Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunes   Windows Media Player   Real Player   QuickTime

Trenutna pesma: Loading ...
Bit rate:
Trenutno Slusalaca: /
Status servera:


Prikaz rezultata 1 do 2 od 2

Tema: Normandija - dan D 1944 - 2019

  1. #1

    Cool Normandija - dan D 1944 - 2019

    Normandija - dan D 1944 - 2019

    АМЕРИЧКИ ИСТОРИЧАР ШОКИРАО ЗАПАДНУ ЈАВНОСТ: Ово је истина о Другом светском рату! ЕВО КО ЈЕ ПОБЕДИО НАЦИСТЕ

    Амерички професор Карл Квалс изразио је своју збуњеност због „помпе“ у част 75. годишњице савезничког искрцавања у Нормандији 1944. године. Према речима историчара, управо совјетске трупе су дале главни допринос победи над нацистичком Немачком.

    „Као историчар за Русију, уморио сам се због све ове помпе око ’дана де‘ (дан искрцавања савезника у Нормандији). Јесте, било је велико, важно и разарајуће, али Црвена армија се борила и гинула три године пре ’дана де‘ и потискивала нацисте скоро четири године пре него што се ико искрцао на плажу Омаха“, написао је Квалс на свом налогу на Твитеру.


    Он је напоменуо да су Сједињене Америчке Државе и Европа „смиривале“ Адолфа Хитлера током 1930-их и да је управо Црвена армија на крају учинила „за победу више него било која друга земља“.

    Савезничке трупе су се 6. јуна 1944. године искрцале на северу Француске у Нормандији, чиме је отворен други фронт у Другом светском рату.

    Сједињене Америчке Државе су 23. маја издале комеморативни новчић посвећен победи у Другом светском рату са свим савезничким земљама, изузев СССР-а. Савет Федерације је такав потез назвао фалсификовањем историје и непоштовањем доприноса Совјетског Савеза.

    nacionalist.rs


    Ljubav Ti i Ja!

  2. #2
    GODIŠNJICA ISKRCAVANJA U NORMANDIJI: 70. godina od bitke koja je uništila Hitlera

    Desant u Normandiji je bio odlučujući potez koje su izvele Savezničke snage da bi oslobodili okupiranu Evropu tokom Drugog svetskog rata. Danas, na godišnjicu iskrcavanja trupa, širom sveta se obeležava 70 godina od ove uspešne vojne operacije

    Bitka za Normandiju, na zapadu poznatija kao Dan D, vodila se 1944. godine između snaga nacističke Nemačke, koje su okupirale zapadnu Evropu, i invazionih savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu.

    Sedamdeset godina kasnije, invazija Normandije, poznata i kao Operacija Overlord, ostaje najveća pomorska invazija u istoriji koja je uključivala preko tri miliona vojnika koji su prevezeni preko kanala Lamanš iz Engleske u Normandiju u okupiranoj Francuskoj.

    Većinu savezničkih snaga činile su američke, britanske, kanadske i francuske jedinice. Druge zemlje, čiji vojnici su takođe učestvovali u bici, bile su Australija, Belgija, Čehoslovačka, Grčka, Holandija, Novi Zeland, Norveška i Poljska.

    Iskrcavanje u Normandiji započelo je noćnim padobranskim i jedriličarskim desantom, masivnim vazdušnim napadima i pomorskim bombardovanjem nakon kojeg je usledio amfibijski desant 6. juna ili na D-dan.

    Bitka za Normandiju potrajala je još dva meseca, do 25. avgusta, koliko je trebalo savezničkim snagama da uspostave čvrst mostobran na evropskom kopnu i da probiju nemačku liniju fronta u Francuskoj, a okončana je oslobađanjem Pariza i uništenjem džepa kod Faleza.

    Posle nemačkog napada na SSSR, 1941. godine, Sovjetski Savez je podnosio najveći deo tereta borbi protiv fašizma u Evropi. Američki predsednik Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil obavezali su se da će 1942., a najkasnije 1943. godine otvoriti "drugi front“ u Evropi kako bi pomogli svom savezniku SSSR u borbi protiv nacista.

    Već 1942. godine saveznici su počeli da pripremaju planove za invaziju na Hitlerovu Evropu. Zapovednikom operacije Overlord imenovan je američki general Dvajt Ajzenhauer, koji je za operaciju morao da pripremi milion vojnika i još 2 miliona ljudi za ratnu proizvodnju.

    Od velike važnosti bilo je da se dobro odredi mesto i vreme invazije. Najlogičnije mesto bilo je Pa de Kale, jer je to bilo najbliže Velikoj Britaniji i vazdušnim lukama odakle bi poletali bombarderi. To je istovremeno bilo i najnelogičnije mesto, jer je tamo nemačka odbrana bila najjača.

    Zbog toga je trebalo da se pronađe novo, pogodnije mesto. Saveznici su na mapi pogledali južno i uočili manje utvrđenu regiju Normandiju. Plaže Normandije nazvali su kodiranim imenima: Juta, Omaha, Gold, Džuno i Svord.

    Saveznici su učestalo bombardovali celu Francusku, tako da Nemci nisu ni sumnjali da je granatiranje priprema za desant. Samo jedna trećina bombi bačena je na Normandiju. U bombardovanju je ukupno učestvovalo više od 11.000 aviona, koji su bacili više od 195.000 tona bombi. Invazionu flotu činili su brodovi 8 različitih zemalja, ukupno 6.939 brodova.

    Do 1944. godine Hitlerova Evropa postala je gotovo neosvojiva tvrđava, zaštićena sa zapada Atlantskim zidom. Atlantski zid je bio verovatno najveći sistem vojnih utvrđenja u istoriji. Zid je bio napravljen u obliku rovova i uporišta sa topovima i mitraljezima. Plaže su takođe bile teško utvrđene, minirane i prekrivene bodljikavom žicom. Do dana D, nemačka vojska je ukupno postavila 6.5 miliona mina.

    Napad je počeo 6. juna 1944. godine kada je 5.000 brodova i 10.000 aviona krenulo u odlučujući napad na Hitlerov Atlantski bedem i napad za konačno oslobođenje Evrope od nacizma. Pre napada čamcima izvršeno je masivno pomorsko bombardovanje nemačkih položaja na kopnu. To je potkrepilo invaziju.

    Više od 4.000 čamaca krenulo je ka zonama iskrcavanja. Invazione snage činili su Britanci, Kanađani, Amerikanci, Poljaci i drugi koji su se borili protiv nacizma.

    Avijacija je napala nemačke položaje na kopnu, oklopne jedinice, pešadijske i druge jedinice i položaje trupa dok su padobranci iskakali daleko u pozadini od iskrcavanja na plažama.

    Nemačka avijacija nije imala avione da pošalje u napad na Saveznike, koji su imali totalnu vazdušnu premoć. Mitraljezi su neprekidno "tukli" po iskrcanim trupama, tako da je bilo mnogo mrtvih i ranjenih.

    Vojnici nisu imali zaklon, mnogi su ubijeni odmah po izlasku iz čamca, neki na plaži dok je nekolicina uspela da se zaštiti u kraterima koje su napravile granate.

    Najveće žrtve su podnele Sjedinjene Američke Države - 29.000 mrtvih, 106.000 ranjenih i nestalih. Velika Britanija je brojala 11.000 mrtvih, 54 .00 ranjenih i nestalih. Kanada je imala 5.000 mrtvih, 13.000 ranjenih i nestalih.

    Do ponoći 6. juna 1944. godine, Saveznici su uspeli da odbiju sve protivnapade i da uspostave kontrolu nad plažama omogućujući iskrcavanje ostatka vojnika i na kraju pobedu u bitci.

    (Telegraf.rs)



    Ljubav Ti i Ja!

Slične Teme

  1. Mracna predvidjanja za Srbiju 2019
    By kosovka2 in forum Zabava
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 01.01.2019, 15:45
  2. Srecna Nova 2019 Godina!
    By kosovka2 in forum Diskusije Clanova
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 28.12.2018, 18:22

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •