilo poraz Turaka, i naređuje juriš, što je satrlo srpsku vojsku (konjicu) jer je bila oklopna, za razliku od turske lake konjice. Brata Jakoba Bajazit je zadavio, kako bi bio jedini vladar.

    Bajazitu je bilo preče da pogubi brata Jakuba navodno za kaznu zbog poraza, a u stvari da ga ukloni kao njegovu pretnju za presto (pošto je bio stariji brat) i da odmah potom krene kući ka Anadoliji i da bi osigurao svoj presto.

    Uskoro je i knez Lazar bio uhvaćen i ubijen. Naše legende govore da je knez Lazar, kada je bio uhvaćen, uzvratio Bajazitu “ Da je ranije znao za junački podvig svog viteza, i da je za to znala cela srpska vojska, učinili bi da i Bajazit leži na trećim nosilima “. Bajazit je, zatim, naredio da se knez Lazar i zarobljena srpska vlastela poseku. Nije poznato ko je i kako izneo sa bojnog polja kneževo telo i predao ga na balsamovanje i čuvanje kaluđerima. Njegovo telo je tada sačuvano, balsamovano i predato u crkvu Vaznesenja u Prištini (po nekim nepotpunim izvorima Bajazit je za ovo dao dozvolu).

    Ubrzo posle toga Vuk Branković i Vlatko Vuković su se povukli. Turci su se sutradan posle boja povukli, vodeći sa sobom mnoge zarobljenike i ranjenike, ali je većina ranjenika umrla na putu.

    Kosovska bitka po svim izgledima trajala je samo nekoliko časova a glavna borba vodila se oko Mazgita i Gazimestana.

    Prve vesti o bici zapisane su dvanaest dana posle boja od strane ruskog monaha Ignjatija, koji je pošao u posetu svetogorskim manastirima. Najčudniji izveštaj je pismo bosanskog bana Tvrtka I koji piše firentijskoj vladi kako je on pobedio Turke na Kosovu, a o knezu Lazaru nema ni reči. Ovo je još čudnije jer je Tvrtko I imao izveštaj iz prve ruke, pošto se njegov vojskovođa Vlatko Vuković sa delom vojske vratio u Bosnu. To pismo je sačuvano, kao i njegov odgovor, u kome Firentinci čestitaju Tvrtku I na pobedi i kažu da su srećni što je hrišćanska vojska pobedila. Čak se i saznaje da su u Parizu zvonila crkvena zvona u čast pobede hrišćana nad nevernicima.

    Srbija pod Tursku vlast je pala tek padom Smedereva 1453.god. Razmislite koliko je to godina posle Kosovske bitke, i o kakvom porazu su nas učili naši istoričari? Pitam se zašto smo imali potrebu da umanjimo ovu veliku i veličanstvenu pobedu nad dosta moćnijim neprijateljem. A to je i primer hrabrosti i viteštva kako se brani otadžbina, vreme kada se nije gledala snaga protivnika već ono šta branimo.

    Imamo i zapise Benedikta Kuripečiča koji su nastali su 250 godina nakon Kosovske bitke. Benedikt Kuripečič je bio član austrijskog poslanstva u Carigradu. Kuripečič u svojoj belešci zauzima gledište, da su Turci izgubili boj na Kosovu. Takvi su bili i prvi utisci u svetu.

    Akademik Radovan Samardžić zaključuje da su moderni srpski istoričari, u stvari, preuzeli poruku da je bitka na Kosovu za Srbe bila izgubljena: „Ali, ako se pristupi strogo kritučki i u obzir uzmu samo savremene vesti, rezultat je veoma čudan: ili treba, kao što oni kažu, smatrati Srbe pobednicima ili se mora, što je jedina izvesnost, shvatiti Kosovo možda večitom tajnom. O srpskom porazu, češće: o srpskoj pogibiji, govore samo naknadni pisci, kasnija tradicija. Nauka je, povodeći se i bez želje da to čini, za tradicijom stvorila utisak saznanja o turskoj pobedi.“.

    Činjenica je i da je Vuk Branković ostao jedan od retkih koji su nastavili da pružaju Turcima otpor, završio je i u zarobljeništvu. Međutim, imao je žalosnu sudbinu — njemu je pokolenje, baš mi njegovi naslednici dodelilli epitet „najvećeg srpskog izdajnika“, što je veoma tragično, a možda i zlonamerno.

    IZ SVEGA OVOGA ZAKLJUČUJEMO DA JE POBEDA U OVOM BOJU PRIPALA SRBIJI, POŠTO SU SE TURCI POVUKLI SA BOJIŠTA. TURCI SU TEK NAKON SEDMDESET GODINA OSVOJILI SRBIJU.

    Moramo da znamo i da ima više verzija o borbi i staradanju na Kosovu polju.

    Knez Lazar je najpre bio sahranjen u Prištini. Zatim je 1391. godine prenet u svoju zadužbinu Ravanicu. Sahrana kneza Lazara nije mogla biti obavljena odmah nakon njegove pogibije, jer se njegovo telo nalazilo u rukama Turaka. Bajazit,naslednik sultana Murata, koji je posekao kneza Lazara, držao je kneževo telo kao ratni trofej i sredstvo za pregovore i ucenu kneževe porodice.U nametnutim uslovima porodici, da dođe do tela, leži kosovski poraz.

    Po završetku pregovora, kneževo telo je predano porodici, koja ga je sahranila u Prištini, a potom prenela u manastir Ravanicu, kneževu zadužbinu. Sahrana u Prištini je izvršena prvih dana meseca jula 1389. Po završetku treće godine od Lazareve sahrane, pristupilo se svečanom otvaranju kneževa groba. Tada je utvrđeno da telo nije podleglo truleži i da je sveto.

    Od 1697. godine njegove mošti su se nalazile u manastiru Vrdnik na Fruškoj Gori. U toku Drugog svetskog rata prenose ih u Sabornu crkvu u Beograd. Od 1989. godine mošti kneza Lazara nalaze se ponovo u manastiru Ravanica.

    Crkva je Lazara proglasila za svetitelja, negovala je kult Kosova i podsticala buduća pokolenja “ da osvete KOSOVO “ – SRPSKU SVETU ZEMLJU.

    REČI KNEZA LAZARA PRED BITKU “ POĐIMO, BRAĆO I ČEDA, POĐIMO NA PODVIG KOJI JE PRED NAMA, UGLEDAVŠI SE NA NAGRADODAVCA HRISTA. SMRĆU POSLUŽIMO DUŽNOSTI, PROLIJMO KRV NAŠU, ISKUPIMO ŽIVOT SMRĆU I DAJMO UDOVE NAŠIH TELA NEPOŠTEDNO ZA ČAS I OTAČASTVO NAŠE, A BOG ĆE SE SVAKAKO SMILOVATI NA OSTATKE NAŠE I NEĆE ISTREBITI DO KRAJA ROD I ZEMLJU NAŠU. “

    Bez Lazara i bez vojske, zemlja je ostala obezglavljena sa ženom na prestolu i sa još nepunoletnom Lazarevom muškom decom.
    Bajazit I, kao novi sultan, je uzeo za ženu Lazarevu kćerku Oliveru.

    Zanimljiva je i činjenica da su Olivera i Bajazit bili u braku punih dvanaest godina, ali ona nikada nije prešla u islam. Ostala je pravoslavne vjere, a na dvoru u Jedrenu imala svog ličnog sveštenika.

    Ali to je već druga tema…

    Da se ne zaboravi !

    Tursku najezdu i agresiju na srpske države vešto su iskoristili albanci. Moramo znati i činjenicu da je na Kosovu i Metohiji (Staroj Srbiji) bilo je, pola veka posle Kosovske bitke, samo 46 novouseljenih albanskih kuća (Albanci su pleme sa Kavkaza koje je naselilo današnju Albaniju početkom 11. veka), kako svedoči prvi turski popis iz 1445. godine za oblasti Drenice i Podrima.

    A srpskih kuća: 12.844. U župama: Kosovo, Sirinićkoj, Sredačkoj, Ibarskom Kolašinu, Biničkoj Moravi, Prizrenskom Polju, Labu Šiptara tada nema.

    U Peći, na primer, tada nije bilo nijedne albanske porodice…

    Čak, 1838. godine skoro 400 godina posle prvog turskog popisa – u Peći (kako zapisuje Jozef Miler): Srbičine 92,09 odsto stanovništva. Danas, posle NATO zločinačke-agresije, pod nazivom „Milosrdni anđeo“, u Peći (sedištu srpskog patrijarha) živi samo nekoliko Srba!



    Evo još nekih događaja koji su se odigrali na VIDOVDAN

    • 1881, potpisivanje Tajne konvencije između Srbije i Austrougarske.

    • 1915, srpski ministar unutrašnjih poslova Ljubomir Jovanović sa albanskim političarem Esad-pašom potpisuje u Tirani sporazum o stvaranju realne unije između Srbije i Albanije.
    • 1919, potpisan Versajski sporazum, čime je završen Prvi svetski rat,
    • 1921, srpski kralj Aleksandar I Karađorđević doneo Vidovdanski ustav, Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,
    • 1948, na inicijativu Sovjetskih delegata Andreja Ždanova, Maljenkova i Suslova doneta Rezolucija Informbiroa što je označilo razlaz između Jugoslavije i istočnog bloka,
    • 1989, obeleženo 600 godina Kosovske bitke, Miloševićevim govorom na Gazimestanu,
    • 1990, usvojeni amandmani na Ustav Hrvatske, kojim Srbi više nisu bili konstitutivni narod u Hrvatskoj,
    • 1991, slučaj navodnog ubistva trojice vojnika Jugoslovenske narodne armije, poznatiji kao slučaj Holmec,
    • 1992, probijen koridor kod Brčkog, spojena dva dela Republike Srpske,
    • 1995, snage bosanskih Srba sprečile pokušaj ABiH i HVO Deblokade Sarajeva,
    • 2001, – Slobodan Milošević izručen tribunalu u Hagu.

    Bez sumnje, Vidovdan je najvažniji datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i zajedno sa svetosavljem jedan od temelja kolektivnog identiteta Srba.

    Đorđe Bojanić
    Izvor: vidovdan.org


    Ljubav Ti i Ja!

  2. #2
    Vidovdan 2019. i Versajski sporazum

    Od Gazimestana 1989.godine, EU, Vatikan, NATO i Amerika uporno prozivaju Srbiju za svaki Vidovdan, kada se obavezno sete da je neumrli Gavrilo svojim činom u Sarajevu obnovio srpski princip za okupatore, koji revizionisti uzaludno nameću kao jedini uzrok Velikog rata!

    Tako se planski i uporno potiskuje sećanje na jedan drugi Vidovdan, onaj koji danas malo ko u EU pominje u pravom istorijskom svetlu, iako se upravo navršio tačno jedan vek od potpisivanja Versajskog sporazuma (28. juna 1919.godine), kojim je tek osam meseci posle sklopljenog primirja i stvarno okončan do tada najveći svetski ratni sukob!

    Kao utvrđeni zlonamerni izazivač ratnog požara koji je odneo milionske žrtve i razorio znatan deo evropskog kontinenta, srušio tri carstva, i omogućio nastanak i posledični razvoj fašizma, socijalizma i nacizma, kao totalitarnih režima, carska Nemačka je pribijena na stub srama!

    Carska Nemačka je osuđena da plati odštetu od 132 milijarde maraka, izgubila je sve svoje kolonije u Africi, Aziji i Pacifiku, i morala je da odstupi sa 13% svoje teritorije u korist drugih država (Elzas i Lorena su vraćeni Francuskoj a Zapadna Pruska najvećim delom Poljskoj), a Porajnje je već bilo okupirano od Francuza, i vagovi uglja su krenuli put njihovih fabrika, gradskih toplana i železničkih stovarišta!

    Ogorčeni Nemci će zato početi da govore o „diktaturi mira“, stvarajući tako podlogu za nagli razvoj nacionalsocijalizma, koji uporno nazivaju skraćenicom nacizam, a desničari su 1922. godine u Berlinu ubili ministra inostranih poslova Valtera Rateua, kao simbol „politike ispunjenja“ zahteva zemalja pobednica u Velikom ratu, jer Nemačka nije imala pravo sudelovanja u pripremi Versajskog sporazuma, već samo obavezu da ga potpiše!

    Pobednici su ipak uskoro revidirali deo svojih zahteva, i već 1931.godine smanjili nemačku odštetu na samo 36 milijardi maraka, ali je od 1932.godine potpuno obustavljena isplata odštete, a dolazak na vlast Adolfa Hitlera je revidirao mnoge odluke iz Versaja.

    Dobri Adolf je od samog početka javno isticao da ga ne zanima Evropa u Nemačkoj, već Nemačka Evropa, izgrađujući je uspešno, dok nije krenuo na Istok u novi nemački sunovrat!

    Nemačka vojska je nadmoćno umarširala u Porajnje, kao predigru za Minhenski sporazum i rasturanje države Čehoslovačke zarad „mira i svetle budućnosti“ u Minhenu, pa potom zaštite Istočne Pruske, i tako redom!

    Biće da se zato nemački „dobronamernici“ danas toliko i trude, da ikako ubede beogradske kolaborante da su vojnički poraženi na Kosovu od snaga NATO, iako su tek posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, ali ne i kapitulacije, natoovske kolone radosno krenule iz Albanije na teritoriju dela Srbije, ali prethodno stavljenu pod međunarodni protektorat Rezolucijom 1244 OUN!

    Model pokušaja vidljive primene nekakve „diktature mira“ nad Srbijom, koju EU i NATO uporno pokušavaju da postignu koristeći domaću petu kolonu u vidu NVO, plaćenih lobista u medijima, navodnih „istaknutih intelektualaca“, propalih političara postpetooktobarske Srbije, sve teže se može održavati!

    Promena međunarodnih odnosa, jačanje mesta i uloge zemalja koje se bore za primenu principa međunarodnog prava, nastalih posle stvaranja OUN kao naslednika sterilne Lige naroda, jasno ukazuju na sve nedorečenosti Versajskog sporazuma, koga nemački revizionisti tako rado menjaju za svoju priču o srpskom Vidovdanu, i navodnom opravdanom strahu od nekog novog „nerazumnog“ Gavrila, koji ne može da shvati da je nekadašnja Austro-Ugarska bila preteča EU u kojoj su carovala samo zakonska rešenja, a ne nikakva diktatura!

    To što su Bogdanu Žerajiću posle neuspelog atentata na generala Varešanima, otsekli glavu i poslali na institut za sudsku medicinu u Beču, ta to je bilo samo u naučne svrhe, sram ga bilo ko pomisli da je to teror okupatora i ubijanje vidovdanske zavetne značajke, što je okupatorima bilo dobro poznato!

    Umesto Srbijom, neka se navodno dobronamerna EU malo zabavi versajskom „diktaturom mira“ i njenim povampirenim posledicama, koje i danas iskaču na svakom koraku, vek posle!

    Vladimir FROLOV
    Izvor: srpskistav.com


    Ljubav Ti i Ja!

Slične Teme

  1. Normandija - dan D 1944 - 2019
    By kosovka2 in forum Svet Oko Nas
    Odgovori: 1
    Zadnji Post: 06.06.2019, 21:50
  2. Mracna predvidjanja za Srbiju 2019
    By kosovka2 in forum Zabava
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 01.01.2019, 15:45
  3. Srecna Nova 2019 Godina!
    By kosovka2 in forum Diskusije Clanova
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 28.12.2018, 18:22

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •