Hristovo čovekoljublje sažima se u Krstu!



Časni i Životvorni Krst Gospodnji najsvetiji je znak i simvol naše vere, čijom silom se spasavamo. „Blagodat i sila Časnog Krsta se ne nalazi u njegovom obliku, to jest samim tim što je Krst, nego je njegova sila u tome što je to Krst Hristov, sredstvo kojim je Hristos spasao svet. To je žrtvenik na koji je Hristos prineo samog sebe za ceo svet. Sva kenoza, poništavanje, muka, bol, smrt i sve što je preuzeo na nas, vrhune u Krstu. Na Krstu je doživeo najveći bol i poniženje za nas. Zbog nas je postao prokletstvo da bi nas oslobodio prokletstva od greha i zakona. Celokupno delo Hristovo, sve Njegovo čovekoljublje sažima se u Krstu.

Sveti Grigorije Palama nam pripoveda kako je neko upitao ironično jednog od bogonosnih otaca da li veruje u Raspetog, ovaj mu je odgovorio: da verujem u Onoga koji je raspeo greh.ˮ (Arhimandrit Georgije Kapsanis) U Starečniku je zapisano kako je avva Jovan pitao demone čega se oni najviše boje kod hrišćana, a demoni mu odgovoriše: Od tri stvari imamo strah: od onoga što nosite oko vrata, od onoga čime se kropite u Crkvi i od onoga što jedete na Liturgiji. Onda ih je on ponovo upitao: Čega se od svega toga najviše bojite?

A oni mu odgovoriše: Kad biste dobro svojim životom održavali ono što jedete na Liturgiji, niko od nas ne bi mogao nauditi ni jednom hrišćaninu. Dakle, ono čega se demoni najviše boje jeste Krst, Krštenje i božansko Pričešće.


U godišnjem krugu bogosluženja praznovanje i veličanje Časnog Krsta zastupljeno u četiri praznika: 1. Praznik Vozdviženja Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg (14/27. septembra), spada u red velikih Gospodnjih praznika, kada se molitveno sećamo pronalaženja Časnog Krsta i povratka Časnog Krsta iz Persije u Jerusalim. 2. Krstovdan uoči praznika Prosvetljenja – Bogojavljenja, koji je u prvim vekovima bio poslednji nad pripreme katihumenâ za primanje svetog Krštenja na praznik Bogojavljenja. 3. Treća nedelja Svete Četrdesetnice koju nazivamo Krstopoklona nedeljazbog poklonjenja Časnom Krstu kada se iznosi na sredinu hrama da bismo se duhovno ukrepili u periodu duhovnog i telesnog podviga i posta. 4. Praznik iznošenja Časnog Krsta (1/14. avgusta), koji je najmlađi praznik posvećen Časnom Krstu.


U sedmičnom bogoslužbenom krugu svaka sreda i petak posvećeni su Časnom Krstu i sva himnografija ovih dana veliča silu i značaj Časnog Krsta i Hristovog dobrovoljnog stradanja i Vaskrsenja. U ovim danima, pored ostalog, poje se takozvani Krstobogorodičen, koji u svojoj sadržini objedinjuje veličanje Časnog Krsta sa molitvom Presvetoj Bogomajci.

O postu na praznik Vozdviženja Nikon Crnogorac (Sirijac) piše: Nismo mogli naći ništa zapisano o postu Vozdviženja Časnog Krsta, ali on se svuda drži. Svakako po primeru velikih Svetih, jer su oni imali običaj da se za velike praznike postom čiste od greha. Dalje kaže da su se vernici tim postom pripremali za celivanje Časnog Krsta, pošto je i sam taj praznik radi toga i ustanovljen. Po posledovanju ne treba da jedemo maslo ni da pijemo vino, ali u spomen javljanja Krsta dajemo ovo razrešenje; u slavu raspetog Hrista i javljanja NJegovog. Ova primedba se nalazi i u tipiku Crkve Svetog Groba. Po današnjem grčkom tipiku (po činu Velike Crkve) ako ovaj praznik nije u subotu ili nedelju posti se s suhojadenijem. Post na Krstovdan prvo se pojavio tipicima jerusalimske redakcije, i u najranijim rukopisima.Na kraju, u centru praznika Vozdviženja Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg nisu istorijske ličnosti (poput svetog Cara Konstantina i njegove svete majke Jelene), već je centralna ličnost praznika Hristos Spasitelj i NJegova pobeda nad smrću.

.espreso.rs