Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunes   Windows Media Player   Real Player   QuickTime

Trenutna pesma: Loading ...
Bit rate:
Trenutno Slusalaca: /
Status servera:


Strana 1 od 4 123 ... ZadnjaZadnja
Prikaz rezultata 1 do 10 od 35

Tema: Skrivena istorija srba

  1. #1

    Cool Skrivena istorija srba



    Ljubav Ti i Ja!

  2. #2


    Ljubav Ti i Ja!

  3. #3


    Ljubav Ti i Ja!

  4. #4


    Ljubav Ti i Ja!

  5. #5
    АУСТРОУГАРСКИ ПОПИС КАО ВЕЛИКИ ДОКАЗ: У Дубровнику углавном живе Срби, нема Хрвата!

    Да је Дубровник до 20. века био српски, а не хрватски град говоре и чињенице.

    Према подацима које је скупила Аустроугарска држава, када је 31. децембра 1890. године пописала становништво града Дубровника, српским језиком говори апсолутна већина од 5.823 људи, италијанским 677, чешким 48, пољским 6, немачким 263 и мађарским 384.

    pop.st.dubrovnik.jpg

    Ту су и подаци за друга места у општини Дубровник, а подаци су ту још фрапантнији, јер Срби у већини места чине 100 одсто становништа.

    Дакле, из приложеног можемо видети да хрватски језик није ни постојао као језик којим се причало у Дубровнику и околини.

    Ако то није довољно, треба рећи да је тадашњи папа, Лав XИИИ (1810-1903), јавно и писмено признао Дубровчанима да су Срби.

    Утемељивач хрватске историје: У Дубровнику се одувек говорило српски

    „У Дубровнику, од памтивека, говорило се српски, говорило – како од пучана, тако до властеле, како код куће тако и у опћини“. То је тврдио Натко Нодило, који се поред Фрање Рачког сматра за утемељивачем хрватске историје.

    Као учењака, красила га је пре свега приврженост истини. Закључке је доносио само на основу поузданих извора и није подлегао притисцима хрватских државотвораца 19. века, који су од научника тражили да своје радове прилагођавају „историјским доказима“ о присуству хрватског народа и хрватског језика „диљем“ Далмације, Славоније, Срема, Лике, Кордуна, Баније, Херцеговине, Босне, Барање и Дубровника.

    Доследност истини Натко Нодило је доказао и својим делом „Први љетописци и давна хисториографија дубровачка“ (ЈАЗУ, Загреб, 1883. свеска 65, стране од 92. до 128), где је, о језику Дубровника, написао овако:

    „У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивјека, говорило се српски: говорило – како од пучана, тако од властеле; како код куће, тако у јавном животу и у опћини, а српски је био и расправни језик.“

    Данас у Дубровнику нема више ниједног Србина, осим оних који долазе на летовање.

    nacionalist.rs


    Ljubav Ti i Ja!

  6. #6
    Podunavlje – kolevka civilizacije

    Miloš Milojević izričito tvrdi sa su Srbi oduvijek živjeli na Helmskom poluostrvu ( tek početkom 19 vijeka nazvano Balkansko) i to od sjeverne Italije do Grčke i Jadranskog mora.

    U antičko vrijeme svi, a i danas najveći broj savremenih svjetskih istoričara koji se bave proučavanjem predhrišćanskog vremena tvrde da je podunavlje kolijevka Evrope. Već sam pisao, ali da napomenem da zvanične istorije Poljske, Slovačke i Češke npr. uče svoje naraštaje danas da potiču iz Podunavlja. Nije daleko istina, čak i sa pravom se može reći i da je kolijevka svjetske civilizacije i cijele bijele rase.

    Reklo bi se namjerno sa Karađorđevim ustankom 1804. godine sa zapada su uveli naziv Balkansko umjesto Helmsko poluostrvo! Na brzinu i istorijski nepotkovano, toliko, da se ni danas pouzdano ne zna da li po bugarskom planinskom vijencu Balkan ili po turskom plemenu?

    Još u 13. vijeku pre Hrista, pojavljuje se srpsko pleme Tribali, koje Herodot smješta u Pomoravlje, zapadno od rijeke Istar, a Ilirske zemlje su istočno od ovog područja. Dakle, ovo ne tvrdim ja, nego Herodot, najveći istoričar Antike i prvi istoričar na svijetu! Antički pisci pominju i narod iz Podunavlja koji je naseljavao Skandinaviju i to oko 2000 god. prije Hrista!

    Ovo je potvrdio i Patrik Lut, Švajcarac, koji je izričit da taj narod pripada dinarskoj rasi i da je jedan dio tog naroda stigao i do britanskih ostrva! Negdje krajem 15. ili čak krajem 14. vijeka prije Hrista u Evropi su se pojavili Huriti, koji su većinski preci Grka koji su ovde zatekli Pelazge.

    Pelazge su inače većinski naseljavali Helm, ali ih srećemo i u Italiji. Takođe su većinski naseljavali Meziju (zemlju muževa) današnju Šumadiju i Bugarsku.

    Ima antičkih pisaca koji Pelazge pominju na prostorima današnjeg Tirola, u Bavarskoj, i Švajcarskoj. Za njih se kaže da su preko Dunava provalili na sve navedene prostore oko 2500 – 3000 godina pr. n. e. ili čak još ranije? Nepobitno je tačno da su Trojanci Pelazge – Srbi, isto kao i za Sabine u Italiji. Naseljavali su oni i cijelu Grčku, kad su se među njima uvukli Huriti, preci Grka. Ali Pelazge su preci Ilira i Tračana i to bez miješanja sa drugim narodima.

    Herodot kaže da su srpski ratnici Kari, odnosno Vari zaposeli cijelu Grčku u periodu negdje oko 3000. god. p. n. e. i to zajedno sa svim ostrvima.

    Najstariji grad Antičke Makedonije je Sebica na rijeci Bistrici. Južnije na Peloponezu srećemo Serbano i Seros, u Makedoniji još Sirpui, Serbinovo, Srbica… U Atici Servia. Tračani i Pelazge su govorili istim jezikom i dijelili iste hramove!
    Siprijan Rober Srbe Donjeg Dunava naziva Proto – Srbi, tj. prvi Srbi i izričito tvrdi da su ovdje još od prije Mojsija.

    Slično tvrde i Prokopije i Jordanes koji izričito navode da su Vendi i Srbi dva imena istog naroda.

    Emil Barnuf tvrdi da su Pelazge drevni Srbi koji su živjeli u Sredozemlju. Na istom fonu je i to što su najstarije pismo – Srbicu u Grčkoj zvali Pelazgijsko pismo!

    Šafarik kaže da rasijan znači Rašanin ili rasijan narod, dok grci nisu mogli izgovoriti tvrdo „r“ na početku riječi pa su ih nazivali Tračani, što prihvatiše i Rimljani.

    Gemista, dvorski istoričar Romejsko- Vizantijskog carstva na sahrani njihove carice Jelene koja je rodom Srpkinja od roda Dragaša, naziva je „naša carica rodom Tračanka“. To je bilo u 15. vijeku.

    Ptolomej na svojim kartama upisuje Serbinu nedaleko od današnjeg Siska, a kod Kule je Vendum, kod Lipljana Vendenis. Na ovoj karti opšti naziv za Srbe je Veneti.
    Plinije stariji pominje Serbinum u Panoniji, Vendum na Dravi, Serpes na Savi. Pominje čak i provinciju Venetiju sa glavnim gradom Venecijom, kao srpsku naseobinu i provinciju.
    Čuveni Herodot opet pominje Monte Serorum (Srbske Planine) na Helmu, ali pominje još i Tribalsku Ravnicu (Podunavlje i Srem). Naravno, jasno je, sve u kontekstu srpskih zemalja!

    (Autor je učitelj istorije i direktor Izdavačke kuće „Jerusalim“ iz Bara)

    Izvor: istorijamisterija.blogspot. com


    Ljubav Ti i Ja!

  7. #7
    NI ŠIPTARI NE SMEJU TU DA KOPAJU: Otkrivena lokacija drevne srpske prestonice, starije od Nemanjića

    Produkcija "Srbija global" uradila je dokumentarnu emisiju o prvom poznatom srpskom dvoru vladara iz dinastije Svevladovića.

    O materijalnim dokazima, ali i narodnim predanjima za prve poznate srpske kraljeve govori istoričar dr Nebojša Gadžić.

    Reč je o lokalitetu Prevalac na Šar Planini o kome je pisao i istoričar Miloš Milojević. U emisiji je prikazana mapa ali i crtež rekonstrukcije “Kraljevog dvora” na Šar Planini.

    Zanimljivo je da na ovom lokalitetu ni šiptarske vlasti ne dozvoljavaju kopanje i izgradnji jer je reč o zaštićenoj arheološkoj zoni.



    Video je vlasnistvo Srbija Global

    Dr Nebojša Gadžić otkriva nam drevnu istoriju Srba na Šar Planini. On potvrđuje svedočanstva Miloša Milojevića o starim prestonicama i vladarima, o poreklu plemena i starosedelaštvu Srba.


    Ljubav Ti i Ja!

  8. #8


    Istorija Srba - Pobeda Tribala na Kosovu

    Video je vlasnistvo Srbija Global


    Ljubav Ti i Ja!

  9. #9
    Evo koliko je zapravo vaš zavičaj bio pod Turcima: Zaboravite na često ponavljanu rečenicu o nekakvih 500 godina ropstva

    Premda je 1389. godina bila od velikog značaja za srpsku istoriju, te godine nismo pali pod Turke. Jedna od najčešće ponavljanih neistina o istoriji Srba je ona koliko smo tačno bili pod Turcima.

    Tvrdnju o tome da smo pod Otomanskim carstvom bili 500 godina teško je razvejati, iako je dovoljno samo znanje matematike iz drugog razreda osnovne škole i istorije iz sedmog.

    Premda je 1389. godina bila od velikog značaja za srpsku istoriju, te godine nismo pali pod Turke. U decenijama nakon Kosovske bitke, Srbija je, premda jedno vreme vazal Osmanlija, bila nezavisni entitet, ništa manje nego što je to danas, i pod Turke je pala 1459. godine, osmanskim zauzimanjem Smedereva.

    Za sve vreme robovanja Srbi su dizali ustanke, a dali su i najveći doprinos oslobođenju 1718. godine, kada su Austrijanci oslobodili Beograd i današnju Šumadiju i uspostavili Kraljevinu Srbiju sa habsburškim monarhom kao suverenom (Otomani su ponovo osvojili tu teritoriju 1739), ali je onaj koji je de fakto doneo slobodu Moravskoj Srbiji ostao poznat kao „prvi“ 1804. godine (sa kratkotrajnim padom između 1812-1815).

    Kao i obično, Srbi su megalomani i idu u svaku krajnost, čak i kada sebe treba ocrniti, pa tako pod padom vidimo 1389. godinu, a pod oslobođenjem formalno tursko napuštanje tvrđava 1867. Naravno, različiti krajevi naše zemlje bili su različit broj pod Turcima.

    Zapravo, kada govorimo o čuvenih pet vekova, samo su komšije Makedonci bili 518 godina pokoreni. Hrvati između 147 i 193 godina, Bosna i Hercegovina između 179 i 415 godina, i Crna Goran između 217 i 457 godina.

    Što se Srbije konkretno tiče, razlika između delova naše zemlje je ogromna, pa su tako Turci na severu vladali „samo“ 163 godine, a na krajnjem jugu, na Kosovu i Metohiji 485 godina. Niš je pod Turcima bio 482 godine, zapadni delovi 289, centralni prosečno 330, a istočni deo zemlje najviše 419 godina.


    8D6986D3-50AB-438E-8415-2D85D6BD01F8.jpg
    bpinfo. rs


    Ljubav Ti i Ja!

  10. #10
    Vek sećanja na besmrtni Gvozdeni puk

    Puk je sve do 5. maja 1920. godine zadržan u Beogradu kao gardijska jedinica

    „Požurite, evo nam gvozdenjaci.”

    Malo je reći koliko je srpska vojska zadužila svoj narod u ratovima za konačno oslobođenje Stare Srbije od turske vlasti i odbrani nacije u Prvom svetskom ratu. Ali, u veku u kojem obeležavamo 100 godina o kraja Velikog rata, treba posebno istaći zalaganje jedne od najodlikovanijih jedinica srpske vojske u istoriji – Gvozednom puku „Knjaz Milos“.

    Puk je učestvovao u svim važnim bitkama balkanskih rata, a večnu slavu stekao u Prvom svetskom ratu. Nažalost, veliki broj od hrabrih vojnika nikada se nije vratio svojim kućama. Većina je izginula na bojnom polju a skoro svi oni prešli su surova bojišta Srbije, gudure Albanije, krvavi Solunski front i delili sudbinu srpske i savezničke vojske. I zato je u ovom proslavljenom puku bilo i najviše junaka i najviše nosilaca Karađorđeve zvezde sa mačevima, najvišeg ratnog odlikovanja Srbije i brojnih najviših savezničkih odlikovanja.

    „Gvozdeni ljudi“

    Prema originalnom sastavu, u Drugom pešadijskom puku Moravske divizije prvog poziva bilo je najviše Jablaničana, Pustorečana i Topličana i Zaplanjaca. Svi oni u slavu su krenuli 7. okrobra 1912. godine iz Prokuplja, ali tek nakon Bregalničke bitke puk dobija naziv „GVOZDENI“, jer su u odsutnom trenutku započeli juriš na bugarske linije i dobili Drugi balkanski rat. Naziv puk je krvlju zaradio dajući nesebično svoje živote za slobodu i svoju otadžbinu, braneći ugled i čast svoje države i svoga naroda.

    Hrabrošću, čvrstinom i visokim borbenim moralom u Prvom svetskom ratu, puk se pročuo i junaštvom zadivio skoro sve savezničke vojske, pa njihove vojskovođe, vlade i narode.

    O tom borbenom moralu srpskih vojnika uverljiv zapis ostavio je njihov protivnik i okupatorski vojnik, kaplar 11. puka 9. austro-ugarske divizije u učesnik Cerske i Kolubarske bitke i poznati književnik Egon Ervin Kiš. O njima on kaže: „Tek u Srbiji 1914. godine shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda, jača sila od nasilja velikih i moćnih. Tek ovde sam shvatio Šatobrijana da neumitna sila-volje savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje samo u silu“.

    Žurnal de Ženev, oktobar 1918. o Gvozdenom puku: „Izgleda da oni vode borbu u hipnozi, u nekom letargičnom snu, idu napred .. pod neprestanom borbom, zaneseni, opijeni, idu iz dana u dan kao oluja, kao mahniti po 30-40 kilometara dnevno. Ova brzina gonjena je samo za kinematografske filmove…“

    General Franše de Epere: „To su seljaci, skoro svi; to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi; to su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva“.

    Pobeda ili poraz, trećeg nema

    Drugi pešadijski puk prvog poziva, od pedeset pukova, koliko je brojala srpska vojska, jedini je nosio počasni naziv „Gvozdeni puk”. Slavno ime puk nije dobio ni od kralja, ni srpske Vrhovne komande već, sasvim spontano, od samih srpskih vojnika drugih pukova, a zbog izuzetne hrabrosti i velikih ratničkih podviga na bojnom polju.

    Znalo se u celoj srpskoj vojsci, pa čak i među neprijateljskim trupama, da taj puk i po ceni velikih gubitaka ne odstupa sa bojnog polja bez komandnog naređenja. Neprijatelj, kad bi saznao da je ispred njega Drugi „gvozdeni“, zadrhtao bi i hvatala bi ga panika. Znao je da ovaj srpski puk uvek u borbu ide do kraja – ili pobediti ili izgubiti, trećeg nije bilo.

    U ratu s neprijateljem srpski vojnici i komandanti drugih jedinica bili su slobodniji i sigurniji kad je uz njih Drugi „gvozdeni” puk, tada bi vojnici šaputali: „Požurite, evo nam gvozdenjaci”.


    “Marš na Drinu”

    Ostaće zabeleženo i to da se u Prvom svetskom ratu 1914. godine Drugi gvozdeni puk posebno istakao u Kolubarskoj bici. Videći kako mu ljudstvo gine, drugi ratni komandant puka, pukovnik Milivoje Stojanović, lično je poveo puk u novi juriš i tom prilikom je Kremenica osvojena a pukovnik Stojanović poginuo. U njegovu čast kompozitor Stanislav Binički je komponovao „Marš na Drinu“.

    Treba pomenuti i to da su se u ovom puku proslavile i jedine dve žene nosioci Kraljevski orden Karađorđeve zvezde sa mačevima, Milunka Savić i Engleskinja Flora Sends.


    Nakon proboja Solunskog fronta, puk je učestvovao u borbama za oslobođenje Srbije. Preko Duanava, napredovanje Gvozdenog puka se završilo 7. novembra 1918. kada je oslobođena Kikinda, a sredinom decembra 1918. godine, jednica je povučena iz Vojvodine u Beograd.

    Puk je sve do 5. maja 1920. godine zadržan u Beogradu kao gardijska jedinica, obezbeđujući Dvor, Narodnu skupštinu i ministarstva. Tek kada je formirana garda, puk je demobilisan.








    bpinfo. rs


    Ljubav Ti i Ja!

Slične Teme

  1. Dinar - Istorija kovanja nase nacionalne valute
    By kosovka2 in forum Zanimljivosti
    Odgovori: 1
    Zadnji Post: 06.10.2018, 20:09
  2. NATO agresija protiv Srba
    By kosovka2 in forum Svet Oko Nas
    Odgovori: 1
    Zadnji Post: 02.10.2017, 21:48

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •