Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunes   Windows Media Player   Real Player   QuickTime

Trenutna pesma: Loading ...
Bit rate:
Trenutno Slusalaca: /
Status servera:


Strana 1 od 10 123 ... ZadnjaZadnja
Prikaz rezultata 1 do 10 od 96

Tema: Krvava poezija

  1. #1

    Cool Krvava poezija

    Krvava poezija

    "Стихови који се болом и сузама пишу!"

    ДОЂЕ КУЧКА

    Четрдесет пета година је...
    славље, Девети мај, слобода је.
    - Њемачка се предала - сви вичу.
    - Крај фашизму - слободи сви кличу.

    Од Вардара до Триглава - Југа.
    ратовали браћа, друг до друга.
    Против фашизма, сад су побједили,
    славље, зато су се веселили.

    На Банији, у једној авлији,
    стоји један партизан старији.
    Крај њега група младића, стоје,
    причају, пјевају, тихо поје:

    - За сва времена фашизам готов,
    живиће у миру народ Титов!
    Баш к’о они квочка и пилићи,
    невоље их више неће стићи!

    - Не смем јавно, ал‘ причаш наивно,
    Вјеруј ми, ништа није тако дивно.
    Прије ил’ после, усташе ће доћи.
    Прихватит’ пораз, то неће моћи!

    - Павелић је сјеме засадио,
    наше људе, он је завадио...
    Гледај, кад кучка пилиће погуши!
    Жеља за миром с’ њима се руши.

    - Бојим се Кучке у земљи Југи,
    пуштен с а ланца, к’о пас је други.
    Џелат се мора баш протјерати,
    крвнику се не смије опраштати!

    - Џелат ће увек џелат да буде
    не жали своје, ни туђе људе.
    Поштење и људскост цјенит‘ не зна
    срећа док је држава савезна!

    - Бојим се Кучке у земљи Југи
    кад власт освоје неки други.
    Наставиће где Павелић стаде.
    Хоће ли за Србе бити наде?

    * * *

    Сви су мислили да нема право
    уш‘о је у њега неки ђаво.
    Какве усташе кад слобода иде?
    Шта ли то његове очи виде?


    О. Јовићев
    Пис. 30.6.1994.


    Ljubav Ti i Ja!

  2. #2
    КАРАЏИЋЕВО 1991.

    Караџићи, српско село.
    Нема среће, невесело
    Лежи поред Винковаца
    близу зенги, муповаца.

    Караџићи окружени,
    у рату су, увучени
    У рату су месецима
    са зенгама, муповцима.

    Људи тамо, сад боре се
    ЈУ армији, надају се
    Мисле да ће она доћи
    Борити се и помоћи.

    Једном неко рече гласно:
    - "Иде Војска, спасени смо!"
    Радост брзо, преноси се,
    цело село, скупило се.

    Селу беху прилазили
    на тенку су се возили
    Народ мисли, помоћ стиже
    иду селу све су ближе.

    Носили су ЈУ барјаке
    црвен' звезде, петокраке
    Раја мисли, ЈУ армија
    наша војска најмилија.

    Кад су на сред’ села стали
    на све стране запуцали
    Свирепо се иживљавали
    док су редом убијали.

    Из возила искочише
    са камама навалише!
    Што ту одма' не побише
    похваташе, заробише.

    То не беше ЈУ армија,
    већ хрватска солдатија
    Војска зенги и муповаца
    Туђманових добровољаца.

    У масакру, тој подвали
    сви се нису баш предали.
    Неки су се отрезнили
    и борбе се прихватили.

    Пушке пламте, све се ори,
    метцима се сад говори
    Хрватске су снаге јаче
    хоће Србе да поткаче.

    Паника се селом дигла
    на сву срећу помоћ стигла
    Мркушица је помоћ дала
    дошла браћа, није шала.

    Борба, вика, метци, дрека!
    Иш‘о човек на човека.
    Одбрана је сада јача,
    потиснула нападача.

    Кад је борба сасвим стала
    раја жртве пребројала.
    Девет мртвих Караџића
    политике Павелића.

    Међу девет палих глава
    било је и Мркушчана
    Комшије су праве биле,
    у невољи прискочиле.

    Неке зенге се предале
    истину су те признале:
    - "Ми смо само претходница,
    мала група извидница".

    Групише се војска снажна,
    ако вест та није лажна.
    У Јармини, Иванкову
    а много их је у Ђакову.

    Октобар је поч’о тако,
    нема мира баш никако.
    Док се сила таква спрема,
    разговора опет нема.

    Караџићи, ви Славонци
    поносни сте били борци!
    Ако сила иде вами
    нећете ви бити сами.

    Фашизам је у тој сили
    то смо сад сви схватили
    Неће раја такве власти
    рушиће се, мора пасти!


    Пис. 11. нов 1991.
    О. Јовићев


    Ljubav Ti i Ja!

  3. #3
    КАД БИ САВА ПРИЧАТИ ЗНАЛА

    Кад би Сава причати знала,
    тужне приче свима би причала!
    Ниједна друга река на свету
    не виде судбу тако проклету!

    Где читав народ жртва постаде
    пред џелатима живот застаде
    Војска џелата - љуте усташе
    творци “фабрике смрти” посташе!

    Јасеновац на обали Саве,
    постаде симбол смрти и страве
    Обале Саве и Сава – гробље...
    где "фабрика смрти" Србе закоље

    Кад би Сава могла причати
    не би шетали љути џелати
    Народ Срба, Јевреја, Цигана
    казнио би џелата, погана…

    o. Јовићев
    Пис. мај 1993.


    Ljubav Ti i Ja!

  4. #4
    КРЊАЧАНИ

    На Кордуну у Крњаку,
    све је црно, све у мраку
    Тринаест је резервиста,
    настрадало од фашиста!

    У Карловцу похватани,
    побише их на Корани.
    Побише их без милости,
    што су Срби из пакости.

    Свуд је јад, свуд су сузе,
    што им крвник младост узе,
    што им крвник судбу кроји,
    што фашизам још постоји.

    Понавља се историја,
    наша ратна - најболнија...
    Фашизам је у свом лику,
    геноцид је на видику!

    Пола века, давно беше
    кад фашизам започеше.
    Почела га опет сада,
    та хрватска зла армада

    Крњачани са Кордуна
    знајте да нас чека буна.
    Устати се опет мора,
    на крвника, на злотвора.


    О. Јовићев.
    Пис. 12.2.1992.


    Ljubav Ti i Ja!

  5. #5
    НA КОРДУНУ ГРОБ ДО ГРОБA

    (Нaроднa пjeсмa)

    Нa Кордуну гроб до гробa,
    трaжи мajкa синa свогa.
    Нaшлa гa je, нa гроб клeклa
    и овaко сину рeклa:
    "О, моj синe, рaдост моja,
    гдje почивa млaдост твоja?"
    Отaц плaчe, мajкa цвили:
    "Oтвори сe, гробe мили".
    Гробaк сe je отворио,
    син je мajци говорио:
    "Нe плaч' милa мajко моja,
    тeшкa ми je сузa твоja.
    Тeжa ми je сузa твоja,
    нeго црнa зeмљa моja.
    Иди, мajко, jaви роду,
    дa сaм пaо зa слободу.
    Кaжи, мajко, кaжи роду,
    дa сe бори зa слободу.
    Хajдe, мajко, дому свомe,
    нe долaзи гробу момe".


    Ljubav Ti i Ja!

  6. #6
    ПРИЧАЈ СИНУ СВЕ О МЕНИ

    Била једна дјевојчица,
    рано била болесница
    Бубрези јој отказали,
    прерано су је издали.

    Мала Тања так’ се звала,
    животу се радовала.
    а од осме годинице
    обилази све болнице.

    Ипак Тања и одраста
    заволи је момак Власта
    Момак Власта добар био
    у Тању се заљубио.

    Љубав тако чини своје,
    сретни су били обоје.
    Љубав браком крунисали
    једно другом срећу дали.

    Без сватова, узели се
    јер су стари, плашили се.
    Сам унуче они желе
    хоћел’ моћи, тако веле.

    Тако срећа кратка била
    брзо им се помутила.
    Разишли се свако себи,
    да ту свађе било неби.

    Виђали се после тајно
    то им било дивно, бајно
    Једно друго ипак воле
    помажу се и соколе.

    Онда тата прави био
    Тањи бубрег понудио.
    Други живот кћерки дао
    њену срећу покретао.

    После тога срећа била,
    па Тања је оздравила
    Живила је ко и други
    сад јој дани нису дуги.

    Власта, Тања - скупа јавно,
    опет им је све забавно.
    Своју љубав сад не крију
    волити се јавно смију.

    Тања чак и бебу чека,
    од вољеног свог човека
    Кажу хоће малог сина
    то им жели и родбина.

    А докторка, та Радмила
    Много их је охрабрила
    - Дете расте, хвала небу
    имаће те дивну бебу.

    Али срећа не би дуго
    рат је поч о, која туго!
    У Борову, Вуковару,
    армија је на удару.

    Тањин Власта у рат иде,
    чак не могу да се виде
    Телефоном њојзи јавља
    у бој иде, њу поздравља.

    Власта прича, не нада се
    Лоше слути, опрашта се:
    - Причај нашем малом сину,
    да ја волим отаџбину.

    - Причај њему све о мени
    па и нашој успомени,
    Остај здраво, сретно сањај
    нашег сина ти одгајај.

    Власта пао, стигле вести...
    Ко ће Тању да извести?
    Син јој неће видет тату,
    дао и он живот рату!



    О. Јовићев.
    Писано: 10.10.1992.


    Ljubav Ti i Ja!

  7. #7
    ПОСЉЕДЊИ КРАЈИШКИ СТРОЈ

    КОЛОНА ЈЕДАН ПО ЈЕДАН,
    ТРАКТОРА НЕ ЗНА СЕ БРОЈ,
    ОЧИМА СУЗНИМ У БЕЗДАН ГЛЕДАМ,
    КРЕЋЕ СЕ ПОСЉЕДЊИ КРАЈИШКИ СТРОЈ.

    ТРЕСЕ СЕ ТРОШНА КАБИНА,
    ЈА И МОЈ ОТАЦ У ЊОЈ,
    ТРЕСЕ ОЛУЈА ИЗ ПРАВЦА КНИНА,
    КРЕЋЕ СЕ ПОСЉЕДЊИ КРАЈИШКИ СТРОЈ.

    ОТАЦ ЈЕ ПОГЛЕДА МРКА,
    ГЛЕДА У КАРАБИН СВОЈ,
    СУЗЕ МУ СКРИВА ЗБОРАНА РУКА,
    КРЕЋЕ СЕ ПОСЉЕДЊИ КРАЈИШКИ СТРОЈ.

    ЗА ТРЕН САМ ОДРАСТО НАГЛО,
    ГЛЕДАШ ЛИ ГОСПОДЕ МОЈ.
    ГЛЕДАШ ЛИ,ВИДИШ ЛИ ШТА НАС ЈЕ СНАШЛО,
    КРЕЋЕ СЕ ПОСЉЕДЊИ КРАЈИШКИ СТРОЈ.

    НОЋАС ТЕ УБИШЕ ЗЛОБОМ,
    БЕЗ БОРБЕ ПРЕДАШЕ БОЈ,
    ОДЛАЗИМ КРАЈИНО,ТИ ОСТАЈ ЗБОГОМ,
    КРЕЋЕ СЕ ПОСЉЕДЊИ КРАЈИШКИ СТРОЈ.


    Аутор: Саша Б. Вукичевић


    Ljubav Ti i Ja!

  8. #8
    ЗВЕЗДА ЗЛОСУТНИЦА

    Одувек су људи у небо гледали
    претсказању неба увек веровали,
    имали су слуха да поруке чују,
    судбину своју, за поруке везују...

    На небу, нека нова звезда сија,
    помера се и од свих је најсјајнија.
    Шта ли она значи, шта ли поручује?
    Ко то слуха има, да поруке чује?

    На земљи где живе људи, рушевине,
    сваке ноћи нове бомбе, “грмљавине”...
    Ко ће дочекати нови дан, не зна се,
    народ ништа не може, ипак, нада се.

    То на небу звезда није, што је онда?
    - Творевина људског ума: то је сонда.
    Опаки и зли људи, сонду створили
    да им бомбе води, да би рат водили!

    Све знање људског ума покренули,
    у злу технику војну, све уденули,
    Њихова је звезда сад на нашем небу
    од њеног светла, нама срца зебу. . .

    Oружје да скинемо “звезду” немамо,
    оружје, да вратимо бомбе требамо,
    Срце и јунаштво, не помаже више,
    непријатељ руши, разара, кидише!

    Поруке неба и злосутнице звезде:
    - Јахачи апокалипсе вама језде,
    држ’ те се људи, нељуди сад харају
    чему да се то Срби данас надају!?

    О. Јовићев
    Пис. 27.4.1999.


    Ljubav Ti i Ja!

  9. #9
    БЕБЕ ИЗ КОЛОНЕ

    Освану јутро, кишно и тамно
    у души ми се јади ломе
    мислећи на августовско јутро срамно
    и бебе из једне колоне.

    Гдје ли су сада та створења мала
    из некадашње земље поносне
    Гдје ли им је нога проходала
    тим нашим бебама из колоне?

    Гдје ли су им срца љубав нашла
    од "Олуја" да се склоне
    та наша мала невинашца
    те наше бебе из колоне?

    По чијим земљама сада расту
    и не дају нади да потоне
    да ће се вратити очевом храсту
    те наше бебе из колоне?

    Не брините за нас, ове прошле људе
    и наше ране болне
    нама је стало да вама добро буде
    нашим бебама из колоне.

    То је све о чему мислимо
    чак и у затвор да нас склоне
    желимо да се с вама дичимо
    с нашим бебама из колоне.

    Освану јутро, кишно и без боје
    окренух се мислећи да ме неко зове
    али то Крајишка звона звоне
    дозивајући бебе из колоне.



    Аутор: Србо Пеуљанац,
    10. август 2012.


    Ljubav Ti i Ja!

  10. #10
    БРЛОГ

    Село Брлог, Личко село
    Црну судбу доживело
    Септембар је кобан био
    Све у селу растурио

    Брлог беше старо село
    Од увек је Српско село
    Било у њем’ и Хрвата
    Живели к’о брат до брата

    Првог рата, Брложани
    Прелазили Српској страни
    Било их је Солунаца
    Официра и бораца

    Другог рата, Брложани
    Били храбри партизани
    Усташе их нападали
    Многи људи настрадали

    После рата живело се
    Све за сутра, борило се
    Кад су дошли “демократи”
    У Хрватску рат се врати

    По Хрватској рат је био
    Па и Лику захватио
    Нису знали Брложани
    Да ће бити протерани

    Није знала Личка раја
    Да их чека и издаја
    Хрвата је пуно било
    ХаДеЗеу приступило

    Муповце се ти довели
    Српске страже су завели
    Као Војска дошли били
    Маскирани, преварили

    - Не то није Војска наша
    Беж’те људи од усташа,
    Галамише Српска раја
    Бежући из очаја

    Та је Војска убијала
    Српске куће попалила
    Осамдесет Српских кућа
    Беше мета паликућа

    Десет Срба ту убише
    А још десет похапсише
    За њих више нема наде
    Познате су те армаде

    Разбежа се Српска раја
    Из свог лепог завичаја
    По шумама и селима
    Оста’ село муповцима

    Шта ће бити, сад не знамо
    Ал’ не вреди да кукамо
    Сад знамо, да фашисти
    Опет јесу они исти

    Ти фашисти дуго неће
    Српска раја у бој креће
    Крајина се опет буди
    Фашистима ће да суди!


    O. Jовићев
    Пис. окт. ‘91


    Ljubav Ti i Ja!

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •