SRECNA 2020, BLAGOSLOVEN BOZIC!


Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunes   Windows Media Player   Real Player   QuickTime

Trenutna pesma: Loading ...
Bit rate:
Trenutno Slusalaca: /
Status servera:


Strana 2 od 2 PrvaPrva 12
Prikaz rezultata 11 do 20 od 20

Tema: Misao trenutka - pise admin

  1. #11
    Zatupljivanje nacije

    Borka Pavićević dramaturškinja, osnivačica i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju trebala je da doprinese podizanju svesti i kulture srpskog naroda a gle čuda,
    nakon njenog osnivanja centra za kulturnu dekontaminaciju na našim prostorima pojavila se sodoma i gomora, farme, maldivi, parovi, zadruge ni
    Bog sam nezna šta sve, a sve u cilju zatupljivanja naroda uz pomoć prezentovanja najprimitivnijih i najglupljih sadržaja, pornografije uživo. Možda je Borka imala dobre namere, možda nije shvatila da zapadne vrednosti nisu u skladu sa našim bićem.
    Pevaljke nastupaju gologuze i gologrude a većina medija na istoj strani postavi sliku Novaka Đokovića ili Ive Andića i golu starletu pored njih. Dive se Madoni, sataninoj ikoni a pljuju na Boga.

    Pa gde to može doneti nešto dobro.

    Uz pomoć glupih emisija, rijaliti programa, pornografskih sadržaja u Srbiji se širi zaraza, kulturna kontaminacija celog naroda svih uzrasta i profesija. Dekontaminacija g.Borke izgleda da je bila sve sem same kulturne dekontaminacije pa smo danas kontaminirani uranijumom, raznim biološkim i hemijskim otrovima, kontaminirani i primitivnim,
    pornografskim sadržajima sa malh ekrana.

    Normalno je bilo očekivati da će intelektualna, kultirna i sociološka elita Srbije podići svoj glas , učiniti nesto da se spreči trovanje našeg naroda, da će podići glas
    i zahtevati da se takve stvari u Srbiji ne dozvole i da se svi koji šire pornografski sadržaj prezentuju primitivne i glupe rijaliti programe sankcionišu.
    Bilo bi to normalno ali pod uslovom da u Srbiji postoji takva elita, odnosno ako i postoji da ima hrabrosti da preuzme određene korake a ne da bude nemi
    posmatrač samouništenja naroda.

    Ako želiš da istrebiš jedan narod onda ga zaglupi i nateraj da razmišlja na nivou primata, da ima životinjski nagon za razvrat i ubijanje i sve si završio.
    Mirno posmatraj i čekaj da se samoistrebi taj ciljno odabrani dekontaminirani odnosno kontaminirani srpski narod, umesto da se umnožavamo mi izumiremo što i jeste cilj pojedinih velikih nacija koje su istrebile mnoge stare narode mnoga stara plemena, ostalo je malo nas starih naroda.

    Zašto stare nacije smetaju novonastilim silama i mladim nacijama?

    Pokušavajući da shvatim sta je sustina tog raskoraka a očigledno je da postoji, krenula sam od američkih starosedelaca Indijanaca. Oni su skoro istrebljeni,
    ostao je mali broj u rezervatima koji više služi kao turistička atrakcija onima koji su ih istrebljivali, koji su im uzurpirali domovinu, koji su im uništili sve što su vekovima a verovatno i hiljadama godina čuvali i negovali.

    10.04. 1883. godine Vlada SAD je, u okviru završne akcije sistematskog zatiranja kulturnog nasleđa američkih Indijanaca, zabranila sve jezike indijanskih plemena, njihovu religiju, kulturu i običaje.

    Jedino što nisu mogli zabraniti i ubiti je DUH, onaj veliki duh slobodarski neporobljivi, neukrotivi skoro divlji. Indijanci su vrlo mudar narod iako mnogi misle da su to divlja i primitivna plemena.
    Savremeni Indijanci službeno su hrišćani, ali se drže i domorodačkih verovanja. Privatno, Indijanci govore vlastitim jezicima, a uz njih i jezike kolonizatora - engleski, španski, portugalski, francuski ili holandski.
    Najrasprostranjeniji indijanski jezik je kečuanski (jezik starih Inka), kojim danas govori oko deset miliona ljudi. Nepoznato je koliko je Indijanaca živelo na američkom kontinentu u trenutku dolaska Kristofera Kolumba, ali neke procene kreću se i do stotinu miliona.

    Indijanci su za većinu Amerikanaca zaboravljena nacija, potisnuta u zabačena ruralna područja, gde žive ispod granice siromaštva.
    Indijanci su živi primer kako se istrebljuju stare nacije. Njihova duhovna veličina ih još uvek održava u životu, iako nemaju mogućnosti poput novonastale
    američke nacije oni su u mnogo čemu ispred današnjh amerikanaca. Usudim se reći da, ako bi se sutra desila strasna kataklizma u Americi i Kanadi, indijanci bi najverovatnije jedini preživeli, iz nekog razloga oni bi bili spaseni uz mali broj ovih vladajućih današnjih amerikanaca i kanadjana.

    Nešto što je rođenjem utkano u gen jednog naroda, jedne nacije, pamćenje, vera, ljubav ne dozvoljava da ih istrebiš i satreš, a to su vrline koje nemaju
    novoformirani narodi i nacije modernog vremena iako se to na prvi pogled ne primećuje.
    Nešto slično može se reći za jevrejski narod, hazare, srpsku i romsku naciju, stara austalijska i afrička plemena, stare istočne nacije. Jedni su uspeli svojom
    mnogoljudnosću da prezive, drugi zahvaljujući svojoj mudrosti, borbenosti žilavosti a svima je zajedničko; vera, ljubav i slobodarski duh, drugi su opet podlegli novom dobu, istopili se asimilirani u vece narode.
    Može telo biti bolesno, slabašno, iscrpljeno u ranama ako je duh jak i smiren ono će ozdraviti, podićiće se ponovo, to isto važi i za jedan narod jednu naciju.

    Novi svetski poredak (reč je o jednom malom broju ekstremno bogatih) ima cilj da vlada svetom, prirodnim dobrima, da svi narodi govore njihovim jezikom, veruju u njihovog Boga i da se njima klanjaju.

    Duša odnosno duh odnosno vera i ljubav čine stare narode živim plemenitim bićima sa osećajima dok novoformirane nacije te vrline nemaju, nepoznanica je za bezdušnike i ljubav prema bliznjem i ljubav prema Bogu.
    Oni ljube sami sebe, moć i pare, materiju a materija čoveka udaljava od osećaja, od ljubavi od vere od Boga i vodi ga u pakao. Za put u pakao potrebno je puno, za put u raj jako malo, samo čovek koji se sačuvao od prelesti modernog sveta nakon odlaska sa zemlje odlazi u raj. Dela naša naš su svedok na sudu božjem.
    Zato se i vrši kulturna kontaminacija starih verujućih naroda koji još uvek ljubav smatraju pravim bogastvom i vrlinom a ne privilegijom.

    Crni Vitez


    Ljubav Ti i Ja!

  2. #12

    Zakon privlačnosti

    Svi mi cesto puta slusamo i citamo izjave uspesnih da je zakon privlacnosti kljuc uspeha ili neuspeha.

    Uspesni ljudi uvek imaju razradjen plan o svakom svom poslovnom potezu, tacno unapred u svojoj svesti sloze sve sto zele da
    ostvare i postignu tako svojom upornoscu i uspevaju da ostvare svoje zacrtane ciljeve jer su svu snagu usmerili bas na uspeh.

    O. Tadej je u svojim knjigama najtacnije opisao sustinu misli i zivota; ,,Kakave su ti misli, takav ti je zivot!,,.

    Ako se covek druzi sa toksicnim osobama on ce i sam postati toksican i preuzeti njihov nacin razmisljanja.
    Zato je potrebno imati jaku volju, jak duh i odupreti se raspravi sa osoboma koje konstantno sire pesimizam, koji sve vide crno
    koji su uvek nezadovoljni i nesrecni.
    Stoga ne cudi cinjenica da su inteligentni ljudi vise usamljeni, sto ne znaci da su zbog toga nesrecni, oni zele u miru i tisini da
    sloze svoje misli, planove, da mastaju i kreiraju svaki svoj sledeci potez.
    Poslovan covek ce uvek unapred razraditi svoj plan za neki posao ulaganje i razvoj postojeceg i ako ima veru i odlucnost da ce
    uspeti onda on doista i uspe.
    Zato je vrlo bitno prepoznati kojom su energijom ispunjeni ljudi oko tebe, kakvom su energijom ispunjeni ljudi sa kojima radis.
    Nikad nisam volela one koji unapred kazu; nema od toga nista, ma to je sve uzalud, ne vredi, nemogu ja to, tu nema srece, tu nema zivota.....
    U porodici u kojoj sam odrastala reci poput ,,"ne znam", "ne želim", "ne mogu" "neću", bile su zabranjene. Silom prilika ili nekim cudom
    naucila sam od malih nogu da uvek budem optimista, da pevusim kad je najteze, da kazem samoj sebi kad neko pokusava da me uvuce u neplodne i prazne rasprave ,,zivci zbor,
    jezik za zube, moli se da te Gospod od lukavih zakloni!,,.
    I rasprava sa lukavim i pesimisticnim ljudima je greh, na kraju krajeva to je uzaludno trosenje dragocenog vremena i energije
    koju uvek mogu da usmerim u bitnije stvari od zivotnog znacaja.
    Mislima svojim kreiramo i svoj uspeh ili neuspeh isto tako majke i ocevi svojim mislima uticu na zivot svoje dece
    a duhovno jaki ljudi mogu da mislima i svojom unutrasnjom
    snagom poremete mir ljudima oko sebe, da stvaraju nervozu ili osecaj lagodnosti ovisno dali su vam misli pozitivne ili negativne.

    O. Justin Popovic je to najbolje opisao u knjizi ,,Gresne duse,,

    takodje je vrlo upecatljivo opisao tragidije koje su doziveli potomci zbog kletvi svojih roditelja ili dedova i baka.

    Najgore i najstrasnije su one kletve i crne misli koje izlaze iz majcinog srca. Svojim crnima mislima cesto privuku crnu sudbinu na svoju decu nesvesne zla koje cine, kad ne znaju gde im je dete ili kad su ljute.
    Kazu eto brinem, nemir me uhvati kad ne dodju na vreme pa svasta pomislim a to svasta se ponekad desi upravo zato sto je trenutku slabosti, majka u svojoj podsvesti kreirala nesto lose.

    Zkon privlacnosti takodje cesto utice i na uspesan zivot odnosno uspesan brak ako momak i devojka imaju pozitivnu energiju, slicne poglede na svet i zivot, priblizno slican stepen obrazovanja onda je njima uspeh u startu zagarantovan.

    Ako zelis da ti bude dobro onda cini dobro i misli dobro, ne pozeli nikom sto nebi pozeleo sam sebi i bez obzira dali imas decu ili ne,
    nikad nicijem detetu ne pozeli i ne ucini nikavo zlo.

    V.Kosovka


    Ljubav Ti i Ja!

  3. #13
    Covekov zivot

    Covek je poput reke. Reke su razlicitih duzina, sirina, dubina i jacina. Isto je i sa covekom, razliciti smo a ipak skoro identicni, sudbine nam se preplicu ka sto se vode dve reke preplicu kad se sjedine.
    Sve reke na svom izvoru su ciste poput suze, male i nejake. Kako voda tece svojim koritom reke postaju vece, dublje, sire, jace ali i prljavije, nakupe se svakojakog smeca.
    Cvek kad se rodi on je cist poput suze, mali i nemocan ali kako raste tako postaje sve veci, jaci i samostalniji, uz to se uprlja kao i reka.
    Malo se prlja sam svojim nacinom zivota, malo ga uprljaju geni jer nasledi odredjene mane ili grehe, malo ga uprljaju ljudi zbog ljubomore i pakosti.

    Reka je naj prljavija na samom uscu, tako i covek, na samom kraju svog zivotnog puta postaje opterecen od greha i dela.
    Za prljavstinu reka odgovorni su uglavnom ljudi, za prljavstinu coveka, opet su odgovorni ljudi. Da bi nasli skladnost izmedju reke i coveka potrebno je menjati navike ljudi.
    Covek svojim cinjenjem napravi ogromnu stetu samom sebi jer, reka odnosno voda je izvor zivota. Ako taj izvor zaprljamo i zagadimo, unisticemo i sebe.
    Covek je dar bozji i ako se ogrehovljen i prljav od razvratnosti, pijanstva, pohase na vreme ne ocisti i ne iskupi, osudjen je na izumiranje.

    Kazu ljudi da zivot tece kao reka.

    Reka se uliva u svoje usce a covek, gde ce on na kraju puta kad mu istekne vreme?

    Ako je za svog zivota cinio greh i zlo on ce u oganj zivi. Ako je ziveo po promisli bozijoj i drzao zakon bozji, onda ce u raj.
    Znam, mnogi danas kazu da smo mi verujuci zatucani, glupi, histericni i svasta nesto, ali sta time zapravo porucuju?

    Covek svojim delima i nedelima, svojim cinjenjem ili necinjenjem najvise kaze o sebi, o svojim vrlinama ili manama. Covek koji je brzoplet na osudi, koji pokusava da te ubedi da si rekao ono sto on misli a ne ono sto zaista kazes nije vredan komentara.
    Zato se i kaze, da se sa lukavim ne treba raspravljati jer ce te u svom lukavstvu nadmudriti i napraviti budalom.
    Takvima treba uvek na miran dostojanstven nacin okrenuti ledja.
    Ponekad covek cutanjem kaze mnogo vise nego nekim neargumentovanim i glupim komentarom.

    Crni Vitez


    Ljubav Ti i Ja!

  4. #14
    Pisem ti

    Srbine brate i srpkinjo sestro u Gospodu našem Isusu Hristu!

    Pišem vama a ne deklarativnim Srbima, oni su odavno prodali veru za večeru, miliji im pelin od latina nego med od pravoslavca pa više ne znaju kojom mukom da muče
    nas koji istrajemo u veri i nadi koji ljubavlju grlimo napaćeni narod pravoslani, duhom molimo za spas krvlju srpskom natopljene srpske zemlje, odnosnog onog što je
    od naše divne zemlje ostalo.
    Posle svakog velikog rata srpski narod se povlači i za stolom pregovaračkim gubi svoje zemlje i svoje svetinje.

    Došla neka luda vremena pa ljudi a posebno političari vole da se ističu citatima filozofa i mislilaca iako često puta i ne shvataju težinu izrečenog.
    Tako naš predsednik voli da citira Pekića, onaj njegov mudri citat čoveka koji je proteran iz vlastite domovine.
    -
    “Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće
    zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.”


    Šta je Pekić hteo da kaze to samo on zna. Jer, ako ne ljubimo zemlju predaka svojih i grobove junaka svojih koji krvlju svojom odbraniše ognjišta i zemlju svoju
    da bi je ostavili deci svojoj, onda smo uzalud krenuli i uzalud proćardali svoj život.
    Ako ljubimo zemlju dece svoje a zaboravimo zemlju predaka svojih to je kao da smo cergari, nomadi, koji stalno negde idu a nigde ne stignu, koji vekovima nešto
    traže a ništa ne nađu, koji u traženju boljeg izgube i ono što imaju.

    - Čemu su ginuli dedovi naši i kome grobove njih ostavljamo ako ljubimo zemlju dece svoje?
    ,,Ako zeliš biti poštovan i uvažavan u svetu a prevashodno među svojima, onda ljubi grobove i zemlju predaka svojih da bi uvek znao odakle si krenuo i ko ti je u miraz
    ostavio otadžbinu, dedovinu, zemlju. Samo tako umećeš da braniš i odbraniš svoju zemlju, sačuvaćeš svoju čast, ostaćeš upisan u istoriji postojanih onih koji su znali
    odakle su krenuli, gde su namenjeni, gde će stići, gde će se uvek vraćati.,,

    Vučić misli da se moze izdići iznad slavnih vitezova, da je veći od cara Dušana Silnog koji je granice širio a ne zemlju poklanjao, koji je granice branio nije se
    razgraničavao, da je silniji od carice Jelene koja je bila i supruga i najhrabriji vitez cara Dušana, da je veći od kneza Lazara, Obilića i slavnih vitezova kosovskih
    junaka, da je mudriji od kneginje Milice koja je mudro sklopila pakt sa dušmanima da bi zemlju i narod sačuvala od totalnog uništenja i istrebljenja.
    -
    Treba gledati pravo kaze Pekić, a ja pitam; ,,Dali se to Pekić stideo svojih predaka, svog porekla sa crnogorskog krša, svojih slavnih predaka koji porazise tri carstva; otomansko, austrougarsko, treći rajh?,,.

    Kako ti može biti miliji tudji krš od tvoga gde si rođen, gde si prohodao, gde si naučio prve reči?
    Kako ti može idolopoklonički spomenik biti miliji od groba pradede tvoga?
    -
    Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.
    Ako zaboraviš koren i početak onda nigde nećeš stići. Čovek bez porekla, istorije i prošlosti je kao list otkinut sa grane kojeg nose vetrovi i gaze ljudi i životinje dok ne sagnije istrune.
    Život je jedan veliki krug, na kraju puta uvek stigneš na početak, kud god da ideš i kojim god putem kreneš,
    vratićes se na polaznu tačku. Ono od čega bežiš stići će te kad se najmanje nadaš.
    Zato je veoma bitno odakle si krenuo, gde ti je koren, jer ako to zaboraviš džaba si se mučio, koliko god da postigneš čast neceš sačuvati.
    Treba dobro razmisliti kad se citira filozofe, mudrace, mislioce jer njihovi citati su uglavnom u njihovom vremenu, trenutku i prostoru imali drugačije
    značenje od današnjeg vremena.

    Ako zaboravimo svoju istoriju i prošlost, čemu ćemo decu učiti, šta će naša deca biti sutra i kome će njihova deca pripadati, čiju će oni zemlju ljubiti, budu li gledali
    samo napred, izgubiće ne samo čast već i prošlost, istoriju, pripadnost, zemlju, otadžbinu.
    Grobove nasih predaka preoraće dušmani a naše crkve i manastire pretvoriti u idolopoklonicke hramove.

    - Jesu li zato ginuli naši slavni preci, vitezovi od kosovskog boja na ovamo.
    - Čemu Solunci bolesni i gladni pretrpješe onolike muke, jurišaše do Trsta i Klagenfurta?

    - Da bi mi danas ljubili skute okupatorima u miru, da bi se dodvoravali belosvetskoj jeresi, da bi poklanjali zemlju dedova i predaka svojih koju su oni krvlju branili
    da bi ostavili svojoj deci u miraz. Zar mi njihovi potomci moramo tu istu zemlju poklanjati i razarati samo da bi ljubili zemlju dece svoje a deca
    nam masovno beže u tuđinu?

    Crni Vitez


    Ljubav Ti i Ja!

  5. #15
    Drugi svetski rat

    Stradanja srpskog naroda


    Drugi svetski rat u Jugoslaviji trajao je od 6. aprila 1941. do 15. maja 1945. Počeo je napadom sila Osovine na Kraljevinu Jugoslaviju koja je nakon kratkotrajnogAprilskog rata poražena i podeljena između Nemačke, Italije, Mađarske, Bugarske i kvinsliških režima (Ustasa, balista i albanskih nacionalista koji su bili saveznici trecem rajhu).
    Otpor fasistickoj sili prvi su pruzili vojnici kraljevine Jugoslavije ali su ubrzo pocepani buduci da su slovenci, hrvati i muslimani pristupili okupatorskim snagama i postali deo treceg rajha. Okupatorske vojske su u Mariboru i Zagrebu docekane cvecem, pesmom sa radoscu kao oslobodioci a ne okupatori.
    Zato jos vise danas cude izjave slovenackih i hrvatskih politicara koji pokusavaju da svoje drzave i narode prikazu kao sile antifasizma i antifasistickog otpora.
    Tacno je da su njihovi vojnici nakon kapiulacije Italije masovno prelazili u redove NOB-a ali to se desilo pred kraj 1944 i pocetkom 1945 kad su partizani vec vojevali pobede.

    Pre toga u partizanskim jedinicama bilo je malo pripadnika hrvatskog i slovenackog naroda kao muslimana i albanaca.
    Sobzirom na ukupan broj stanovnika, mnogo ih je vise bilo u kvislinskim odredima.

    Kad su od tita dobili garancije da ce im republicke granice biti onakve kako su njihovi komesari zacrtali a mimo volje srpskog naroda.
    Bilo je pitanje meseci kad ce treci rajh kapitulirati a najvece borbe na podrucju Slovenije i Hrvatske vodjenje su upravo protiv ustasa, crnokosuljasa i belokosuljasa, domacih izdajnika i fasistickih saradnika.

    Srbi su izgubili ogroman broj boraca oslobadjajuci delove ove dve republike koje danas pokusavaju revizijom istorije sebe svrstati u zemlje antifasistickog pokreta a Srbiji namecu fasizam i genocidnost.
    Tako se pere krvava istorija, podmecu i iskrivljuju cinjenice, tako se oni nadjose u prvim redovima sa Merkelovom i Makronom u Parizu a nista ne biva slucajno.

    Dali je to normalno?

    Da srpski naucnici, istoricari i srpska politicka elita cuti.
    Kazu, pa svet to zna. Ako i zna nase je da argumentima branimo istinu a ne da cekamo da njihova laz postane istina.

    Gde su bili za vreme velikih ofanziva?
    Ako je Hrvatska od pocetka drugog svetskog rata bila antifasisticka zemlja, kako su onda pobili preko milion Srba, Jevreja i Roma, gde je nestao skoro ceo srpski narod koji je vekovima ziveo na podrucjima krunskih zemalja u sastavu Austrougarske a te zemlje su nakon 1941 bile pod okupacijom NDH-a.
    Zar je moguce da su antifasisti ubijali jedni druge?

    Stradanja srpskog naroda tokom drugog svetskog rata bila su ogromna. Ljudske žrtve u Jugoslaviji bile su ogromne i njihov tačan broj ni do danas nije utvrđen, ali se uglavnom prihvata da je najmanje 1, 7 miliona ljudi nastradalo. Procenjuje se da su Srbi činili između 48 odsto i 58 odsto od ukupnog broja žrtava.
    Samo u hrvatskim logorima i jamama po pisanju nemackih ratnih izvora stradalo je preko 700 000 Srba.
    Postavlja se pitanje kako je mogce da nakon svakog rata srpskom korpusu fali trecina stanovnika dok je hrvatski, siptarski, slovenacki i muslimanski korpus imao mali procenat stradalih i nestalih u odnosu na ukupan broj stanovnika.

    Ako su od pocetka rata bili antifasisti, zasto su ubijali srpski narod, partizane, komuniste, zasto su ubijali srpsku decu, starice, starce?

    Italijanski istoricari su objavili da je pre prvog svetskog rata na podrucju Italije, Austrougarske (Dalmacija, Vojna Krajina, Slavonija i Baranja, Vojvodina, BiH) i tadasnje Hrvatske (koja je obuhvatala deo od Zagreba ka Madjarskoj , Zagorje i Medjimurje) zivelo preko 5 miliona Srba.

    Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца након утврђивања спољних граница 1920. године
    300px-Kingdom_of_Yugoslavia_(1929-1939)-sr.svg.jpg

    Na insistiranje hrvatskih politicara stvarane su banovine sto je bilo opet na stetu pobednickog srpskog naroda nakon prvog svetskog rata.

    300px-Kingdom_of_Yugoslavia_(1929-1939)-sr.svg.jpg
    Karta kraljevine Jugoslavije 1929 - 1939.Administrativna karta.


    Za vreme nacističke okupacije, ustaški režim je vršio genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima, dok su nemački vojnici vršili masovna streljanja civila kao odmazde za aktivnosti pokreta otpora.

    NDH kao verni saveznik treceg rajha drzala je pod svojom okupacijom skoro celu BiH i deo Vojvodine dok je drugi deo Vojvodine bio pod madjarskom okupacijom.
    Srbiju je okupirala Nemacka.
    Tito ciji tacan identitet nije poznat ni danas a najblizi su oni koji tvrde da je vanbracni sin austrougarskog cara i poljske grofice, nametnuo se kao vodja KPJ,
    a kasnije i kao vrhovni komandant NOB-a.
    Sve ofanzive sem sremskog fronta vodjene su u BiH, na podrucjima sa vecinskim srpskim stanovnistom.

    - Dali slucajno?

    Ovih dana se hrvatski politicari svim silama naprezu da ubede svet da su hrvati dali najveci broj antifasista ali niko od njih ne istice da su to uglavnom
    bili Srbi sa podrucja danasnje Hrvatske koja do AVNOJ-a nije bila drzava u danasnjim granicama. Za vreme SHS-a, granice medju republikama nisu bile odredjene vec se, da bi se umirio hrvatski nacionalizam kraljevina a kasnije kraljevina Jugoslavija delila na banovine.
    Hrvati cak i to prisvajaju kao i banove koji su i pre prvog svetskog rata bili srpski vladari na vecem podrucju balkana.
    Za cudo bozje nasi istoricari i nasa politicka elita i ovaj put cuti, cuti kao nakon prvog svetskog rata, cutala je posle drugog svetskog
    rata, cute i danas.
    -Sramota!
    Covek posmatrajuci cepanje balkanske istorije i svojatanje od novnastalih drzavica i naroda pomisli da se srpski narod stidi svoje slavne proslosti.
    -
    Podaci stranih misija, ali i domaći izvori, svedoče da su Srbi sa prostora današnje BiH i Hrvatske činili najveći procenat partizanskih i antifašističkih jedinica, slede Hrvati (prvenstveno Dalmatinci), dok je učešće muslimana i Makedonaca u NOB-u bilo simbolično.
    Šesta lička divizija - 96 odsto Srba, Sedma banijska divizija - 92 odsto Srba, Osma kordunaška divizija - 95 odsto Srba, te Dvanaesta slavonska divizija - 85 odsto Srba.

    Sve do 1944. godine Srbi dominiraju u partizanskom pokretu na prostorima današnje BiH i Hrvatske, a uz njih jedini vredni pomena, u brojnom smislu, jesu Dalmatinci.
    O tome da su Srbi u natpolovičnom broju činili partizanske jedinice sve do kraja 1943. godine i pada Italije govori i čuvena izjava hrvatskog rukovodioca Vladimira Bakarića.

    Na Drugom zasedanju AVNOJ-a on je priznao: "Na Prvom zasedanju mi smo bili više predstavnici srpskog otpora u Hrvatskoj, nego predstavnici narodnooslobodilačkog pokreta Hrvatske".

    Tek od 1944. godine, nakon pada fašističke Italije i Benita Musolinija, beleži se veći odliv ljudstva iz ustaških i domobranskih jedinica i muslimanske "Handžar divizije" u partizane.

    Tako je krajem rata partizanski vođa Josip Broz Tito rekao za londonski "Tajms" da su te godine Srbi činili 45 odsto partizana, a Hrvati 30 odsto.

    Prema tim podacima, muslimani (danas Bošnjaci) i Makedonci, procentualno su činili po 2,5 odsto ljudstva u partizanima.

    Udeo Crnogoraca i Slovenaca, s obzirom na njihovu malobrojnost, nije bio zanemarljiv, navode ovi izvori.

    Danasnji politicari balkanskih zemalja zanemaruju cinjenicu da Hrvatska u ovim granicama postoji tek od 1945 kao Republika a da su dalmatinci po popisu austrugarske bili Srbi pravoslavne veroispovedi.
    To sto su ih pokatolicili i sto je tito Hrvatskoj pripojio krunske zemlje uaustrougarske, sto je Sloveniji dao atribute za stvaranje drzave to nije razlog da se ako brutalno po drugi put ubijaju srpske zrtve i prekrajaju istorijske cinjenice.

    Crni Vitez


    Ljubav Ti i Ja!

  6. #16

    Bespuće petog oktobra

    Učesnici državnog udara, sto je u suštini i bio peti oktobar kažu da su oni doneli srpkom narodu demokratiju.
    Neretko se danas čuju kritike i komentari da srpski narod želi promene, demokratiju..... Ja mislim da srpski narod želi slobodu, mir i poštovnje,
    ista prava koja u svetu imaju velika Nemačka i mali Kipar.
    Srpski narod želi ono za šta su ginuli naši preci, mir i slobodu, jednake mogućnosti i uslove, poštovanje međunarodnog prava, poštovanje našeg suvereniteta.

    - Zašto i na osnovu čega akteri petog oktobra kažu da danas nema demokratije u Srbiji?

    - Sudeći po svemu što se moze čuti, videti i pročitati, Srbija ima vise demokratije od nekih zemalja zapadnog sveta.
    Mislim ozbiljno, budući da u nekim zemljama nećete videti prosjake na ulici (to je izbor ili nužda svakog punoletnog coveka ili način života pojedinih naroda), nećete svaki dan u medijima čitati o mnogim kriminalnim dešavanjima posebno kad su u pitanju migranti, mnoge vlade se postavljaju, izbori su samo paravan.

    Srbija je doista zemlja čuda i kontradiktornosti.

    Akteri petog oktobra srušili su vlast, spalili skupštinu, RTS, pokrali ko je šta mogao i stigao, rasprodali i pozatvarali fabrike, državu doveli pred bankrot, jedan autoput nisu izgradili za 12 godina, i sad na sav glas viču da će ova vlast urnisati državu.

    - To meni izgleda kao kad vices da ce crknuti već crknuta krava.

    - Može li se srušiti kuća koja nema ni temelje a kamoli zidove i krov?
    - Može li se opljčkati prazna kasa?
    - Može li se ubiti demokratija koja nije ni postojala u pravom smislu reči?

    Danas oni bivši kažu za trenutnu vlast da su glupi, primitivni, lopovi, smradonje, prosečni i ispodprosečni političari,
    čime na isti način vređaju preko 50% građana koji su tu vlast birali.

    Kad za svoj narod kažete da je glup, primitivan, ispodprosečan, kako onda očekujete da pobedite na sledećim izborima?
    Srbi umesto da se slože, ujedine i jačaju oni se međusobno toliko perušaju da nam ni NATO nije ravan.
    Ni NATO ne može toliko da ubije u pojam srpski narod kao ovi domaći srbomrzci, izdajnici, lažni dušebrižnici. Narod ne sluša
    odavno priče i obećanja, narod gleda kako je živeo juče i kako živi danas, ne možete reći da je narod glup zato što nije birao vas.
    Političar koji ne voli i ne poštuje svoj narod i svoju državu, ne zaslužuje ni da bude na vlasti. Isto zameram i vladujućoj eliti koja
    mahom u svakom obraćanju javnosti proziva neistomišljenike a to nije ni kulturno ni lepo.


    Pa šta je ta petooktobarska hajdučija radila 12 godina?

    - Sad mudruju i kritikuju sve, baš sve, a ne odgovaraju na pitanja o bogaćenju pojedinaca, o vanrednom stanju,
    prodaji predsednika države, najboljih i najhrabrijih generala, predaji svih dokumenata i državnih tajni neprijateljskom sudu i to,
    ne kopije već originale, ubistvu premijera, uništavanju vojske, uništavanju oružja, uništavanju fabrika, prihvatanju nametnutih
    sporazuma poput Banditerove komisije na štetu svoje države, potpisivanju sporazuma o podeli imovine a da nisu osigurali imovinu
    državnih firmi i države u drugim Republikama, imovinu proteranih, zarađene penzije, reciprocitet u rešavanju osnovnih
    ljudskih i imovinskih prava.

    Odakle toliko besposlenih i siromašnih 12 g. nakon njihove revolucije, zašto i danas mnogi u ruralnim sredinama žive kao pre
    drugog svetskog rata? - Zar nije bio prioritet i obećanje petog oktobra bolji život, bogatija država a time i narod?


    Kako je ko od njih tada došao na vlast klanjali su se svima okolo, izvinjavali što nas nisu pobili i istrebili, zabranjivali pominjati agresiju NATO pakta na Srbiju, zabranili da se piše o štetnosti uranijuma koji po balkanu ubija više od bombi. I sad kažu nema slobode medija.

    Varate se ako mislite da samo Srbi umiru od uranijuma koje je zločinačka NATO politička alijansa poklonila srpskom narodu kao uskršnji
    poklon i to ne prvi put.
    Umiru i nacije u okruženju i to masovno. Otrov ne zna za razlike medju nacijama, nije programiran da truje Srbe a ostale leči.

    Isti neprijatelj presvučen u NATO napade srpski narod po treći put samo da pokaže da je jak, jaki iz vazduha a što nisu ušli pešadijom?
    I svima njima se petooktobarska hajdučija izvinjavala što smo se branili, što nismo kleknuli da nas dokrajče maljem kao što su
    ustaše u Jasenovcu Srbe mučili ubijajući maljem, sekirom, testerisali im udove.

    Eto mogu danas da razumem njihovu ogorčenost i mržnju prema srpskom narodu ali ne mogu razumeti toliku mržnju kod pojedinih Srba.
    Srbi su pa makar bili i deklarativni, žive u Srbiji, plate mnogi primaju iz budžeta ili rade u NVO koje opet delimično finansira država.
    Država plaća svoje srbomrzce i antidržavne elemente umesto da ih po Ustavu i zakonu lepo procesuira.

    I onda bivši hajduci koji izvršiše državni udar, izblamiraše i one u grobovima kažu da nema slobode, nema demokratije.
    Eto oni bi možda američku demokratiju, da ceo svet pokoravaju, bombarduju, ruše, da ruše vlade pošto već imaju iskustvo petog oktobra.
    Pitam dali bivša hajdučija zna šta je domkratija, pojam koji svi koriste.

    Definicija demokratije ,,demokratija je Vladavina većine naroda, društveno uređenje u kome vlast pripada širokim slojevima naroda
    koji slobodno bira svoje predstavnike u sve organe vlasti, od mesnih organa do vrhunskih državnih prevodilaca.
    Sloboda za sve napredne, progresivne ljude, ravnopravnost u društvenom životu.
    Odsustvo prinude, stega, sputavanja.

    Ova vlast je birana po izbornom zakonu koji je donela bivša vlast a koja taj zakon danas kritikuje. To mi izaziva sumnju u ispravnu
    politiku bivše vlasti i njihovu demokratiju jer, možda su mislili da će vladati vekovima pa su doneli zakone koji bi njima išli na ruku.
    Kako je moguće da ruše i kritikuju zakone za koje su, u vreme dok su vladali tvrdili da su najbolji?
    Zašto je nešto što je bilo dobro dok su oni vladali danas loše?
    U politici je tako, sve je dozvoljeno, čak i preko mrtvih i preko vatre i preko ruševina do vlasti.

    Gledajući sa ove distance a uzimajući u obzir da tokom 12 g. vladavine demokratskih stranaka u Srbiji skoro ništa novo nije
    izgradjeno, nije postignuta nova vrednost, nije stečeno ništa a urušeno je sve, teško će ova opozicija ikada doći na vlast.

    Ovo ne znači da ja branim vlast, ja sam po prirodi mislilac, vizionar i kritičar, slobodoumno
    biće i ničim ne zelim da ograničavam svoju slobodu mišljenja i govora niti mi trebaju politički prijatelji ili neprijatelji.
    Ja volim samo da analiziram povremeno politička dešavanja i da kao slobodnomisleće biće o tome javno iznesem svoj stav.

    Kako su vladali DOS-ovci i šta su ostavili narodu?

    - O tome svedoče dešavanja 2004, 2008, slike sa molitvenog doručka američkih predsednika tokom proteklih 20 godina, narod Srbije.
    Narod je najbolji sudija i kritičar i vara se svaki političar koji misli da će lako sa narodom. Teže je sa svojim narodom
    nego sa svim vanjskim neprijateljima.

    Crni Vitez


    Ljubav Ti i Ja!

  7. #17

    Pismo iz tuđine!

    Političarima vladajućih i opozicionih stranaka Srbije i R.Srpske


    Iako vi nas koji živimo u dijaspori i rasejanju pominjete samo ponekad, znam, nemate vremena od silnih problema unutar države, mi smo itekako
    prisutni u svakodnevnom životu svoje otadžbine. Svako od nas na svoj način pomaže svoju državu, brani njen ugled i istinu srpskog naroda i svako od nas pomno prati dešavanja na političkoj, ekomnoskoj i bezbednosnoj sceni.

    Nismo često puta srećni dešavanjima i situacijom u državi koja je iznedrila najveće svetske naučnike poput Tesle, Pupina, Milankovića i mnogih drugih, sportske velikane, književnike, umetnike.
    Poslednje je vreme, poslednji čas da se srpski narod složi i oboži, da odbrani svoju veru i naciju svoju teritoriju od
    bezdušnika koji su nas skoro sa svih strana okružili pa samo, poput šakala čekaju kad će prestati naš poslednji trzaj znak života i otpora da navale i da nas zbrišu sa lica zemlje kao što su već zbrisana mnoga stara plemena širom sveta.

    Stradalani narod koji je kroz istoriju dugu hiljadama godina, čiji kalendar broji 7528 godinu, stariji i od jevrejskog koji je skoro proslavio 5779 godinu, uvek je poput jevrejskog morao da se bori za slobodu, za svoje mesto pod suncem,
    napadan, proganjan istrebljivan, pokrštavan, saterivan, gažen i ponižavan.

    Upravo to i jeste ojačalo srpskog seljaka koji se kroz istoriju pokazao kao nepobedivi vojnik. Dojučerasnji seljak je uspeo da slomi otomansko carstvo, austrougarsko carstvo, treći rajh, da pređe peške pola balkanskog poluostrva, da juriša od Soluna do
    Trsta ne posustajući i ne predajući se pred mnogobrojnijim i jačim neprijateljima.

    To nam govori da je srpski seljak toliko zaljubljen u slobodu da iznad svega voli svoju zemlju i da ta ljubav daje snagu koja se ne može sagledati, opisati niti bilo čime izmeriti.

    Zašto pominjem upravo srpskog seljaka?

    Možda zato što je Srbija zajedno sa R.Srpskom podnela najveće žrtve u ljudstvu u oba velika rata. Možda zato što su Srbi najveće žrtve titove
    industrijalizacije Jugoslavije. Ili zato što smo poljoprivredna zemlja, što smo isti narod ista religija.
    Možda zato što je lukavi tito jedini shvatio snagu, hrabrost i ljubav srpskog seljaka pa je odlučio, sela uništavati, ljude preseliti u gradove, porobiti ih fabričkim poslovima i ubiti u njima onu ljubav prema zemlji, otadžbini, slobodi.

    Uvek su sud o titovom vremenu donosli komunisti i gradska gospoda pa je seljak i tu bio totalno zanemaren kao i radnička klasa
    kojom se manipulator tito toliko kao ponosio.
    Samo seljaci i radnici znaju koliku su cenu platili nakon prvog i drugog i svetskog rata zbog loših politačara i još lošijih mirovnih sporazuma.
    Oni zaslužuju orden i to onaj najviši svetosavski, radnici i seljaci, branioci vere i države.

    Danas u korov zarastaju pusta sela u tuzi umiru oni koji su sedamdesetih otišli trbuhom za kruhom, oni koji danas nisu ni naši ni njihovi, svuda
    su gradili, a nigde nisu više svoji na svom.
    Možda zato što današnji penzioneri pripadaju tom srpskom korpusu koji je migrirao u gradove, zbog činjenice da su upravo ti penzioneri branili i izgradjivali srpske države sa obe strane Drine.

    Ako ste zaboravili vi današnji političari na vlasti u opziciji, upravo današnji penzioneri su učesnici radnih brigada, njima se svaki mesec uzimala jedna
    dnevnica za nerazvijeno Kosovo i Metohiju, za izgradnju puta bratsva i jedinstva.
    Upravo ti penzioneri su gradili gradove, fabrike, plaćali elektrifikaciju, kanalizacije, vodovode i sve se uglavnom radilo i gradilo iz samodoprinosa, od Triglava do Prokletija.
    Najviše para otišlo je u južnu srpsku pokrajinu.

    Upravo to su razlozi da se obratim današnjoj političkoj eliti koja vlada Srbijom i R.Srpskom

    Ne samo onima koji su trenutno vlast već i opoziciji. Gledam kad opozicija farba trgove, ustanove od javnog značaja, kiti zgradu vlade toalet papirom, razbija i ruši, ono ista opozicija koja je rušila Beograd petog oktobra.

    Čitam i izjave vladajuće političke elite, njiho obraćanje narodu od predsednika, premijera do ministara ne moze da prođe bez omalovažavanja i uvreda onih koji nisu na vlasti.

    Pnzioneri su i ovaj put spasavali državu, njima ste uzeli od penzija da nebi bankrotirali, malo li je pa sad uništavate ono što su ti isti penzioneri gradili ceo svoj radni vek.

    Dokle bre više, kako vas nije sramota, rušite što su drugi gradili i još usput pošteno izvređate penzionere, radnike i seljake.

    Tito je uništavao selo jer je znao da je seljak najhrabriji srpski vojnik, da seljak nema izbora, od zemlje živi to mu je sve i za tu zemlju spreman je da gine. Mislio je tito ako uništi selo i seljaka da će tako uništiti i srpski narod.
    Njega razumem, bio je uljez u nasem narodu i srbomrzac, osvetnik licemer zlo na kubik.

    Ne razumem današnje političare koji kažu, moramo podeliti svoju zemlju, daćemo je malo albancima onda će na red doći novi zahtevi pa će komad dati muslimanima pa opet novi zahtevi i komad vojvođanima kao da im je to dedovina.
    Ne postovana gospodo dvadest prvi vek bi trebao da bude vek izmirenja računa, čistke, vek odabira žita od kukolja. Nemate vi nikakvo pravo da delite
    miraz nase dece, to su njima pradedovi i čukundede ostavile u miraz zavetovan kosovskim zavetom.
    Nisu kosovski boj, carska Srbija mitovi, nije carica Milica mitološko biće niti car Dušan Silni.

    Car Dušan je pre 7 vekova poklonio Dubrovačku republiku, odnosno pripoijo Zahumlju (danačnja Hercegovina) ne vodeći računa jer nije bio prorok da će buduće vreme taj deo srpske zemlje zauvek oteti tuđin koji će doći sa zapada.
    Nikad više srpski narod nije uspeo da vrati Dubrovačku republiku u svoj sastav, pod svoju krunu.
    Danas vidimo šta se desilo sa srpskim narodom i pravoslavnom crkvom na tim prostorima, vidimo ali mnogo kasno.
    Takođe, srpski kralj poklonio je Albaniji severni deo Skadar i sve do Drača. Po sporazumu srbi koji su ostali van kraljevine Jugoslavije
    imaju ista prava kao i albanci.
    Dali znate dragi političari koji se tako često busate u prsa kad pričate o sporazumima iz Brisela kako ti Srbi nestadoše, nestadoše tragovi o postojanju pravoslavnih svetinja srpski narod nasilno poalbaniše.

    Zato se obraćam svima vama iz daleke tuđine, vama koji donosite odluke i vama koji protestujete i bojkotujete, uzmite se u pamet, poslednji je čas.

    Ako potpišete da poklanjate metar srpske teritorije, potpisaćete smrtnu presudu srpskom narodu.
    Naučite nešto iz mirovnih sporazuma vaših predaka i ne verujte praznim obećanjima i garancijama zapada.
    Naši dušmani ne mogu biti garant našem narodu ni za šta.

    Kad vam sledeći put Angela traži pravnoobavezujući sporazum za albance, tražite i vi ista prava za srpsi sever Albanije, pitajte Angelu dali bi ona to isto dala Lužičkim srbima, dali bi Saškoj potpisala da bude država.
    Kad vam to traže kanađani, pitajte ih što Kwebek nije dobio isto pravo.
    Kad vam traži Trump potpis i tapiju za južnu pkrajinu, pitajte ga što Teksasu ne da državu.
    Isto važi i za engleze, zato je potrebno srpsko jedinstvo zajedno možemo sve a rasparčani ništa.

    Tako vas molim bez obzira na kojoj ste strani, vi političari shvatite da sve što danas stoji u Srbiji i R.Srpskoj odbranili su seljaci i radnici, današnji penzioneri.

    Vi ste dužni to da čuvate unucima svojim, to je vaša sveta dužnost inače će svaka vaša greška srpski narod dovesti u izumiranje.

    Mi koji smo morali otići što iz ekonomskih što zbog političkih razloga, najbolje poznajemo ovaj svet u kojem živimo.
    Niko nama nije toliki prijatelj da bi naš interes stavio iznad svoje komotnosti i svojih ciljeva. Ne nude oni nama rešenja kad traže da cepamo svoju državu vec prečicu do istrebljenja.

    Na isti način obraćam se i crkvenom kleru srpske pravoslavne crkve.

    Počnite da služite Bogu i narodu, poštujući zakon božji i prestanite da unosite raskolj među sobom, da se sveštenici nadmeću skupocenim kolima, luksuznim kućama vladike
    bogatim parohijama a parohijani sve siromašniji.
    Umesto da crkveni novac ulažete u biznis, uložite u školovanje srpske siromašne dece, izgradnju kuća za one koji su sinove, očeve, muževe, dedove dali za srpsku državu.

    Ne ponižavajte srpskog seljaka i radnika, srpskog penzionera ni opozicioni ni vladajući ni studenti koji protestuju nemate pravo da rušite sto su gradili oni koji
    su i pre par godina oštećeni smanjenjem penzija da bi vi danas imali kakvu takvu državu.

    Posebno molim Vučića, Dodika i vladajuće stranke da dobro razmisle kad se javno obraćaju javnosti i narodu kakvu težinu imaju njihove reči kad nekog prozovu i kako to raduje srpske dušmane širom sveta.

    Niko ne voli kad su Srbi složni a vi činite sve ono što produbljuje neslogu.
    Niko mudar ne deli svoju teritoriju, ne razgraničava se sam sa sobom zato treba da shvatite, južna pokrajina nije vaša dedovina, to su slavni pradedovi
    ostavili u miraz našoj deci našim unucima.
    Bosna i Hercegovina je stara srpska zemlja i Dodik je dužan da o tome vodi računa.

    Ništa tu nije arapsko, tursko hrvatsko, treba se boriti da se svaki srbin vrati na svoje ognjište dosta nas je tito desetkovao i urnisao ne treba danas sami sebe da delimo da bi nahranili sitne duše velikih dušmana.

    Ovaj svet ovakav kakav je trenutno je haotičan i pred apokalipsom koja neće doći sa oblaka već iz utrobe majčice naše zemlje kojoj je dojadila krv prevednika prosuta celim balkanskim poluostrvom.
    Neće ni jedna žrtva ostati bez božje osvete, samo treba biti mudar strpljiv.

    Upamtite dragi političari, studenti, nezadovoljni i nesrećni, imate pravo da štrajkujete, protestujete, bojkotujete, da plačete ili pevate, ali nemate
    pravo da rušite i uništavate ono što su stvarali vaši penzioneri, vaši dedovi i vaši preci.

    Pitajte svoje penzionere, radnike, seljake, koliko su puta bili gladni umorni, polubosi i polugoli kad se država iz pepela podizala 3 puta u poslednjih sto godina.

    Šta mislite, dokle će oni da vas trpe i da podnose teret konsolidacije budžeta kad sve sto je trenutno višak potrošite?

    Malo proučite istoriju vi koji pregovarate
    sa srbomrzcima da vidite kako danas živi naš narod u zemljama kojima su u nekoliko navrata srpski vladari poklonili teritorij u nadi da će razgraničenje doneti trajni mir.

    Gde je nestalo više od pet miliona Srba koji su živeli u krunskim zemljama u sastavu austrougarske nakon što je Hrvatskoj pripojena Slavonija, Baranja, Vojna krajina, Dalmacija, Dubrovačka republika, gde su Srbi iz Skadarske regije severne Albanije?

    Ako je malo, pogledajte Federaciju BiH. najsvežiji primer. A sta bi tek bilo sa srpkim svetinjama i Srbima na Kosovu i Metohiji.
    To je kao da ih bacite među gladne i besne šakale. Zar su za to ginuli pradedovi naši?

    Srpski narod kroz vekove branio je i odbranio svoja ognjišta dok su srpski vladari u tri navrata skraćivali i sužavali zemlju za mirovnim stolom zar
    današnje rukovodstvo želi da uđe u istoriju kao izdajničko.


    Crni Vitez


    Ljubav Ti i Ja!

  8. #18

    Šta bi hrvati hteli?

    Miro Kovač - Facebok
    Na današnji dan prije skoro pet desetljeća njemačkom je saveznom kancelaru Willyju Brandtu dodijeljena Nobelova nagrada za mir. Bilo je to 1971. godine, četvrt stoljeća poslije Drugog svjetskog rata. Willy Brandt nagrađen je za konkretne inicijative za smanjenje napetosti u odnosima Zapadne Njemačke sa Sovjetskim savezom i Poljskom, za to što je "ispružio ruku za pomirenje između naroda koji su dugo bili neprijatelji". Nezaboravan je njegov pad na koljena kod spomenika žrtvama ustanka u Varšavskom getu. I od agresije na Hrvatsku i Domovinskog rata prošlo je četvrt stoljeća. A još uvijek nisu riješena pitanja naslijeđa rata protiv Hrvatske, na primjer pronalaženje nestalih osoba, odštete zatočenim logorašima u srpskim sabirnim logorima, žrtvama rata.... Ne budu li se učinkovito rješavala pitanja ratnog naslijeđa Srbije iz 1990-ih godina, onda će to naše odnose s njom opterećivati i dalje desetljećima, ali i utjecati na suživot hrvatske većine i srpske manjine u Hrvatskoj, posebno u Vukovaru. To nas povijest uči. Ako se neke stvari iz prošlosti ne riješe do kraja, onda to uvijek negdje i nekako izbije na površinu. Za iskorak u hrvatsko-srpskim odnosima treba nam kao partner uviđavan državnik u Srbiji, trebao bi nam netko nalik Willyju Brandtu.....
    -
    Tako zbori ni više ni manje nego političar koji pripada najozloglašenijem narodu balkana.
    Tako zbori Miro Kovač, član Tuđmanove stranke, čovek čiji je narod počinio najstrašniji zločin nad srpskim narodom u dva svetska rata pa i u gradjanskom ratu 1991-1995.
    Zna on dobro ko treba da klekne pred kim i ko treba da raščisti sa duhovima prošlosti, misli ako bude prozivao srpski narod da će umanjiti ustaške zločine nad srpskim
    narodom koji su po svireposti prevazisli i Hitlerove SS zločince.
    Očigledno je da hrvatski narod nije rščistio sa svojom crnom zločinačkom prošlosću i da koristi članstvo u NATO i EU da bi svoje zločine prebacio u komšinsko dvorište, da bi srpski narod proglasili najgorim iako se dobro zna da to nije tako.
    Mislim da bi političar poput Vilija Branta bio potrebniji hrvtskom narodu. Dokle će da izvrću činjenice i falsifikuju istoriju?
    Ima li kraja njihovom ludilu?

    Crni Vitez


    Ljubav Ti i Ja!

  9. #19

    Poslednja vremena

    Otvorim novine bombastični naslovi sa ispraznim člankom u nastavku poput; Epidemija koja hara svetom, gora je od pušenja
    pakle cigareta dnevno, a reč je o usamljenim ljudima u svetu.

    -Zapad plaća jutjubere da deci u Srbiji približe SEKTE I ĐAVOLA, opet članak sa puno priče a malo konkretnog predloga kako
    to sprečiti, čak što više zvuči ka reklama a ne opomena.

    Svi bismo da budemo umreženi, viđeni, da nas čuju, da imamo ogroman publicitet, deca umesto bojanki i dečijih slikovnica nose pametne
    telefone u rukama,
    igračke su zamenili gledanjem raznih crtanih filmova preko pametnih mobitela a malo kasnije ko zna šta sve gledaju kad se sakriju
    u svom ćošku stana.
    Roditelji nemaju vremena a ni živaca za hiperaktivnu decu, učitelji i vaspitači nemaju ideju kako da decu animiraju za korisne stvari,
    psiholozi nemaju ideju niti znanje kako da pomognu nasilnoj ili hiperaktivnoj deci, kako da decu nauče da nisu bogata zato što
    nose firmiranu odeću i obuću već koliko dobrih dela čine.

    Ustanove nemaju interes jer nemaju dovoljno vremena niti adekvatne plate da se bakću sa našom decom, država e to je priča
    nad pričama.
    Deci su uzor oni kojima je jedina vrlina bogatstvo, firmarana odeća, obuća, gole slike fotošop, napumpane silikonke, oni koji u životu
    ništa nisu uradili, mnogi čak ne umeju ni kavu da skuvaju čak se javno hvale svojim neznanjem.
    Nekad je bilo sramota da devojka ne ume da kuva, pere, pegla, plete, veze, hekla.....

    Danas se naše devojke ponose neznanjem, naćiće bogatog muža koji ume da kuva ili će da se hrane po kafanama.

    Slušam kako Srbi izumiru, kako će nas po istraživanjima UN 2050 biti skoro dva miliona manje, slušam vladajuću koaliciju srpske
    države o podsticajima za rađanje dece i pitam se;
    Koliko dece treba da rodi jedna žena koja radi u nekoj firmi ili državnoj ustanovi a da ne ostane bez posla?
    Koliko dece treba da rodi jedna žena koja živi na selu i brine o kući okućići, životinjama poljoprivredi a da sačuva zdravlje i postigne sve?
    Koliko dece treba da rodi neudata žena koja iz nekog razloga ostane da živi sama a da je ne osuđuju i kamenuju gori od nje?
    Koliko mališana, dečaka i devojčica je potrebno ovoj državi da zadovolji sve potrebe raznih sektaša, pedofila, siledžija, pljačkaša,
    makroa, ubica?

    Podsticaj za rađanje više dece treba da bude uređena i sigurna država, sigurnost da će to dete odrastati u zdravom okruženju, da će
    biti tretirano kao ljudsko biće a ne samo broj.

    Nakon iskustva sa krađom i prodajom beba, sa lošim socijalnim ustanovama, sa lošom socijalnom službom i politikom,
    sa brigom o trudnicama, porodiljama, bebama, koliko dece treba državi za sve eksperimente zapadnih i nasih satanista i bezdušnika?
    Koliko treba svaka žena da rodi da bi zadovoljila sebe, porodicu, državu crkvu, sektu, Boga, pedofile, makroe, socijalne radnike koji
    siromašnoj majci oduzmu dete da bi ga dali nekom iz hraniteljske porodice?
    Kad će socijalni radnici da počnu da rade svoj posao, da brinu o celoj porodici ne samo detetu, da brinu o siromašnima i bolesnima a ne da
    novinari konstantno objavljuju pozive za pomoć, uplatite sms, pomozimo Tanji, Marku, Nađi, Ivani itd... to je posao socijalnih radnika
    da obilaze porodice u svojoj opštini da prate potrebe dece ali i cele porodice, da skreću pažnju državi da reaguje na vreme.

    Kontrola šta se plasira u medije na you tube na raznim društvenim mrežama je obavezna, vidite li vi čime nas istrebljuju?

    - Država bi morala doneti adekvatne zakone pa makar i rigorozne da se onemogući deci dostup do sajtova i programa, do
    literature koja propagira sekte, satanu,
    demone, magije onemogućiti dostup raznim makroima i zlonamernicima da nam otimaju, kradu, truju i ubijaju decu.

    Zaštiti najmlađe od takvih sajtova, mreža, ljudi.
    I nemojte opet reći, koje budalaštine magije satan? - Ako ih nema kome su namenjeni
    razni vidovnjaci, proroci, oglasi u medijima o ovim i onim vidovnjacima koji kako kažu nesrećne usrećuju i obrnuto.
    Čemu oni služe ako kažete nema magije, veštica, vampira, satane?
    Gde ima dima ima i vatre a deca i mladi su najranjiviji i prvi na udaru svih njih.

    Ako država želi da žene rađaju, onda treba da ženi omogući dostojan život, dovoljno sredstava a ne da država
    apeluje na žene da rađaju, da stalno pričaju o beloj kugi a konkretno ne čine ništa da se poprave uslovi za rađanje, odgoj i
    vaspitavanje dece.
    Nije dovoljno imati želju za rađanjem, nije dovoljno dati ženi jednokratnu pomoć, opremu za bebe i završili ste posao. Deca treba
    da odrastaju u zdravom društvu, okruženju u zdravoj i sigurnoj državi a šta imamo danas?

    Od raspada SFRJ u novonastalim državicama dešava se nešto vrlo zabrinjavajuće i po istom scenariju.
    Države koje su ušle u EU izgubile su svoj suverenitet, sve to što vidite i slušate o novim članicama EU je privid, ništa nije
    tako kako izgleda.
    Kontrolu nad državama i narodom preuzeo je centar duboke zapadne države koja svom snagom pokušava nametnuti novi svetski
    poredak u kojem čak ni dete koje rodiš neće biti tvoje jer će pripadati toj zajednici.
    U mnogim državama zapada to je odavno i zakonom regulisano. Dete pripada državi u kojoj se nađe u trenutku kad ga socijalne službe
    iz nekih razloga oduzmu roditelju.

    Nemi smo svedoci kako se u skandinavskim zemljama putem Barnevern organizacije za zaštitu dece oduzimaju deca i stranim
    državljanima, turistima koji se nađu u nekoj od skandinavskih zemalja budući da su te zemlje potpisnice zakona po
    kojem je svako dete koje se nađe na njihovoj teritoriji vlasništvo države.
    Kako je moguće da je država iznad roditelja iznad Boga kad njoj treba dete a nema je kad se majka bori da bolesno dete
    izleči skupljajući sredstva SMS porukama.
    Srbija sve brže ulazi u klopku umrežavanja, elektronskog poslovanja, povezivanja i kontrole svega unutar države. Sve je popisano
    i umreženo
    sad se čak pojvljuju predlozi da će školska deca dobiti svoje ID brojeve umesto imena i prezimena, škole će kao i decu kontrolisati
    bespilotnim letelicama, deca nece biti Milica i Marko već broj 1 i broj 2.

    Dokle ide ljudsko ludilo, dokle je Srbija spremna da dobrovoljno sebe pretvara u logor u kojem će sve od kokoške do starca biti
    označeno svojim ID brojem, biti umreženo i pod budnim nevidljivim okom gospodara sveta.
    Ima li u srpskom narodu dovoljno vere, ljubavi i nade da se odupre stavljanju sebe i države pod kontrolu nevidljive sile
    putem E-poslovanja, umrežavanja, nadzora bespilotnim letelicama, kamerama na svakom ćošku čak i na autoputu.
    Znamo mi ko drži servere i gde se čuvaju podaci svih nas kad se jednom umrežimo više nismo potpuno slobodni i bez nadzora.

    Jesmo li dotakli dno?

    Lažu vas kad kažu kako se time smanjuju nesreće i korupcija, nasilje, lopovluk. Hrvatska i Slovenija su najsvežiji primeri da to nije tačno.

    Slovenija je uvela kamere u bolnice, ambulante skoro sve društvene ustanove, banke ali time nije sprečila niti iskorenila korupciju,
    nesreće stradanja.
    Ako ja želim jednom lekaru ili bankaru ili sudiji, tužiocu, inspektoru da dam mito, neću mu to doneti na posao. Dogovoriću se da se nađemo
    negde gde nema kamere i završiti poslove.

    Zar neko doista veruje da se tone droge, oružja, hiljade žena i dece pa i muškaraca našlo u švercerskom lancu bez
    pomoći i saradnje sa pojedinim delovima policije organa gonjenja i sudskog sektora?
    Nema države u svetu čiji pojedinci nisu alavi na pare, gde neko iz sudstva, tužilaštva, policije, obaveštajnih službi ne sarađuje
    sa kriminalom.
    Korupcija nije bolest siromašnih već bogatih, što je država bogatija korupcija je veća, kriminal je jači rašireniji.
    Neka vas niko ne laže kako je sve loše i zlo samo u Srbiji, zlo je u svim državama i narodima.

    Zemlje EU sve se više ogradjuju bodljikavom žicom, ljudi su postali senke koje žive jer Bog ima svoje razloge da nas drži u životu.

    Vera, Ljubav i Nada

    Čovek koji nema veru, koji nema ljubav do sebe i sveta oko sebe koji nema nadanje u bolje sutra, koji je ravnodušan do svega oko
    sebe pa čak i pesimističan je kao polje jagoda gde nema ploda.

    Deset Božjih zapovesti je skup zakona koje je Bog saopštio preko proroka Mojsija. U tim zapovestima počiva sav zakon
    i sva mudrost potrebna da čovek živi srećno i bezbedno, bez straha u slobodi.
    Nisu nam potrebne kamere na svakom uglu, pred svakim ulazom,
    na svim raskrščima, elektronsko praćenje, umrežavanje, kontrole i prisluškivanja našim telefonima, društvenim mrežama.
    Potrebno je da budemo ljudi i poštujemo ono što nam je od početka kad smo stvoreni dato i zapoveđeno.
    UN ne mogu svojom politikom učiniti ništa, one su oružje u rukama silnika sa zapada.

    Gde je ona tačka, ono dno kad će se sve urušiti i nestati kao što se desilo u vreme Sodome i Gomore, potopa?


    1. Ja sam Gospod Bog Tvoj, nemoj imati drugih bogova osim mene.
    2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
    3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.
    4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i završi sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.
    5. Poštuj oca svojega i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
    6. Ne ubij.
    7. Ne čini preljube.
    8. Ne kradi.
    9. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega.
    10. Ne poželi ništa što je tudje.

    U deset zapovedi sve rečeno, sav zakon i sva mudrost. Dovoljno da svi živimo srećni u miru kad bi ovo držali.

    Crkva, a gde je tu crkva pa, po samoj prirodi crkva bi morala brinuti o svojim parohijanima. Umesto da vladike vode politiku, bacaju
    kletve i anatemišu one koji drugačije misle, trebalo bi da vode brigu o narodu i svojim sveštenicima, popadijama, monasima, monahinjama
    u svojim mitropolijama.
    Ako seljak poseje krompir i ne brine o njemu, ne uništi štetočine na vreme ne okopa, neće imati roda. Ili ako ne bude
    čuvao svoju njivu doći će lopovi pokupiti rod i on opet neće imati ništa.

    Isto važi i za nasu crkvu.

    Bog je sa razlogom svet stvarao po svojoj promisli, dao svakom onoliko koliko ko od nas može nositi i ne očekuje od nas da budemo
    Bogovi.
    Od nas se očekuje da živimo po promisli božjoj, po zapovestima njegovim.
    Ako imamo veru i ljubav imamo i nadu a kad to imamo onda smo deca božja koja će uvek umeti prepoznati dobro od zla i biti
    sačuvani od prelesti.

    Zapad stvara haos širom sveta jer znaju satanini sinovi da se zavladati može samo u haosu kad čoveku ubiješ dušu, kad oduzmeš
    ljubav,
    veru kad on izgubi nadu, kad ga ubedi da đavo ne postoji, tad čovek postaje lak plen.
    Isus Hrist zapoveda da se čuvamo onih koji imaju vlast nad dušom našom. Znači da samo čista, bezgrešna duša, duša koja
    žarom ljubavi i milošću gori, koja ognjem vere
    pokorava neprijatelje svoje, može da preživi u haosu stvorenom kako bi se uspostavio novi svetski poredak.

    Borba protiv vitezova mraka traje danonoćno i nije crkva jedina pozvana na tu borbu već svaka bogoljubiva i čovekoljubiva duša.
    Kad se svet od zla očisti tad će i majke rađati više dece, obožice se umnožiti i naseliti svet onako kako je božja zapovest
    od prvostvorenih.

    Zato se obraćam Tebi Oče koji si na nebesima, koji sve vidiš, poznaješ puteve naše, pomisli naše, znaš šta nam se u srcima krije,
    obraćam se u nadi da će se moje reči dotaći i tvojih slugu na zemlji jer ti možes ako hoćeš sve da nas od zla spaseš i odbraniš
    ali opet, Tvoja volja a ne moja neka bude!
    Postom i molitvom pobeđjuje se rđavi rod, tako beše, jeste i biće! I molitva je način borbe.

    Za Korene pise Crni Vitez


    Ljubav Ti i Ja!

  10. #20

    Zabranjena tema


    Mnogo je dešavanja o kojima se nikada nije smelo govoriti i pisati. Ne zato što su to država i organi reda zabranili.

    O nekim se dešavanjima ćuti zbog straha ili posledica. Ćuti se jer te ućutkaju jači i lukaviji.

    Da se čovek postidi zbog takvih monstruma što pripada istoj rasi.

    Šest osoba, među kojima su gimnazijski profesor, policajac i advokat je kosovsko pravosuđe optužilo da su dve godine silovali maloletnicu, koja je bila prisiljena da obavi abortus, objavilo je državno tužilaštvo.


    Ćuti se jer si mali, nemoćan nezaštićen, jer tvoja reč protiv njihove ne vredi ništa. Ali ja ću ipak pisati o temama o kojima je

    zabranjeno pisati i pričati, za koje kažu da su tabu, glupost, neistine, laži.

    Laž su za moćne i jake aktere ove priče, čija reč nešto vredi jer su to ljudi od ugleda, za žrtvu je to istina i teška trauma.

    Laž su za one naivne koji u svojoj dobroti i naivnosti čak i u vuku vide domaću životinju. Laž za silnike ali i njihova noćna mora.

    Pišem ovog puta o ,,drocama,, kako često zovu devojke koje su u jednom trenutku bile prisiljene da se povinuju moćnijima, da

    pokleknu onako mlade, naivne i nezaštićene pred bezdušnim seksualnim manijacima.

    Seksualni manijaci žive svuda, širom sveta, u svim državama, narodima, slojevima društva. Oni mogu biti političari, biznismeni, prosvetni

    radnici, vaspitači, obični radnici, seljaci, pastiri, velikodostojnici u religijskim zajednicama.

    Ja ću ovaj put da pišem o fakultetskoj sramoti, o dešavanjima koja su praksa na raznim srednjim školama, na fakultetima. Godinama ćutim i

    gledam kako se moćnici, ugledni i cenjeni ljudi čija reč vredi mnogo dok reč žrtve ne vredi ništa jer se ona okarakteriše kao droca, slinavo

    naslađuju nad mesenim telom mladih srednjoškolki i studentkinja.

    U vreme komunizma nagledala sam se svega i svačega. Protekcionizam je bio deo života, privilegij sastavni deo partijskog delovanja

    a poslušnost i ćutanje nagrađeno dobrim radnim mestom, društvenim stanom , napredovanjem, dobrom platom.

    Samo je trebalo da zgodna mlada lepa i školovana žena zna kad i gde treba da pogne glavu, kome da se stavi na raspolaganje, i da ćuti, da drži

    jezik za zubima jer , nezna ona sa kim ima posla i da može mrak da je odnese.

    Tako se radilo nekad a ništa bolje nije ni danas. To su mračne tajne u svim segmentima društva pa ni naše devojke u srednjoj školi na fakultetu

    nisu poštedjene od seksualne eksploatacije.

    Moja dobra prijateljica bila je supruga čoveka koji je radio u ministarstvu prosvete u jednoj bivšoj republici. Jednom je malo više popio pa otvorio

    dušu i izneo šokantne podatke.

    Obe smo bile u šoku kad je čovek pokazao belešku onu debelu u kožnim koricama braon boje gde je bilo bezbroj imena, pored imena ime

    fakulteta ili srednje škole. U zagradi cifre od 100, 200 ili 300 DM.

    Kaže; ,,to su naše droce,,. Devojke koje su na raspolaganju profesorima i njihovim saradnicima kad im zatreba malo opuštanja i zabave.

    Većina devojaka u lanac prostitucije uđe iz dva razloga, što su siromašne ili zbog ocena , tako kaže čovek koji u ministarstvu vodi brigu

    da sve ostane unutar grupe pokondirenih prosvetnih radnika, naučnika, stručnjaka, partijskih sekretara, političara.

    Verovatno ni danas nije bolje, možda i gore.

    Doduše SFRJ je već bila mrtva ali su navike ostale da žive.

    Od Triglava do Prokletija, nije bilo fakulteta ili univerziteta gde nisu postojali pokondireni profesori i studentkinje koje su na

    prikriven način koristili jedni druge.

    Uzajamna eksploatacija, ali ne to je nešto strašno, to je prostitucija i ništa manje od toga.

    Ostaje pitanje, a gde je moral?

    - Šta je u glavama matorih profesora kad koriste nemoć i položaj mlade studentkninje za zadovoljavanje svojih

    primitivnih strasti?

    Dali ti ljudi imaju svoje ćerke?

    - Čitam nedavno kako je profesor iz susedne zemlje podvodio mladoletnu ćerku. Balkan u šoku. Eto, podvodi svoje dete

    šta tek radi sa našim detetom?

    Ali ne nađoh nigde da je sto profesora potpisalo pismo osude tog profesora i pismo podrške mladoletnoj devojčici. Dali je moguće

    da su potpuno imuni na sodomu koja se dešava našoj deci, našoj budućnosti?

    Da se ne lažemo, prostitucija i mobing postoje u svim delovima društva. Ali, živo me zanima da sutra devojka, student jednog fakulteta prijavi

    profesora

    za seksualno zlostavljnje li mobing, koliko bi profesora i njenih kolega i koleginica sa fakulteta potpisalo pismo osude profesora i podrške žrtvi?

    Dali je normalno da nam decu vaspitavaju seksualni manijaci predatori a takvih je ogromno unutar svih vaspitnih ustanova od sirotišta, domova

    za nezbrinutu decu, domova za studente, sportskih društava, svugde gde ima dece ima i predatora odnosno, seksualnih manijaka.

    Ovaj primer sa KiM je dokaz u kavom bezdušnom društvu živimo. Malo je dete obečastio profesor pa krenuli svi redom, i to svi koji bi trebalo da

    je zaštite. Bolest uma, bolest duše šta drugo reći za siledžije.

    Ako jedan profesor studenticu uceni da bi joj dao dobru ocenu i ona pristane, ona biva uvučena u beskonačan pakao tihe prostitucije.

    Takva devojka nema šanse da se iz toga izvuče jer sledi ono filozofsko; tvoja reč protiv moje, pa jel ti znaš droco ko sam ja, ja imam ugled,

    ko će tebi verovati na reč, šta ti misliš šta si - ti si ništa.......

    Iz tih razloga prostitucija i mobing u obrazovnom sistemu ostaju tabu teme a svi znamo da je to stvarnost koja uništava duše i živote mnogim

    devojkama a često i dečacima-momcima.

    Dali se zapitate kakav stručni kadar izađe sa fakulteta gde se do ocene i diplome dolazi više kroz krevet nego na predavanjima.

    Posledice koje trpi mladost svake zemlje u svetu,( nismo mi balkanski narod izuzetak), dolaze nam u naplatu. Rađamo se sve gluplji, traume

    ostavljaju traga pa je sve više psihički labilnih ljudi, šizofreničara i paranoičara.

    Kažu slomio se čovek mlad, uspešan školovan obolio na živce. Žena poludela pa ubila muža ili skočila kroz prozor ili se obesila, mlada

    uspešna ambiciozna.

    Da, dali se zapitate zašto?

    Znate li koje posledice na dušu ostave takvi događaji, silovanje, ucene, pretnje, seksualna eksploatacija a najteže se otkrije upravo kad se

    dešava deci i mladima jer - njihova reč protiv njihove.

    Zaista je vreme da se zapitamo svi zajedno šta je trulo u današnjim društvima, šta je trulo u sistemu, šta je to dovelo do poremećaja

    ljudskog uma do poremećaja vrednosti pa oni koji bi nam trebali biti uzor postali su uništavači i dželati.

    Zar se ti profesori, političari, bogataši manijaci nikad ne zapitaju kako bi se osećali da je to njihovo dete?

    Izvinite, što bi se pitali, pa skoro je profesor rođenu ćerkicu ponudio kolegama, javnost zgrožena i šokirana dva dana a onda, sve u krug.

    Sve se to dešava zato što nema adekvatne kazne. Strah, strah je njihovo oružje, uteraju žrtvi strah u kosti i onda rade šta im je volja.

    Strah je najveći neprijatelj istini i ljubavi, pravdi i slobodi, zbog straha deca često i sama postanu nasilnici, predatori, seksualni manijaci u zrelim

    godinama, zbog straha svetom vlada zlo, sistem nakaradnih vrednosti.

    Zanima me, budući da sve češće pojedine javne ličnosti iz sveta iznose u javnost svoje muke, traume i patnje koje su prošle zbog silovanja i

    seksualne eksploatacije, koliko bi profesora BU potpisalo pismo podrške ako bi jedana

    studentkinja iznela u javnost pricu o seksualnoj eksploataciji od strane nekog profesora, sekretara ii asistenta na nekom od fakulteta?

    Suština ovog pisanja je STRAH i posledice tog istog. Strah zbog kojeg su uništene mnoge mlade pametne perspektivne

    generacije širom sveta.


    Crni Vitez


    Ljubav Ti i Ja!

Slične Teme

  1. Misao dana
    By kosovka2 in forum Kultura
    Odgovori: 78
    Zadnji Post: 27.06.2018, 19:43

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •