Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunes   Windows Media Player   Real Player   QuickTime

Trenutna pesma: Loading ...
Bit rate:
Trenutno Slusalaca: /
Status servera:


Strana 2 od 2 PrvaPrva 12
Prikaz rezultata 11 do 15 od 15

Tema: Misao trenutka - pise admin

  1. #11
    Zatupljivanje nacije

    Borka Pavićević dramaturškinja, osnivačica i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju trebala je da doprinese podizanju svesti i kulture srpskog naroda a gle čuda,
    nakon njenog osnivanja centra za kulturnu dekontaminaciju na našim prostorima pojavila se sodoma i gomora, farme, maldivi, parovi, zadruge ni
    Bog sam nezna šta sve, a sve u cilju zatupljivanja naroda uz pomoć prezentovanja najprimitivnijih i najglupljih sadržaja, pornografije uživo. Možda je Borka imala dobre namere, možda nije shvatila da zapadne vrednosti nisu u skladu sa našim bićem.
    Pevaljke nastupaju gologuze i gologrude a većina medija na istoj strani postavi sliku Novaka Đokovića ili Ive Andića i golu starletu pored njih. Dive se Madoni, sataninoj ikoni a pljuju na Boga.

    Pa gde to može doneti nešto dobro.

    Uz pomoć glupih emisija, rijaliti programa, pornografskih sadržaja u Srbiji se širi zaraza, kulturna kontaminacija celog naroda svih uzrasta i profesija. Dekontaminacija g.Borke izgleda da je bila sve sem same kulturne dekontaminacije pa smo danas kontaminirani uranijumom, raznim biološkim i hemijskim otrovima, kontaminirani i primitivnim,
    pornografskim sadržajima sa malh ekrana.

    Normalno je bilo očekivati da će intelektualna, kultirna i sociološka elita Srbije podići svoj glas , učiniti nesto da se spreči trovanje našeg naroda, da će podići glas
    i zahtevati da se takve stvari u Srbiji ne dozvole i da se svi koji šire pornografski sadržaj prezentuju primitivne i glupe rijaliti programe sankcionišu.
    Bilo bi to normalno ali pod uslovom da u Srbiji postoji takva elita, odnosno ako i postoji da ima hrabrosti da preuzme određene korake a ne da bude nemi
    posmatrač samouništenja naroda.

    Ako želiš da istrebiš jedan narod onda ga zaglupi i nateraj da razmišlja na nivou primata, da ima životinjski nagon za razvrat i ubijanje i sve si završio.
    Mirno posmatraj i čekaj da se samoistrebi taj ciljno odabrani dekontaminirani odnosno kontaminirani srpski narod, umesto da se umnožavamo mi izumiremo što i jeste cilj pojedinih velikih nacija koje su istrebile mnoge stare narode mnoga stara plemena, ostalo je malo nas starih naroda.

    Zašto stare nacije smetaju novonastilim silama i mladim nacijama?

    Pokušavajući da shvatim sta je sustina tog raskoraka a očigledno je da postoji, krenula sam od američkih starosedelaca Indijanaca. Oni su skoro istrebljeni,
    ostao je mali broj u rezervatima koji više služi kao turistička atrakcija onima koji su ih istrebljivali, koji su im uzurpirali domovinu, koji su im uništili sve što su vekovima a verovatno i hiljadama godina čuvali i negovali.

    10.04. 1883. godine Vlada SAD je, u okviru završne akcije sistematskog zatiranja kulturnog nasleđa američkih Indijanaca, zabranila sve jezike indijanskih plemena, njihovu religiju, kulturu i običaje.

    Jedino što nisu mogli zabraniti i ubiti je DUH, onaj veliki duh slobodarski neporobljivi, neukrotivi skoro divlji. Indijanci su vrlo mudar narod iako mnogi misle da su to divlja i primitivna plemena.
    Savremeni Indijanci službeno su hrišćani, ali se drže i domorodačkih verovanja. Privatno, Indijanci govore vlastitim jezicima, a uz njih i jezike kolonizatora - engleski, španski, portugalski, francuski ili holandski.
    Najrasprostranjeniji indijanski jezik je kečuanski (jezik starih Inka), kojim danas govori oko deset miliona ljudi. Nepoznato je koliko je Indijanaca živelo na američkom kontinentu u trenutku dolaska Kristofera Kolumba, ali neke procene kreću se i do stotinu miliona.

    Indijanci su za većinu Amerikanaca zaboravljena nacija, potisnuta u zabačena ruralna područja, gde žive ispod granice siromaštva.
    Indijanci su živi primer kako se istrebljuju stare nacije. Njihova duhovna veličina ih još uvek održava u životu, iako nemaju mogućnosti poput novonastale
    američke nacije oni su u mnogo čemu ispred današnjh amerikanaca. Usudim se reći da, ako bi se sutra desila strasna kataklizma u Americi i Kanadi, indijanci bi najverovatnije jedini preživeli, iz nekog razloga oni bi bili spaseni uz mali broj ovih vladajućih današnjih amerikanaca i kanadjana.

    Nešto što je rođenjem utkano u gen jednog naroda, jedne nacije, pamćenje, vera, ljubav ne dozvoljava da ih istrebiš i satreš, a to su vrline koje nemaju
    novoformirani narodi i nacije modernog vremena iako se to na prvi pogled ne primećuje.
    Nešto slično može se reći za jevrejski narod, hazare, srpsku i romsku naciju, stara austalijska i afrička plemena, stare istočne nacije. Jedni su uspeli svojom
    mnogoljudnosću da prezive, drugi zahvaljujući svojoj mudrosti, borbenosti žilavosti a svima je zajedničko; vera, ljubav i slobodarski duh, drugi su opet podlegli novom dobu, istopili se asimilirani u vece narode.
    Može telo biti bolesno, slabašno, iscrpljeno u ranama ako je duh jak i smiren ono će ozdraviti, podićiće se ponovo, to isto važi i za jedan narod jednu naciju.

    Novi svetski poredak (reč je o jednom malom broju ekstremno bogatih) ima cilj da vlada svetom, prirodnim dobrima, da svi narodi govore njihovim jezikom, veruju u njihovog Boga i da se njima klanjaju.

    Duša odnosno duh odnosno vera i ljubav čine stare narode živim plemenitim bićima sa osećajima dok novoformirane nacije te vrline nemaju, nepoznanica je za bezdušnike i ljubav prema bliznjem i ljubav prema Bogu.
    Oni ljube sami sebe, moć i pare, materiju a materija čoveka udaljava od osećaja, od ljubavi od vere od Boga i vodi ga u pakao. Za put u pakao potrebno je puno, za put u raj jako malo, samo čovek koji se sačuvao od prelesti modernog sveta nakon odlaska sa zemlje odlazi u raj. Dela naša naš su svedok na sudu božjem.
    Zato se i vrši kulturna kontaminacija starih verujućih naroda koji još uvek ljubav smatraju pravim bogastvom i vrlinom a ne privilegijom.

    Crni Vitez


    Ljubav Ti i Ja!

  2. #12

    Zakon privlačnosti

    Svi mi cesto puta slusamo i citamo izjave uspesnih da je zakon privlacnosti kljuc uspeha ili neuspeha.

    Uspesni ljudi uvek imaju razradjen plan o svakom svom poslovnom potezu, tacno unapred u svojoj svesti sloze sve sto zele da
    ostvare i postignu tako svojom upornoscu i uspevaju da ostvare svoje zacrtane ciljeve jer su svu snagu usmerili bas na uspeh.

    O. Tadej je u svojim knjigama najtacnije opisao sustinu misli i zivota; ,,Kakave su ti misli, takav ti je zivot!,,.

    Ako se covek druzi sa toksicnim osobama on ce i sam postati toksican i preuzeti njihov nacin razmisljanja.
    Zato je potrebno imati jaku volju, jak duh i odupreti se raspravi sa osoboma koje konstantno sire pesimizam, koji sve vide crno
    koji su uvek nezadovoljni i nesrecni.
    Stoga ne cudi cinjenica da su inteligentni ljudi vise usamljeni, sto ne znaci da su zbog toga nesrecni, oni zele u miru i tisini da
    sloze svoje misli, planove, da mastaju i kreiraju svaki svoj sledeci potez.
    Poslovan covek ce uvek unapred razraditi svoj plan za neki posao ulaganje i razvoj postojeceg i ako ima veru i odlucnost da ce
    uspeti onda on doista i uspe.
    Zato je vrlo bitno prepoznati kojom su energijom ispunjeni ljudi oko tebe, kakvom su energijom ispunjeni ljudi sa kojima radis.
    Nikad nisam volela one koji unapred kazu; nema od toga nista, ma to je sve uzalud, ne vredi, nemogu ja to, tu nema srece, tu nema zivota.....
    U porodici u kojoj sam odrastala reci poput ,,"ne znam", "ne želim", "ne mogu" "neću", bile su zabranjene. Silom prilika ili nekim cudom
    naucila sam od malih nogu da uvek budem optimista, da pevusim kad je najteze, da kazem samoj sebi kad neko pokusava da me uvuce u neplodne i prazne rasprave ,,zivci zbor,
    jezik za zube, moli se da te Gospod od lukavih zakloni!,,.
    I rasprava sa lukavim i pesimisticnim ljudima je greh, na kraju krajeva to je uzaludno trosenje dragocenog vremena i energije
    koju uvek mogu da usmerim u bitnije stvari od zivotnog znacaja.
    Mislima svojim kreiramo i svoj uspeh ili neuspeh isto tako majke i ocevi svojim mislima uticu na zivot svoje dece
    a duhovno jaki ljudi mogu da mislima i svojom unutrasnjom
    snagom poremete mir ljudima oko sebe, da stvaraju nervozu ili osecaj lagodnosti ovisno dali su vam misli pozitivne ili negativne.

    O. Justin Popovic je to najbolje opisao u knjizi ,,Gresne duse,,

    takodje je vrlo upecatljivo opisao tragidije koje su doziveli potomci zbog kletvi svojih roditelja ili dedova i baka.

    Najgore i najstrasnije su one kletve i crne misli koje izlaze iz majcinog srca. Svojim crnima mislima cesto privuku crnu sudbinu na svoju decu nesvesne zla koje cine, kad ne znaju gde im je dete ili kad su ljute.
    Kazu eto brinem, nemir me uhvati kad ne dodju na vreme pa svasta pomislim a to svasta se ponekad desi upravo zato sto je trenutku slabosti, majka u svojoj podsvesti kreirala nesto lose.

    Zkon privlacnosti takodje cesto utice i na uspesan zivot odnosno uspesan brak ako momak i devojka imaju pozitivnu energiju, slicne poglede na svet i zivot, priblizno slican stepen obrazovanja onda je njima uspeh u startu zagarantovan.

    Ako zelis da ti bude dobro onda cini dobro i misli dobro, ne pozeli nikom sto nebi pozeleo sam sebi i bez obzira dali imas decu ili ne,
    nikad nicijem detetu ne pozeli i ne ucini nikavo zlo.

    V.Kosovka


    Ljubav Ti i Ja!

  3. #13
    Covekov zivot

    Covek je poput reke. Reke su razlicitih duzina, sirina, dubina i jacina. Isto je i sa covekom, razliciti smo a ipak skoro identicni, sudbine nam se preplicu ka sto se vode dve reke preplicu kad se sjedine.
    Sve reke na svom izvoru su ciste poput suze, male i nejake. Kako voda tece svojim koritom reke postaju vece, dublje, sire, jace ali i prljavije, nakupe se svakojakog smeca.
    Cvek kad se rodi on je cist poput suze, mali i nemocan ali kako raste tako postaje sve veci, jaci i samostalniji, uz to se uprlja kao i reka.
    Malo se prlja sam svojim nacinom zivota, malo ga uprljaju geni jer nasledi odredjene mane ili grehe, malo ga uprljaju ljudi zbog ljubomore i pakosti.

    Reka je naj prljavija na samom uscu, tako i covek, na samom kraju svog zivotnog puta postaje opterecen od greha i dela.
    Za prljavstinu reka odgovorni su uglavnom ljudi, za prljavstinu coveka, opet su odgovorni ljudi. Da bi nasli skladnost izmedju reke i coveka potrebno je menjati navike ljudi.
    Covek svojim cinjenjem napravi ogromnu stetu samom sebi jer, reka odnosno voda je izvor zivota. Ako taj izvor zaprljamo i zagadimo, unisticemo i sebe.
    Covek je dar bozji i ako se ogrehovljen i prljav od razvratnosti, pijanstva, pohase na vreme ne ocisti i ne iskupi, osudjen je na izumiranje.

    Kazu ljudi da zivot tece kao reka.

    Reka se uliva u svoje usce a covek, gde ce on na kraju puta kad mu istekne vreme?

    Ako je za svog zivota cinio greh i zlo on ce u oganj zivi. Ako je ziveo po promisli bozijoj i drzao zakon bozji, onda ce u raj.
    Znam, mnogi danas kazu da smo mi verujuci zatucani, glupi, histericni i svasta nesto, ali sta time zapravo porucuju?

    Covek svojim delima i nedelima, svojim cinjenjem ili necinjenjem najvise kaze o sebi, o svojim vrlinama ili manama. Covek koji je brzoplet na osudi, koji pokusava da te ubedi da si rekao ono sto on misli a ne ono sto zaista kazes nije vredan komentara.
    Zato se i kaze, da se sa lukavim ne treba raspravljati jer ce te u svom lukavstvu nadmudriti i napraviti budalom.
    Takvima treba uvek na miran dostojanstven nacin okrenuti ledja.
    Ponekad covek cutanjem kaze mnogo vise nego nekim neargumentovanim i glupim komentarom.

    Crni Vitez


    Ljubav Ti i Ja!

  4. #14
    Pisem ti

    Srbine brate i srpkinjo sestro u Gospodu našem Isusu Hristu!

    Pišem vama a ne deklarativnim Srbima, oni su odavno prodali veru za večeru, miliji im pelin od latina nego med od pravoslavca pa više ne znaju kojom mukom da muče
    nas koji istrajemo u veri i nadi koji ljubavlju grlimo napaćeni narod pravoslani, duhom molimo za spas krvlju srpskom natopljene srpske zemlje, odnosnog onog što je
    od naše divne zemlje ostalo.
    Posle svakog velikog rata srpski narod se povlači i za stolom pregovaračkim gubi svoje zemlje i svoje svetinje.

    Došla neka luda vremena pa ljudi a posebno političari vole da se ističu citatima filozofa i mislilaca iako često puta i ne shvataju težinu izrečenog.
    Tako naš predsednik voli da citira Pekića, onaj njegov mudri citat čoveka koji je proteran iz vlastite domovine.
    -
    “Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće
    zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.”


    Šta je Pekić hteo da kaze to samo on zna. Jer, ako ne ljubimo zemlju predaka svojih i grobove junaka svojih koji krvlju svojom odbraniše ognjišta i zemlju svoju
    da bi je ostavili deci svojoj, onda smo uzalud krenuli i uzalud proćardali svoj život.
    Ako ljubimo zemlju dece svoje a zaboravimo zemlju predaka svojih to je kao da smo cergari, nomadi, koji stalno negde idu a nigde ne stignu, koji vekovima nešto
    traže a ništa ne nađu, koji u traženju boljeg izgube i ono što imaju.

    - Čemu su ginuli dedovi naši i kome grobove njih ostavljamo ako ljubimo zemlju dece svoje?
    ,,Ako zeliš biti poštovan i uvažavan u svetu a prevashodno među svojima, onda ljubi grobove i zemlju predaka svojih da bi uvek znao odakle si krenuo i ko ti je u miraz
    ostavio otadžbinu, dedovinu, zemlju. Samo tako umećeš da braniš i odbraniš svoju zemlju, sačuvaćeš svoju čast, ostaćeš upisan u istoriji postojanih onih koji su znali
    odakle su krenuli, gde su namenjeni, gde će stići, gde će se uvek vraćati.,,

    Vučić misli da se moze izdići iznad slavnih vitezova, da je veći od cara Dušana Silnog koji je granice širio a ne zemlju poklanjao, koji je granice branio nije se
    razgraničavao, da je silniji od carice Jelene koja je bila i supruga i najhrabriji vitez cara Dušana, da je veći od kneza Lazara, Obilića i slavnih vitezova kosovskih
    junaka, da je mudriji od kneginje Milice koja je mudro sklopila pakt sa dušmanima da bi zemlju i narod sačuvala od totalnog uništenja i istrebljenja.
    -
    Treba gledati pravo kaze Pekić, a ja pitam; ,,Dali se to Pekić stideo svojih predaka, svog porekla sa crnogorskog krša, svojih slavnih predaka koji porazise tri carstva; otomansko, austrougarsko, treći rajh?,,.

    Kako ti može biti miliji tudji krš od tvoga gde si rođen, gde si prohodao, gde si naučio prve reči?
    Kako ti može idolopoklonički spomenik biti miliji od groba pradede tvoga?
    -
    Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.
    Ako zaboraviš koren i početak onda nigde nećeš stići. Čovek bez porekla, istorije i prošlosti je kao list otkinut sa grane kojeg nose vetrovi i gaze ljudi i životinje dok ne sagnije istrune.
    Život je jedan veliki krug, na kraju puta uvek stigneš na početak, kud god da ideš i kojim god putem kreneš,
    vratićes se na polaznu tačku. Ono od čega bežiš stići će te kad se najmanje nadaš.
    Zato je veoma bitno odakle si krenuo, gde ti je koren, jer ako to zaboraviš džaba si se mučio, koliko god da postigneš čast neceš sačuvati.
    Treba dobro razmisliti kad se citira filozofe, mudrace, mislioce jer njihovi citati su uglavnom u njihovom vremenu, trenutku i prostoru imali drugačije
    značenje od današnjeg vremena.

    Ako zaboravimo svoju istoriju i prošlost, čemu ćemo decu učiti, šta će naša deca biti sutra i kome će njihova deca pripadati, čiju će oni zemlju ljubiti, budu li gledali
    samo napred, izgubiće ne samo čast već i prošlost, istoriju, pripadnost, zemlju, otadžbinu.
    Grobove nasih predaka preoraće dušmani a naše crkve i manastire pretvoriti u idolopoklonicke hramove.

    - Jesu li zato ginuli naši slavni preci, vitezovi od kosovskog boja na ovamo.
    - Čemu Solunci bolesni i gladni pretrpješe onolike muke, jurišaše do Trsta i Klagenfurta?

    - Da bi mi danas ljubili skute okupatorima u miru, da bi se dodvoravali belosvetskoj jeresi, da bi poklanjali zemlju dedova i predaka svojih koju su oni krvlju branili
    da bi ostavili svojoj deci u miraz. Zar mi njihovi potomci moramo tu istu zemlju poklanjati i razarati samo da bi ljubili zemlju dece svoje a deca
    nam masovno beže u tuđinu?

    Crni Vitez


    Ljubav Ti i Ja!

  5. #15
    Drugi svetski rat

    Stradanja srpskog naroda


    Drugi svetski rat u Jugoslaviji trajao je od 6. aprila 1941. do 15. maja 1945. Počeo je napadom sila Osovine na Kraljevinu Jugoslaviju koja je nakon kratkotrajnogAprilskog rata poražena i podeljena između Nemačke, Italije, Mađarske, Bugarske i kvinsliških režima (Ustasa, balista i albanskih nacionalista koji su bili saveznici trecem rajhu).
    Otpor fasistickoj sili prvi su pruzili vojnici kraljevine Jugoslavije ali su ubrzo pocepani buduci da su slovenci, hrvati i muslimani pristupili okupatorskim snagama i postali deo treceg rajha. Okupatorske vojske su u Mariboru i Zagrebu docekane cvecem, pesmom sa radoscu kao oslobodioci a ne okupatori.
    Zato jos vise danas cude izjave slovenackih i hrvatskih politicara koji pokusavaju da svoje drzave i narode prikazu kao sile antifasizma i antifasistickog otpora.
    Tacno je da su njihovi vojnici nakon kapiulacije Italije masovno prelazili u redove NOB-a ali to se desilo pred kraj 1944 i pocetkom 1945 kad su partizani vec vojevali pobede.

    Pre toga u partizanskim jedinicama bilo je malo pripadnika hrvatskog i slovenackog naroda kao muslimana i albanaca.
    Sobzirom na ukupan broj stanovnika, mnogo ih je vise bilo u kvislinskim odredima.

    Kad su od tita dobili garancije da ce im republicke granice biti onakve kako su njihovi komesari zacrtali a mimo volje srpskog naroda.
    Bilo je pitanje meseci kad ce treci rajh kapitulirati a najvece borbe na podrucju Slovenije i Hrvatske vodjenje su upravo protiv ustasa, crnokosuljasa i belokosuljasa, domacih izdajnika i fasistickih saradnika.

    Srbi su izgubili ogroman broj boraca oslobadjajuci delove ove dve republike koje danas pokusavaju revizijom istorije sebe svrstati u zemlje antifasistickog pokreta a Srbiji namecu fasizam i genocidnost.
    Tako se pere krvava istorija, podmecu i iskrivljuju cinjenice, tako se oni nadjose u prvim redovima sa Merkelovom i Makronom u Parizu a nista ne biva slucajno.

    Dali je to normalno?

    Da srpski naucnici, istoricari i srpska politicka elita cuti.
    Kazu, pa svet to zna. Ako i zna nase je da argumentima branimo istinu a ne da cekamo da njihova laz postane istina.

    Gde su bili za vreme velikih ofanziva?
    Ako je Hrvatska od pocetka drugog svetskog rata bila antifasisticka zemlja, kako su onda pobili preko milion Srba, Jevreja i Roma, gde je nestao skoro ceo srpski narod koji je vekovima ziveo na podrucjima krunskih zemalja u sastavu Austrougarske a te zemlje su nakon 1941 bile pod okupacijom NDH-a.
    Zar je moguce da su antifasisti ubijali jedni druge?

    Stradanja srpskog naroda tokom drugog svetskog rata bila su ogromna. Ljudske žrtve u Jugoslaviji bile su ogromne i njihov tačan broj ni do danas nije utvrđen, ali se uglavnom prihvata da je najmanje 1, 7 miliona ljudi nastradalo. Procenjuje se da su Srbi činili između 48 odsto i 58 odsto od ukupnog broja žrtava.
    Samo u hrvatskim logorima i jamama po pisanju nemackih ratnih izvora stradalo je preko 700 000 Srba.
    Postavlja se pitanje kako je mogce da nakon svakog rata srpskom korpusu fali trecina stanovnika dok je hrvatski, siptarski, slovenacki i muslimanski korpus imao mali procenat stradalih i nestalih u odnosu na ukupan broj stanovnika.

    Ako su od pocetka rata bili antifasisti, zasto su ubijali srpski narod, partizane, komuniste, zasto su ubijali srpsku decu, starice, starce?

    Italijanski istoricari su objavili da je pre prvog svetskog rata na podrucju Italije, Austrougarske (Dalmacija, Vojna Krajina, Slavonija i Baranja, Vojvodina, BiH) i tadasnje Hrvatske (koja je obuhvatala deo od Zagreba ka Madjarskoj , Zagorje i Medjimurje) zivelo preko 5 miliona Srba.

    Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца након утврђивања спољних граница 1920. године
    300px-Kingdom_of_Yugoslavia_(1929-1939)-sr.svg.jpg

    Na insistiranje hrvatskih politicara stvarane su banovine sto je bilo opet na stetu pobednickog srpskog naroda nakon prvog svetskog rata.

    300px-Kingdom_of_Yugoslavia_(1929-1939)-sr.svg.jpg
    Karta kraljevine Jugoslavije 1929 - 1939.Administrativna karta.


    Za vreme nacističke okupacije, ustaški režim je vršio genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima, dok su nemački vojnici vršili masovna streljanja civila kao odmazde za aktivnosti pokreta otpora.

    NDH kao verni saveznik treceg rajha drzala je pod svojom okupacijom skoro celu BiH i deo Vojvodine dok je drugi deo Vojvodine bio pod madjarskom okupacijom.
    Srbiju je okupirala Nemacka.
    Tito ciji tacan identitet nije poznat ni danas a najblizi su oni koji tvrde da je vanbracni sin austrougarskog cara i poljske grofice, nametnuo se kao vodja KPJ,
    a kasnije i kao vrhovni komandant NOB-a.
    Sve ofanzive sem sremskog fronta vodjene su u BiH, na podrucjima sa vecinskim srpskim stanovnistom.

    - Dali slucajno?

    Ovih dana se hrvatski politicari svim silama naprezu da ubede svet da su hrvati dali najveci broj antifasista ali niko od njih ne istice da su to uglavnom
    bili Srbi sa podrucja danasnje Hrvatske koja do AVNOJ-a nije bila drzava u danasnjim granicama. Za vreme SHS-a, granice medju republikama nisu bile odredjene vec se, da bi se umirio hrvatski nacionalizam kraljevina a kasnije kraljevina Jugoslavija delila na banovine.
    Hrvati cak i to prisvajaju kao i banove koji su i pre prvog svetskog rata bili srpski vladari na vecem podrucju balkana.
    Za cudo bozje nasi istoricari i nasa politicka elita i ovaj put cuti, cuti kao nakon prvog svetskog rata, cutala je posle drugog svetskog
    rata, cute i danas.
    -Sramota!
    Covek posmatrajuci cepanje balkanske istorije i svojatanje od novnastalih drzavica i naroda pomisli da se srpski narod stidi svoje slavne proslosti.
    -
    Podaci stranih misija, ali i domaći izvori, svedoče da su Srbi sa prostora današnje BiH i Hrvatske činili najveći procenat partizanskih i antifašističkih jedinica, slede Hrvati (prvenstveno Dalmatinci), dok je učešće muslimana i Makedonaca u NOB-u bilo simbolično.
    Šesta lička divizija - 96 odsto Srba, Sedma banijska divizija - 92 odsto Srba, Osma kordunaška divizija - 95 odsto Srba, te Dvanaesta slavonska divizija - 85 odsto Srba.

    Sve do 1944. godine Srbi dominiraju u partizanskom pokretu na prostorima današnje BiH i Hrvatske, a uz njih jedini vredni pomena, u brojnom smislu, jesu Dalmatinci.
    O tome da su Srbi u natpolovičnom broju činili partizanske jedinice sve do kraja 1943. godine i pada Italije govori i čuvena izjava hrvatskog rukovodioca Vladimira Bakarića.

    Na Drugom zasedanju AVNOJ-a on je priznao: "Na Prvom zasedanju mi smo bili više predstavnici srpskog otpora u Hrvatskoj, nego predstavnici narodnooslobodilačkog pokreta Hrvatske".

    Tek od 1944. godine, nakon pada fašističke Italije i Benita Musolinija, beleži se veći odliv ljudstva iz ustaških i domobranskih jedinica i muslimanske "Handžar divizije" u partizane.

    Tako je krajem rata partizanski vođa Josip Broz Tito rekao za londonski "Tajms" da su te godine Srbi činili 45 odsto partizana, a Hrvati 30 odsto.

    Prema tim podacima, muslimani (danas Bošnjaci) i Makedonci, procentualno su činili po 2,5 odsto ljudstva u partizanima.

    Udeo Crnogoraca i Slovenaca, s obzirom na njihovu malobrojnost, nije bio zanemarljiv, navode ovi izvori.

    Danasnji politicari balkanskih zemalja zanemaruju cinjenicu da Hrvatska u ovim granicama postoji tek od 1945 kao Republika a da su dalmatinci po popisu austrugarske bili Srbi pravoslavne veroispovedi.
    To sto su ih pokatolicili i sto je tito Hrvatskoj pripojio krunske zemlje uaustrougarske, sto je Sloveniji dao atribute za stvaranje drzave to nije razlog da se ako brutalno po drugi put ubijaju srpske zrtve i prekrajaju istorijske cinjenice.

    Crni Vitez


    Ljubav Ti i Ja!

Slične Teme

  1. Misao dana
    By kosovka2 in forum Kultura
    Odgovori: 78
    Zadnji Post: 27.06.2018, 19:43

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •