Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunes   Windows Media Player   Real Player   QuickTime

Trenutna pesma: Loading ...
Bit rate:
Trenutno Slusalaca: /
Status servera:


Prikaz rezultata 1 do 5 od 5

Tema: Nikola Tesla

  1. #1

    Cool Nikola Tesla

    Georgina Djuka, majka Nikole Tesle

    Talenat i dobrotu prenela na sina


    Kao prava Samarićanka, nesebično je pomagala bolesnima, nemoćnima i volela sve što živi. Umrla je na Veliku subotu 1892. godine, a Bog joj je uslišio poslednju želju

    ZA izumiteljski dar koji je posedovao, Nikola Tesla se u knjizi "Moji izumi" zahvalio majci. Nije bio škrt na toplini, niti je krio koliko joj se divi, dok ju je opisivao kao izuzetno hrabru ženu, retke umešnosti i moralne snage. Nazvao ju je prvorazrednim izumiteljem, verujući da bi mnogo postigla da, kako je zapisao, nije bila tako daleko od modernog života.

    Georgina Đuka Tesla, majka velikana među velikanima, imala je, govorio je njen sin, toliko spretne ruke da je ono što očima vidi, rukama mogla da stvori. Kreirala je mnoge alatke i tkala najlepše šare od vune, koju je sama prela. "Čak je sejala semenje, uzgajala biljke i sama razdvajala njihova vlakna. Neumorno je radila od rane zore do kasno u noć i bezmalo sva odeća i pokućstvo u kući bili su deo obrazovanja", zapisao je najveći naučnik svih vremena i čovek koji je zadužio čovečanstvo.

    Pletenu ličku torbicu sa kojom ga je ispratila u gimnaziju, Nikola je celog života nosio kao amajliju. Baš onako kako je čuvao sve njene reči nežnosti i podrške.

    Đuka je potekla iz svešteničke porodice, u takvu se i udala. Rođena je u Tomingaju kod mesta Gračac 1822. godine, kao unuka prote Tome, ćerka Nikole Mandića i Soke Budisavljević. Majka joj je rano umrla, pa je kao najstarije dete brinula o šestoro braće i sestara, što ju je udaljilo od obrazovanja. Nije umela da čita, ali je obožavala poeziju i napamet znala hiljade stihova narodnih pesama, pa i odlomke iz Njegoševog "Gorskog vijenca". Nikola je od nje nasledio i fantastičnu moć pamćenja. Kao spretna i domišljata, još od malena je pronalazila razne sprave, od beskorisnih stvari pravila korisne. Pokazivala je zavidno intelektualno umeće, ali nije imala uslove da se školuje. Govorilo se da je prava Samarićanka, jer je uvek imala potrebu da pomaže bolesnim i nemoćnim.

    Postala je supruga sveštenika Milutina Tesle, sa kojim je u Smiljanu dobila dva sina - Dana i Nikolu, kao i tri ćerke - Angelinu, Milku i Maricu. Nažalost, Dane je od udarca konja preminuo u 14. godini, što je bila velika tragedija za porodicu. Posle toga, Tesle su se preselile u Gospić, odvojivši se od svoje crkve Svetog Petra i Pavla u Smiljanu i skromne kuće. Ali, Đuka je i dalje bila stub doma. Svaki kutak je držala pod konac, pravila je alatke, tkala, vezla. Mnogo pažnje je posvećivala vaspitanju dece, učila ih da budu dobri ljudi i milostivi prema bližnjima. Brinula se, jer je Nikola bio bolešljiv i strašljiv, živeći dugo, kako je priznao, u strahu od utvara, zlog duha, ljudoždera... Ona je oduvek prepoznavala njegovu posebnost i znala je da će svi ti strahovi iščeznuti. I bila je u pravu.




    NIJE SE PLAŠILA SMRTI

    KOLIKO je Đuka bila posebna i hrabra, Tesla je u knjizi "Moji izumi", pokušao da dočara i sledećom pričom: "Kada je majci bilo šesnaest, nekakva zarazna bolest je harala zemljom. Njenog oca su pozvali da obavi poslednju pričest bolesnika na umoru, a za vreme njegovog odsustva, ona je sama otišla da pomogne jednoj porodici u susedstvu, koju je takođe napala ta strašna bolest. Svi članovi porodice, njih petoro, brzo su podlegli jedno za drugim. Ona ih je sama okupala i obukla. Pošto ih je, prema običajima predaka, ukrasila cvećem, položila ih je na odar. Kada joj se otac vratio, sve je bilo pripremljeno za hrišćansku sahranu". .


    Očekivalo se da Nikola nasledi oca i nastavi svešteničkim stazama. Ali, majka Đuka je dala završnu reč. Zbog nje se to nije dogodilo. Kako je u knjizi "Znamenite žene Srbije" naveo Žika Marković, ona je očekivala da joj sin krene tim putem, ali da bude obrazovan i "pohranjen knjigama", dok je otac verovao da su one neprijatelji vaspitanja. Iako je Milutin Tesla imao bogatu biblioteku, pisao pesme i članke, zanimao se za filozofiju, sinu u ranom dobu nije dozvoljavao da čita. Skrivao je sveće od njega, pa je Nikola krišom pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojanice i "gutao" stranicu za stranicom, sve do zore. Majka je razumela tu strast, jer ju je i sama osećala, a nije mogla da je zadovolji u toj meri.

    Marković navodi zapise biografa Nikole Tesle, u kojima stoji da je on prvi put privukao pažnju javnosti kada je u šestoj godini stavio u pogon vatrogasna kola, posle bezuspešnih pokušaja stručnjaka. Posle nekoliko sličnih poteza kojima je sve ostavio bez daha, Đuka je uspela da ubedi supruga da je za dete bolje da studira tehniku, umesto Bogoslovije. Milutin je jedva pristao jer je Đuka bila uporna. Posle godinu dana lečenja od kolere, Nikola je od roditelja dobio obećanje da će ga poslati na najbolji politehnički fakultet.

    Ona je sinu uvek bila podrška, u svemu. Nikola je isticao da je bila dobar psiholog sa jakom intuicijom. Nije krio da mu je majka pomogla da prevaziđe fazu koja je za njegovog oca bila neoprostiva. Naime, u mladalačkom zanosu je bio naklonjen kocki i samo je majka to smatrala prolaznom strašću. Razumela je, zapisao je Nikola, mušku prirodu i znala da čovek može da se spase samo vlastitom voljom. U knjizi "Moji izumi" naveo je:

    "Sećam se jedno popodne, kada sam izgubio sav novac i strasno žudeo za igrom, ona je došla k meni sa svežnjem novčanica i rekla mi: "Idi i zabavljaj se!". Što brže izgubiš sve što imamo, to bolje. Znam da će to da te prođe". Bila je u pravu. Tog trena sam pobedio svoju strast i jedino sam zažalio što nije bila stotinu puta jača."

    Marković kaže da je Tesla naučio da kroti svoje strasti baš zahvaljujući majci, tako je "pobedio" jaku želju za pušenjem i ispijanjem kafe.


    "Učila ga je majka Đuka da voli sve što je živo. I njegovi golubovi, bela golubica i plavkasti goluban, preko puta hotela u Njujorku, s pravom su ga očekivali u večernje sate, da mu slete na rame i dobiju obavezno zrnevlje", navodi u knjizi Marković.

    Telegram da mu je majka na samrti, Nikolu je zatekao u Parizu. Odložio je sva predavanja i odmah otputovao u Gospić. Georgina Đuka Tesla je umrla uoči Vaskrsa, na Veliku subotu, u aprilu 1892. godine. Bog joj je uslišio poslednju želju, videla je voljenog sina Nikolu i oprostila se sa njim.

    Tatjana Loš / Novosti


    Ljubav Ti i Ja!

  2. #2
    “Ja sam – kao što vidite i čujete – ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim”: Istina o poreklu Nikole Tesla

    Danas se navršavaju 163 godine od rođenja srpskog naučnika i jednog od najvećih pronalazača u istoriji čovečanstva Nikole Tesle. Pročitajte tekst iz arhive Nedeljnika koji je, kako bi jednom zasvagda stavio tačku na "naš" ili "vaš", imao uvid u dokumenta u kojima se Tesla izjašnjava o tome ko je i odakle potiče, i šalje poruke "svojoj braći" rasutoj po Americi, ali i na Balkanu, isključivo kao - Srbin

    Poreklo Nikole Tesle nikada nije bilo sporno, bar ne onima koji se ceo svoj naučni vek bave životom i radom velikog pronalazača, čije se ime pojavljuje podjednako na beogradskom aerodromu, na čuvenom automobilu Ilona Maska, ali i na najavi nastupa rok benda iz Sakramenta pod tim imenom ili među klincima s neta koji su, čak i pre mejnstrima, shvatili kome treba da duguju zahvalnost za kliktanje i struku.

    Teslino poreklo i ime nisu bili sporni ni 1931. godine kada je bio na naslovnoj strani Tajma. Ali, s vremena na vreme, u javnosti, srpskoj i hrvatskoj, pojavilo bi se nešto čime bi oni manje stručni pokušali da potkrepe svoje tvrdnje o tome da je veliki pronalazač bio podjednako ponosan na “svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu”, i da je u stvari sve vreme bio isključivo Jugosloven ili samo – kosmopolita. Tako se na društvenim mrežama na talase, kao nedavno, povede polemika da li je on ikada izričito govorio o svom poreklu kao srpskom, pa je nedavno kao dokaz u nekoj hrvatsko-srpskoj ili srpsko-hrvatskoj polemici (opet) citiranoTeslino pismo Vladku Mačeku u kojem veliki naučnik govori kako je “podjednako ponosan na svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu”. Dovoljno da se (opet) ustalasajunacionalistički duhovi na mrežama.

    Ljubaznošću Muzeja Nikole Tesle i stručnjaka koji rade u njemu, Nedeljnik je, kako bi jednom zasvagda stavio tačku na “naš” ili “vaš”, dobio uvid u dokumenta u kojima se Tesla izjašnjava o tome ko je i odakle potiče, i šalje poruke “svojoj braći” rasutoj po Americi, ali i na Balkanu, isključivo kao – Srbin.

    Posebno pomenuti telegram koji je poslao iz čuvenog “Njujorkera”, 26. maja 1936. godne, u Zagreb dr Vlatku Mačeku – Vlatku, a ne Vladku, kako ga je naslovio u depešiposlatoj Wester Unionom – ima svoj kontekst. Pismo tadašnjem vođi opozicije, a kasnije tvorcu Banovine Hrvatske, a onda i potpredsedniku u Vladi Kraljevine Jugoslavije, bilo je pre svega ljubazna zahvalnost za telegram koji je stigao u hotel “Njujorker” dan ranije.

    Celo Teslino pismo odgovora od 26. maja glasi: “Hvala na mnogo cienjenoj čestitki i počasti, jednako se ponosim moga srbskog roda i moje hrvatske domovine, živeli svi Jugoslaveni”, u potpisu: Nikola Tesla. Ceo kontekst shvata se čitanjem prvog pisma, a ne samo Teslinog odgovora. Dan ranije, 25. maja 1936. godine, dr Maček uputio je čestitku Nikoli Tesli, naslovljenu na njegov dom u hotelu “Njujorker”. U tom pismu, na koje je Tesla odgovorio sa “podjednako ponosan na svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu”, dr Maček mu piše:

    “Velikom sinu naroda srbskog a domovine Hrvatske, vođi čovječanstva u borbi sa prirodom čestita u ime hrvatskoganaroda, dr Vlatko Maček”, 25. maja 1936. godine. Tesla je u odgovoru citirao deo Mačekovog telegrama. Svakako, on nikada nije krio da je kosmopolita, čak ni kad je pozivao na borbu Ujedinjenih naroda protiv nacizma. Ali i tada je potencirao svoje poreklo.

    U pismu “svojoj braći u Americi”, aprila 1942. godine, govoreći da će se u toj godini odlučiti sudbina svega sveta i da snage zla okupljene oko Hitlera moraju biti uništene – a sam neće dočekati njihov poraz jer će umreti u januaru sledeće godine – govori o borcima u Jugoslaviji i poručuje im da “zbog toga, braćo i sestre, kao najstariji Srbin, Jugoslaven, Amerikanac naše krvi u Sjedinjenim Državama…” treba pružiti podršku snagama koje se bore protiv nacističke pošasti i odazvati se pozivu predsednika SAD Frenklina Ruzvelta.

    “Koliku duševnu snagu, čvrstu odluku, neprestrašenost i junačstvo imali su oni naši još nerazvijeni dečaci kad su, pred nemačkim puškama radosno klicali: ‘Mi smo srpska deca. Pucajte.'” U istom pismu “braći” Tesla ističe da se ne sme raspirivati mržnja protiv “svoje braće”. “Nerazdruživa je sudbina Srba, Hrvata i Slovenaca u Staroj Postojbini, ma šta neprijatelj pokušao da radi”, ispod čega je stavio svoj potpis.

    Činjenica da je Tesla rođen u Smiljanu u Lici ne govori mnogobez istorijskog konteksta: bila je to granična oblast Austrijskog carstva koje je od 1867. preraslo u Austrougarsku monarhiju, a Smiljan je od 1918. bio u sastavu države Jugoslavije i tek od proglašenja nezavisnosti države Hrvatske 1991. postao njen deo. Za svog života je Tesla bio državljanin Austrije, pa od 1867. Austrougarske, a od 1891. državljanin SAD. U etničkom i religioznom smislu bio je pravoslavni Srbin, a tako je i zaveden po rođenju (pogledati krštenicu) i po smrti (opelo je držao srpski prota u Njujorku).

    Ipak, kako nikada nije krio da je Srbin, u nekim situacijama toga doba bilo je posebno važno naglasiti. Proučavajući dostupnu građu, autori Svetislav Lj. Marković i Bratislav Stojiljković, u delu Prvi novinski članci o Nikoli Tesli objavljeni na srpskom jeziku, pominju koliko je za tadašnji srpski narod bilo važno da prenesu vesti o “srpskom Edisonu” i njegovom uspehu u svetu.

    Prvi novinski prikaz objavio je novosadski Branik krajem 1889. godine i prvi tekst pod nazivom “Srpski Edison”, na naslovnoj strani, napisao je Nikoladin Kosanović, muž najmlađe Teslinesestre Marice Kosanović.

    “Ujedno Ti šaljem po jedan broj ‘Branika’ i ‘Srpskog glasa’ da vidiš kako su Te predstavili Srpstvu i Slovenstvu”, navodi se citat iz pisma u delu Lj. Markovića. “Tako su Te od prilike prikazali valjda svi i srpski i slovenski listovi, koliko – sam i sam čitao, i koliko sam čuo. Za naslov nemoj se ljutiti. U originalu bilo je rečeno ‘Srbin pronalazač u Americi’, ali ‘Branik’ sam na svoju ruku promijenu naslov onako kako vidiš. Urednik mi je naročitim pismom zahvalio za članak i molio me i privatio, da ga o Tebi i Tvojim radovima izvještavam.”

    U nastavku pisma Tesli, Kosanović ga “u ime Srpstva i Slovenstva” moli da mu redovno šalje izveštaje o svojim “umnim radovima”. “Tvoj će um i odsad svijetliti samo tamo u tuđini – ali za Tvoj rod i narod pogotovu kao iskra u pepelu.”

    A u samom članku “Srpski Edison”, kako se navodi u delu Prvi novinski članci o Nikoli Tesli objavljeni na srpskom jeziku,posebno se ističe u fusnoti da članak “opisuje rad jednog Srbina naučenjaka, koji će ime srpsko proslaviti u širokom svetu.”

    “Taj junak naš, to je Srbin Nikola Tesla…”, konstatuje se u članku iz 1889. godine i sugeriše da bi neki stručnjak mogao da nabavi kopije Teslinih patenata, pa da “potanje prikaže srpskom i slovenskom svijetu te mnogobrojne izume našeg srpskog Edisona”.

    “… Možemo se sa velikom sigurnošću nadati, da duh toga našeg Edisona, ako ga bog poživi, u najbližoj budućnosti neće mirovati, nego će na protiv sve produktivniji bivati, – i sve to obilatije raditi na korist čovječanstvu, a na diku i ponos malom narodu srpskom iz koga je ponikao.”

    Navodeći šta su strani mediji pisali o njemu, autor kaže da i po “žurnalima franceskijem i italijanskim puno što šta o radovima ovoga novoga Ruđera Boškovića…” ima, ali o tome bi trebalo da javljaju učeni studenti, koji bi “kadri bili shvatiti i razumjetiono što im brat Srbin Ličanin po Americi stvara”.

    U njegovoj biografiji je neizbežno pomenuti da mu je otac bio “srpsko pravoslavni sveštenik Milutin Tesla”, koji je, kako se navodi u članku, “pre deset godina umr’o u Gospiću kao proto. Mati mu je Đuka rođ. Mandića, udovica uzorita među popadijama srpskijem. Živa je, dakle dočekala je slavu svoga sina. Uzgred budi rečeno, vrijedna ova starica, i ako ne zna čitati ni pisati, znade n.pr. iz narodnih pjesama, iz ‘Gorskogvijenca’ i t.d. recitirati čitave partije…” Tesla je, prema rečima autora, znao da recituje Bajrona, Šekspira, Getea, ali i LazuKostića, Šilera, Zmaja, Branka, Njegoša, Leopardija…

    “I za to nadajmo se, da će nam poživeti još dugo i mnogo na korist čovječanstvu a na diku ne samo uskoj Lici i malenom Srpstvu, nego i cijelom velikom Slovenstvu”, navodi se u članku.

    Interesantno je da je u zadarskom Srpskom glasu, gde je objavljen takođe ogroman članak, posebno istaknuto Teslinosrpsko poreklo, kao i neskrivena želja “Hrvata da ga prisvoje i proglase ‘darovitijem Hrvatom'”, a sve u kontekstu vremena i važnosti, jer kako objašnjavaju autori, njegovi zemljaci su tih “godina živeli pod velikim pritiskom dela hrvatskog stanovništva, čija je netrpeljivost prema Srbima podstrekivanaiz nekih centara u Austrougarskoj”.

    Navodi se da u dalekom svetu živi “mladi Srbin, koji je, doduše svojijem zemljacima slabo poznat, a čiji je rad bio pred nama Srbima sa svijem nepoznat…” Nepoznati autor teksta žestoko se obrušio na tvrdnje da je Tesla hrvatskog porekla i besno nabraja da je “našoj braći Hrvatima sve malo. Nikako se ne može zajaziti njihova proždrljivost. Srpske narodne pjesmenemilice nam otimlju, te se Matica Hrvatska sprema, da ih izda pod svojijem imenom; srpski književni jezik krste hrvatskijem; pa čak ni pojedini Srbi, kao što je Tesla, ne mogu se oteti grabljivijem kandžama. Ovdašnji ‘Narodni List’, govoreći o Tesli, nazivlje ga ‘darovitijem Hrvatom’, Teslu, Srbina po krvi, jeziku, čustvu”, a onda ostrašćeno navodi da je “Šovinizambraće Hrvata prešao u bezobrazluk!” (Lj. Marković i dr. Prvi novinski članci o Nikoli Tesli objavljeni na srpskom jeziku).

    Tesla je povremeno Kosanoviću slao stručne časopise, kako bi ih upoznao sa svojim izumima, a ovaj mu je odgovarao i izveštavao ga da su mnogi pisali o njemu.

    On u martu 1890. piše Tesli, nakon što je dobio jedan takav časopis, da ga “Srpstvo i Slovenstvo zna i dosad, ali ako Bog da, sad će još više”.

    Knjige su Tesli slali i sestra Marica i zet Nikoladin Kosanović, a u jednom od pisama, on govori Tesli da mu šalje knjižice u dva paketa, “osim onih, koje su Tebi poznatije nego meni, kao Gorc.Vijenac, Čengij Aga… neki komad Veselinovića (seoskog učitelja Srbijanskog) i Lazarevića…”

    Sam Tesla je, prema rečima stručnjaka, 1919. godine, u časopisu Moji pronalasci objavio seriju autobiografskih priča, gde pominje anegdotu iz Pariza i trenutak kada na pitanje recepcionara hotela u kojem je odseo “koja je njegova titula”, kaže da je “ona najveća moguća”. “Viša od kraljevske, ja sam Srbin.”

    Prilikom jedine posete Beogradu 1892. godine, kao već svetski priznat naučnik, imao je posebnu poruku za srpski narod:

    “Svoju radost, koju ja ovoga trenutka osećam, ja ne umem da vam iskažem, ali se radujem što mogu ovom prilikom da pred vama, mila braćo, izrazim svagda svoje najmilije zadovoljstvo, da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ništa više… Dešava se, gospodo, da čovek, udaljen od svoje otadžbine, zanet poslom kakvim se ja zanimam, po katkad smete s uma svoje ime, svoju narodnost i svoju otadžbinu. Ali toga, gospodo, kod mene nikad nije bilo, a nadam se da i neće i ne može ikad ni biti. Ako se ja i ne nalazim među vama, da kao i vi što više privredim na oltar srpske misli, ja radim drugi posao, na drugi način proslavljam ime srpsko, i na drugi način radim i trudim se, da koliko mogu i ja što korisno privredim svome narodu i svojoj miloj braći. I ako ima kakve slave i zasluge za čovečanstvo, da se pripiše mome imenu, to ta počast više pripada srpskom imenu, srpskom narodu iz čije sam sredine ja ponikao.”

    Dalje je Tesla okupljenima govorio o “iskonskoj borbi naših predaka na Kosovu”, i zahvalio im sledećim rečima:

    “Braćo i drugovi! Hvala vam na tolikoj pažnji i odlikovanju. U vama gledam ja mlado Srpstvo, koje ima da radi na opštem zadatku sviju Srba. Vi ste budućnost Srpstva. Ja sam – kao što vidite i čujete – ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi, i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svijetu.”

    Nedeljnik. rs


    Ljubav Ti i Ja!

  3. #3
    “Sve struje vode ka vama…”: Razgovor sa Nikolom Teslom pred srpskom crkvom Svetog Save u Njujorku

    Crkva Svetog Save na Menhetnu teško oštećena u velikom požaru pre tri godine i danas je zatvorena za bogosluženja. Podsetimo se zašto je ova crkva važan kulturni spomenik

    Koliko god da je reč o simbolu Srba u Njujorku i Americi, toliko se radi i o autentičnoj američkoj i njujorškoj znamenitosti. Mali narodi, pa i oni balkanski, po difoltu su skloni mitomaniji, ali u priči o kulturološkoj vrednosti njujorške crkve Svetog Save, racionalni argumenti su ipak iznad mitskih.

    U tom smislu se vredi prisetiti nekih detalja iz istorije ove građevine. Ona je izgrađena sredinom devetnaestog veka, tačnije 1850. godine kao anglikanska crkva Svetog trojstva. Projektovao ju je arhitekta Ričard M. Apdžon. Još u devetnaestom stoleću, dok nije prenamenjena u pravoslavnu crkvu, u ovoj crkvi je održano prvo pravoslavno bogosluženje u SAD. Godina je 1865. Dvadeset godina kasnije, u ovoj crkvi se venčala Idit Vorton, jedna od najslavnijih spisateljica u istoriji američke književnosti. Dobitnica Pulicerove nagrade za književnost, prva žena uopšte koja je dobila to priznanje, autorka čuvenog romana Doba nevinosti, prema kome je Martin Skorseze snimio jedan od svojih najlepših filmova, zauvek je ispreplela svoj život sa ovom crkvom i na neki način utemeljila njenu vezu sa američkom književnošću.

    Idit Vorton je bila prijateljica Teodora Ruzvelta, a njeno neizostavno mesto u američkoj kulturi vidljivo je i iz činjenice da se kao lik pojavljuje u jednoj epizodi serije “Mladi Indijana Džons”, odnosno da ju je u jednoj svojoj pesmi opevala SjuzanVega. Umrla je u Francuskoj 1937. godine, malo pre početka Drugog svetskog rata i nestanka jednog sveta. Upravo za vreme Drugog svetskog rata, crkva će doći u posed Srpske pravoslavne crkve i postati crkva Svetog Save. Po rečima episkopa Irineja, “To je u stvari bio poklon anglikanskog biskupa Maningaepiskopu Nikolaju s kojim je bio vrlo blizak prijatelj. Biskup Maning nije mogao da se pomiri sa tim da je episkop Nikolaj utamničen u Dahau. Kažu da je služeći misu vodio dve hostije, jednu za sebe, drugu za Nikolaja. Između njih je bilo jako prijateljstvo”.

    SLUŽBA ZA KRALJA PETRA: Američki autor Dejvid Danlap istraživao je sve hramove s Menhetna fasciniran množinom načina na koje se ljudi na tako malom komadičkukopna mole Bogu. U njegovom vodiču kroz ove hramove “od A do Z” važno mesto je dobila i Crkva Svetog Save. On navodi podatak da je u ovu crkvu zalazio i Petar II Karađorđević. U crkvu je početkom šezdesetih prenesen ikonostas iz ohridskogmanastira Svetog Nauma. Same ikone je oslikao ruski slikar Ivan Meljnikov. U burnu istoriju crkve spada i eksplozija bombe iz 1966. godine koja je polomila vitraže, kao i poseta patrijarha Pavla iz oktobra 1992. Ispred crkve su podignute biste Nikolaja Velimirovića, Mihajla Pupina te Nikole Tesle. Ova potonja će da utiče na još jedno uplitanje njujorške crkve Svetog Save u istoriju američke književnosti. A na Vaskrs 2016. godine, koji se “preklopio” sa Praznikom rada, desio se požar u kojem je crkva izgorela do temelja.

    Đokan Majstorović, starešina crkve, tog dana je izjavio: “To je najžalosnija vest koja se mogla dogoditi, posebno na današnji sveti veliki praznik. Iz komšiluka su prvo primetili da se u crkvi nešto događa, pozvali su vatrogasnu službu. Još uvek se vatrogasna kola nalaze oko crkve i gašenje još traje. Svi mi koji živimo u blizini crkve smo evakuisani i ne možemo da priđemo bliže od 200, 300 metara. Crkva je potpuno izgorela, krov je potpuno uništen, ostali su samo zidovi. Vladika je bio ovde i on će obavestiti Patrijaršiju.” Sve se desilo jedva nekoliko sati nakon liturgije na kojoj je oko sedam stotina osoba proslavljaloVaskrs. Ni brza intervencija 170 njujorških vatrogasaca nije, nažalost, mogla da spase crkvu.

    USAMLJENI STRAŽAR: Glasovita pesnikinja, muzičarka, pevačica i umetnica Peti Smit objavila je knjigu M Train 2015. godine. Nakon niza kultnih albuma i dobro poznate nadahnutosti visokom kulturom, posebno francuskim pesnicima, njena vrhunska književnost nije zapravo došla kao iznenađenje, mada je poeziju zamenila prozom. Ispostavilo se da njen senzibilitet podjednako dobro barata umetničkom prozom. Za memoarsku knjigu Samo deca objavljenu 2009. dobila je, između ostalog, prestižnu američku Nacionalnu nagradu za književnost i prevedena je na mnoge jezike, uključujući i srpski (Rende, Beograd, 2013, preveo PerišaPerišić). M Train je ne samo stoga bio suočen sa velikim očekivanjima. Ona su bila više nego opravdana. Knjiga je dočekana hvalospevima.

    Nije uostalom slučajno da je Bob Dilan “ovlastio” upravo Peti Smit da primi njegovu Nobelovu nagradu za književnost. Ova sjajna knjiga trebalo bi da bude objavljena u prevodu na srpski ove jeseni u izdanju Geopoetike. Za ovdašnje čitaoce naročito će biti zanimljive činjenice o vezama Peti Smit sa Nikolom Teslom i sa njujorškom crkvom Svetog Save. Evo zanimljivog i sugestivnog odlomka iz knjige: “Kamioni su blokirali malu ulicu Bedford. Radnici vodovoda su bušili asfalt kraj FaderDemo trga u potrazi za glavnom cevi. Prešla sam preko Brodveja i prošetala u pravcu severa do Dvadeset pete ulice i Srpske pravoslavne crkve posvećene Svetom Savi, svecuzaštitniku Srba. Zastala sam, kao i toliko puta ranije, da odam počast bisti Nikole Tesle, sveca zaštitnika izmenične struje, postavljenoj pred crkvu nalik na usamljenog stražara. Stajala sam tako dok se u blizini parkirao jedan Kon Edison kamion. Kakav nedostatak poštovanja, pomislila sam.

    – A mislili ste da vi imate problema, rekao mi je.

    – Sve struje vode ka vama, gospodine Tesla.

    – Hvala! Kako vam mogu pomoći?

    – O, pa imam problema s pisanjem. Baca me od letargije do uzbune.

    – Šteta. Možda da uđete i zapalite jednu sveću za Svetog Savu. On brodovima smiruje more.

    – Da, možda i hoću. Nekako nisam sva svoja, ne znam šta nije u redu.

    – Negde ste zagubili radost, rekao je bez oklevanja. Ako nemamo radosti, to je kao da smo mrtvi.

    – Kako da je opet nađem?

    – Nađite one koji je imaju i kupajte se u njihovom savršenstvu.

    – Hvala, gospodine Tesla. Mogu li ja učiniti nešto za vas?

    – Da, rekao je, možete li da se pomeriti malo ulevo? Stojite mi na svetlu.

    Lutala sam još nekoliko sati tražeći sve ono čega više nije bilo. Nestale zalagaonice, restorani, pansioni. Ima nekih promena oko Flatiron zgrade, ali ona još uvek postoji. Gledam je sa strahopoštovanjem kao i 1963, diveći se njenom tvorcu Danijelu Burnamu. Trebalo mu je godinu dana da izgradi svoje remek-delo sa trouglastim tlocrtom. Na putu kući, zastala sam da pojedem parče pice. Pitala sam se da li je trouglasti tlocrtFlatiron zgrade pobudio moju želju za takvim obrokom. Uzela sam kafu za poneti, koja mi se onda prosula po kaputu, jer poklopac nije bio dobro spušten.”

    Ono “hvala” iz svoje druge replike u razgovoru sa Teslom, Peti Smit piše u originalu, na srpskom jeziku. Knjiga je, rekosmo, izišla 2015. godine, dakle pre požara te prizivanje ove crkve nije u tom smislu tendenciozno. A to što se Peti Smit nadahnjujeTeslom smešta je u jedan specifičan “rukavac” američke kulture od Pola Ostera do Džeka Vajta. Što je, naravno, tema za posebnu priču…

    Deo te priče je i činjenica da požar nije došao do Tesline biste. Pupinova je bila privremeno uklonjena radi renoviranja, no Teslina je bila tu, svedočila je požaru i “preživela”. Kad se iz post festum perspektive čita razgovor Tesle i Peti Smit iz njene knjige, on deluje užasno simbolički “nabijeno”. Poziv da se upali sveća da se udobrovolji svetac koji vlada vodama sjedinjuje arhetipove vatre i vode. “Ako nemamo radosti, to je kao da smo mrtvi”, kaže Tesla u ovoj fantaziji i nadilazi razlike između vere i nevere i natkriljuje sve moguće hramove sa Menhetna.

    A kad kaže “sklonite mi se sa svetla”, ne samo da parafrazira Diogena, nego izgovara lozinku slobode. I podastire pred sve nas upravo ono što spaja Peti Smit i Nikolu Teslu.


    Muharem Bazdulj / Nedeljnik. rs


    Ljubav Ti i Ja!

  4. #4
    O Teslinim pismima Pupinu, koja je objavio Nedeljnik, pišu i najveći svetski mediji

    Njujork tajms, Vašington post, Ej-Bi-Si njuz izveštavaju o pismima do kojih je došlo udruženje "Adligat", a objavio Nedeljnik početkom marta

    Brojni svetski mediji preneli su vest da je Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat” nedavno objavilo, posredstvom i zahvaljujući Nedeljniku, dva pisma koje je napisao, kako su naveli, “pronalazač s kraja 19. i početka 20. veka, pionir u istraživanju električne energije”, Nikola Tesla.

    Iz Adligata su za agenciju AP izjavili da su nedavno dobili pisma od kolekcionara i potvrdili njihovu autentičnost iz više izvora. Dana 28. decembra 1934. i 12. januara 1935. pisma su poslata tadašnjem jugoslovenskom konzulu u SAD Radoju Jankoviću, preneo je Njujork tajms.

    “Ovo je prvi put da javnost ima potpun i slobodan pristup ovoj dokumentaciji”, rekao je Viktor Lazić iz Adligata. On je objasnio da se znalo da pisma postoje, ali da im se 20 godina nije moglo ući u trag, navodi Vašington post.

    Napisana na ćirilici, pisma otkrivaju Tesline veze sa drugim značajnim srpskim pronalazačem Mihajlom Pupinom, rekao je Lazić.

    Pisma su, podsetimo, ekskluzivno objavljena u Nedeljniku.

    Tesla je najpoznatiji po razvoju naizmenične struje koja je doprinela distribuciji elektrčne energije na velikim udaljenostima, navode agencije. Eksperimentisao je sa rendgenskom i radio tehnologijom, radeći u rivalstvu sa Tomasom Edisonom. Proizvođač automobila “Tesla” dobio je je ime po njemu, preneo je Čikago tribjun.

    Etnički Srbin, rođen je 1856. godine u austrijskom carstvu, današnjoj Hrvatskoj, Tesla je veći deo svog života proveo u inostranstvu, radeći u Budimpešti i Parizu pre emigracije u SAD 1884. godine, preneo je Ej-Bi-Si njuz.

    U Beogradu, Muzej Nikole Tesle odaje priznanje nasleđu ovog naučnika i u njemu je izložen širok spektar ličnih stvari, desetine hiljada dokumenata i nagrada, objavio je Dejli mejl.

    Kustoskinja Milica Keslar rekla je da muzejski arhiv uključuje i nacrte nedavno objavljenih pisama.

    “Jedina razlika je u tome što su oni pisani olovkom i sadrže Tesline primedbe i beleške”, rekla je Keslar.

    Nedeljnik. rs


    Ljubav Ti i Ja!

  5. #5

    Kako je Nikola Tesla tumačio molitvu Oče naš?

    Reči svima poznate molitve imaju drugačiji smisao nego što ste mislili.

    Kada je Nikola Tesla bio na vrhuncu slave, početkom dvadesetog veka, i kada su američke i svetske novine pisale da je on najveći svetski naučnik, Teslin prijatelj, američki pesnik Džonson, zamolio ga je da sažeto izloži svoju životnu filozofiju.


    Tesla je prihvatio ponudu i napisao divan esej o tome kako je čitavog života, od najranijeg detinjstva, tragao za pitanjem povećanja ljudske energije.



    On navodi kako je bio duboko začuđen i oduševljen kada je posle mnogo godina i decenija traganja konačno našao odgovor, koji se sve vreme nalazio tu pored njega – u hrišćanstvu i to baš u molitvi "Oče naš" kao najboljem generatoru ljudske energije.

    Molitva Oče naš može da se tumači na razne načine, i u svakom sloju molitve da se pronalazi uvek neki nov i skriven smisao. Evo šta sve možete otkriti u rečima molitve Oče naš!


    Oče naš

    Kad kažeš ove reči, priznaješ da je on tvoj Otac nebeski, ali u isto vreme i otac tvoga sluge i nadničara, tvog bolesnog suseda i samrtnika, jer ti je zapoveđeno od Sina Božijega, vrhovnog donosioca istine o Bogu i o ljudima da kažeš "Oče naš", a ne "Oče moj".


    Međutim, postoji i drugo gledište, koje kaže ovako:

    U molitvi "Oče naš" nije izraženo ništa drugo nego ljudska duša – kada se ona na ispravan način uzdigne toliko da se može tako nazivati jer je njeno poreklo Božansko. Mi smo deo Božanstva. Molitvom čovek treba da se u časovima potrebe uzdigne do razvojnog smisla svoje sedmočlane prirode, a sedam molbi izražava duhovno-naučni uticaj na ljudsku prirodu.


    Koji si na nebesima

    Znači da je tamo gde je Otac naš, i otadžbina naša. Neznabošci koji vide svoga roditelja jedino u ovom materijalnom svetu bilo kao čoveka bilo kao reku ili kao Sunce i Mesec, ne mogu ni verovati u neku drugu otadžbinu do u zemaljsku. Otadžbina je blago veliko, a Gospod je rekao: "Gde je blago vaše, onde je i srce vaše".

    Ali, može značiti i ovo:

    Time ukazuje na najdublju osnovu ljudske prirode, na najskrivenije biće čovekovo, koje po hrišćanskoj ezoterici pripada duhovnom carstvu. Tri prve molbe odnose se na tri viša člana ljudske prirode, na čovekovu božansku sadržinu: "Sveto nek Ime je tvoje, da priđe Kraljevstvo tvoje i Tvoja Volja neka bude".

    Zatim slede prve tri molbe:

    1. Nek se sveti ime tvoje

    Neka se svi naši poslovi u ovom prolaznom životu osveštaju imenom Božijim. Neka naše društveno uređenje bude naslovljeno i pokriveno imenom Božijim.

    A tumače ga i ovako:

    U kraljevstvu se pojavljuje Božanstvo u beskrajnoj raznovrsnosti, a pojedina bića se razlikuju po tome što im se daje ime, koje nije samo puko imenovanje već i suštinsko određivanje u smislu tajne nauke.

    2. Nek bude carstvo tvoje

    Carstvo Božije ne može se razlučiti od carovanja Božijeg. Carstvo dolazi zajedno sa carem. Bila bi besmislica iščekivati carstvo, a odbaciti cara. U crkvenoj molitvi "Carju Nebesni Utješitelju" vernici mole Cara Duha da dođe: "Dođi i useli se u nas". Smisao obe molitve je jasan: Carstvo Božije doći će onda kada i Car Bog dođe. Moleći za Carstvo Božije mi u stvari prosimo najsavršeniju vlast, a moleći za dolazak Cara Boga mi prosimo dolazak najsavršenijeg Vladara nad sobom.

    Ili:

    Ceo univerzum oživljava univerzalna volja, koja se izražava u beskonačnoj raznolikosti. Taj proces zbivanja beskonačne raznovrsnosti, to beskrajno umnogostručenje Božanstva – naziva se svuda u tajnoj ili duhovnoj nauci kraljevstvom. Kraljevstvo prikazuje u beskonačnoj raznolikosti biće Božanstva.


    3. Neka bude volja tvoja kako na nebesima tako i na zemlji

    U nebeskom duhovnom svetu vlada savršena volja Božija. No, ta vladavina volje Božije nije silom nametnuta nego nju duhovi svetlosti dragovoljno usvajaju, pokoravajući svoju volju volji Božijoj kao jedinoj nepogrešnoj.


    Kao i:

    Život univerzuma potiče od Božanske emanacije. Ceo univerzum oživljava univerzalna volja koja se izražava ubeskonačnoj raznolikosti. Volja je, dakle, središte.

    A zatim sledeće četiri molbe govore ovo:


    1. Hleb naš nasušni daj nam danas

    Jer kao što ne govorimo Oče moj, tako ne govorimo ni hleb moj. Otac je zajednički svim sinovima Božjim i darovi Očevi su zajednički. Ovo je prvi moralno-ekonomski princip za društveno uređenje; moralni jer priznajemo da je hleb od Boga, i ekonomski jer hleb što Bog daje pripada svima.

    Ali, postoji i ovo gledište:

    Odnosi se na fizičko telo koje možemo posmatrati kao deo materijalnog dela naše planete. Njegova je supstanca uzeta iz delova planete i u nju se vraća. Takođe nas upozorava i da živimo u sadašnjem trenutku, jer tražimo hranu za sada, za danas.


    2. I oprosti nam dugove naše kao što mi opraštamo dužnicima svojim

    Bog odlučno traži od nas tu obavezu. On će nama oprostiti onako kako mi budemo opraštali. No ludo je bojati se ove obaveze i ovoga uslova. Jer mi beskrajno više dugujemo Bogu nego što nama može sav svet dugovati.

    Ili:

    Ova molba se odnosi na eterično telo i na njega moramo takođe gledati kao na deo onoga što nas okružuje. Trebalo bi znati da su u astralnom telu svi nagoni, požuda i strasti. Eteričko telo krije u sebi stalnija i trajnija duševna svojstva. Sve ono što se polagano razvija, trajne sklonosti, trajna svojstva temperamenta, trajne navike, sve je to usidreno u eteričkom ili životnom telu. Oduvek su se svuda u tajnoj nauci označavale pogreške protiv zajednice koje potiču iz eteričkog tela kao dug.

    3. I ne uvedi nas u iskušenje

    Kušati znači ispitivati. Da nije greha, ne bi bilo ni kušanja. No mi se osećamo slabi i molimo Boga da nas ne stavlja na ispit, jer ćemo pasti i propasti. Zemaljska vlast i telesna želja čim se začnu u ljudima, ljudi izgube viziju sveopšteg Oca nebeskog i padaju u očajnu i ubitačnu sebičnost, počinju svetkovati ime svoje iznad Božjeg. I ne uvedi nas u iskušenje – u pozitivnom smislu rečeno znači spasi nas od iskušenja. To jest, spasi nas od nas samih.

    I drugo gledište:

    Sve što se menja lako i brzo, usidreno je astralnom telu, u njemu su svi nagoni, požuda i strasti. Tu su i sva veselja i jadi, sve radosti i boli, sve ono što se talasa u ljudskoj duši. Gresi više individualne prirode koje počini čovek kao posebna ličnost, nastaju usled svojstava astralnog tela. Mogućnost greške astralnog tela naziva se napast (iskušenje). Usled iskušenja pojedinac prima na sebe neki lični greh.

    4. No izbavi nas od zloga

    Molimo se Ocu nebeskome da nas izbavi od Satane, koji je nosilac svakoga zla. On zaslepljuje ljude i zaslepljenje vodi od iluzije ka iluziji, kako u ličnom životu tako i u društvenom. Tako od pamtiveka šapće ljudima Satana. I ljudi su ga do hiljadu puta poslušali, po hiljadu puta prolili bratsku krv, pohulili na Oca svog nebeskog i po hiljadu puta razočarani padali u očajanje.

    I za kraj:

    Preostaje još greška ljudskog "ja", prave ličnosti. Samoljublje je ušlo u ljudsko telo i usled toga je čovek postao egoistično biće, "ja" sledi sve nagone i sklonosti tela. Reč zlo se nikad u tajnoj nauci ne upotrebljava ni za šta drugo osim za neku pogrešku ljudskog "ja", odnosno naše duše.

    novasvest. com


    Ljubav Ti i Ja!

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •