Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunesWindows Media PlayerReal PlayerQuickTime


Trenutna pesma: Loading ...
Bit rate:
Trenutno Slusalaca: /
Status servera:

Slušajte radio Delta i Prijatelji - zabavna muzika pomoću:
Windows Media Player Real Player
Trenutna pesma: Loading ...
Bit rate AAC+:
Slusalaca:
Status servera:
Prikaz rezultata 1 do 2 od 2

Tema: Zakukacu koliko grlo moze…

  1. #1

    Cool Zakukacu koliko grlo moze…

    Zakukaću koliko grlo može…

    SREBRENICA

    * dok sam radio jedan tekst o Srebrenici, čuo sam mnogo jezivih priča preživalih Srba. Ta svedočanstva sam pretočio u stihove koji slede, a u cilju da se čuje jauk i bol, a sačuva i sećanje na stradale Srba u selima oko Srebrenice, kao i u zatvorima u samom gradu…

    Posvećeno stradalim Srbima u zločinima muslimanske vojske predvođene Naserom Orićem u selima oko Srebrenice u periodu 1992 – 1995… U tim napadima na najsvirepiji način poginulo preko 3 000 Srba…. Slava im!

    Tužan hodam krajevima znanim,
    i pitam se ima li ovde Boga,
    Teraju me da se sebe sramim,
    sebe samog i naroda svoga.
    Orijentir mi brdo i rečica,
    vučju stazu šuma je sakrila,
    znam gde je pašnjak i prečica,
    ali ne poznam gde je kuća bila.

    Ne poznajem kuće ni kućišta,
    nema petla da me opomene,
    od sveg’ moga ne ostade ništa,
    osim bola, da mi pamet skrene.
    Bol me gazi, bol me opominje,
    uspomene bude se nadošle,
    srce sada drage mi spominje,
    pamet vuče kroz godine prošle.

    Prazan rukav, nemam više ruke,
    okom gledam, moj pogled isprati,
    tebi ću deo svoje muke,
    deo bola, deo sebe dati.
    Tu gde noge sada stoje tvoje,
    beše centar zločinačkog kruga,
    tu su sestre silovali moje,
    sve sam gledao iz obližnjeg luga.

    Mater mi pred kućom zaklaše
    dok sa bracom pokuša da beži,
    a komandant belog konja jaše,
    smeje se, k’o da đavo reži.
    Malog bracu od devet meseci
    zločinačka ruka je uzela,
    i čuo sam, Bože!, čuo „Seci“
    od tela je glava odletela.

    Cvilele su iz komšijskih kuća
    devojčice tek naraslih grudi,
    stariji padaše k’o snopovi pruća,
    svi od ruke Orićevih ljudi.
    „Je si l’ sve?“ „Neko je preteko“
    razgovor mi dođe do ušiju,
    „Kolji bre“ tada reče neko,
    „mora da se tu u šumi kriju.“

    Bežao sam. Noge moje bose
    vukle me tamo gde je Drina,
    u strahu te noge brže nose,
    šta sam imao, tek osam godina.
    Grane su me šibale po licu,
    trčao sam tamo gde su čamci,
    ali zastah, pomislih na Milicu,
    moju majku, pogledah ka majci.

    Pratio me pogled mrtve majke,
    mrtve oči al’ pune nadanja,
    siguran sam, spasila me hajke,
    da ispričam za srpska stradanja.
    A zločince sve sam prepoznao,
    duge brade lica ne sakriše,
    za slavlja je moj ih otac zvao,
    e ti isti kuću nam spališe.

    Kumovi me primiše ko svoga,
    godine su sporo prolazile,
    za mir duše molio sam Boga,
    al’ utvare na san mi dolazile.
    Vrištao sam, o zid sam tukao,
    mržnja mi je jedino ostala,
    plakao sam, zvao i kukao,
    ipak pamet čista mi ostala.

    Vest nam stiže jednog julskog dana,
    đeneral je spas’o Srebrenicu,
    strah uhvati svakog muslimana,
    koji je Srbe slao na klanicu.
    Bežali su, napuštali decu,
    ti koljači, na sopstvenu sramotu,
    pod oružjem pokušali proboj,
    ne bi li ipak ostali u životu.

    Koliko košta život od ubice?
    Zar milosti za njih može biti?
    Živim za to da im vidim lice.
    Od žrtava ne mogu se skriti.
    Čast je temelj srpskih oficira,
    častoljublje od osvete draže,
    žene, decu, niko i ne dira,
    zločinci se po imenu traže.

    Po imenu i krvavom tragu,
    te svi mi što pokolj pamtimo
    ispričasmo, sakupismo snagu,
    zamolismo da krv naplatimo
    od Alije i njegovih ljudi,
    što se hrabro protiv žena bore,
    zatražismo da im vojska sudi,
    ja pokazah na svoje zlotvore.

    Dve decenije prođoše od tada,
    neće srce sudbu da prihvati,
    sve se nadam, al’ jalova mi nada,
    da ću opet majku ugledati.
    Da ću bracu u kolevci ljubiti.
    Da ću sestre spremati za udaju.
    Da ću se iz ružnog sna probuditi
    i videti kuću u mom lepom kraju.

    Ali stvarnost nestvarno donosi,
    sila ljudska prekriva me stidom,
    dok za pravdu ko za hleb prosim,
    nazivaju mene ,,genocidom,,!
    Ja genocidan?! Ja, tada, dete?!
    Dokle više politike i laži?!
    Šta je s tobom nerazumni svete?!
    Zar se pravda međ’ nepravdom traži?!

    Ako meni verovati nećeš
    za svoju se dušu sad zabrini,
    gledaj žene koje putem srećeš,
    slomljene su i sve u crnini.
    Ko spali crkvu u Kravici?
    Ko Zalazje na veliku slavu?
    Ko krst ureza na dečijoj glavici?
    Ko Anđelku odsekao glavu?

    Ko junaštvo pokaza na deci?
    Čiji na Božić odjekivaše krici?
    Ko pokla Srbe na Lozničkoj reci?
    Ko ih masakrira u selu Ježestici?
    A Fakovići? Bjelovac? Sase?
    Prezir mi čitajte na licu.
    Iz grobova poslušajte glase,
    Ko uništi srpsku Srebrenicu?!

    Za vas ne znam – ja znam gde ću biti
    i ovoga jedanaestog jula,
    u žalosti svojoj ću se skriti,
    probuditi uspavana čula,
    zakukaću koliko grlo može,
    dok mi vosak bude padao na ruke,
    čistom dušom obraćam se Bože,
    neka svet čuje i moje jauke.

    Neka se seti moje porodice,
    moje kuće i moga sela,
    neka se seti Srba Srebrenice,
    krvava ih ruka je odvela.
    Zločin nije samo na jednoj strani,
    uvek ima bar dva svoja lika,
    jedno Srbi, drugo muslimani,
    a između groblja pokojnika.

    Ako ikad zaboraviš mrtve,
    nek te pamet zaboravi ikad,
    ako i naše ne oplakuješ žrtve,
    neke tebe ne oplaču nikad.
    Ako legneš – nikad ne ustao,
    ne prizvao ni Boga ni svece,
    kud god da kreneš uvek posustao,
    praćen kletvom pobijene dece!!!

    ______

    Nenad Milkić – zvanična FB stranica/koreni.rs


    Ljubav Ti i Ja!

  2. #2
    МУСТАФИЋ: МОРАЛНА ОБАВЕЗА ДА СЕ ОДА ПОЧАСТ БРУТАЛНО УБИЈЕНИМ ЉУДИМА

    СРЕБРЕНИЦА, 12. ЈУЛА /СРНА/ – Први пут парастосу настрадалим Србима на Петровдан 1992. године на Залазју код Сребренице данас је присуствовао један Бошњак-Ибран Мустафић, који је одао почаст настрадалима.

    Мустафић је изјавио Срни да је прије три године хтио да дође, али га је полиција упозорила да то не чини због безбједносних разлога јер је дан раније у Поточарима нападнут тадашњи предсједник Владе Србије Александар Вучић.

    „Имам моралну обавезу по Божијем и људском закону да одам почаст људима који су овдје били заробљени и након злостављања брутално убијени, а убили су их, нажалост, припадници мог народа“, рекао је Мустафић.

    Мустафић је навео да је прије рата био предсједник извршног одбора у општини Сребреница, да је био „предсједник свих грађана и настојао да буде нормалан и заступа интересе свих грађана“.

    „Мени рат није требао. Ја сам своју професионалну и политичку каријеру остварио прије рата и не треба да на правим каријеру на бројању костију. Нису ми потребни ни злочини ни геноцид, а одавде је након борби одведено живих седам или осам ратних заробљеника који су одвезени у Сребреницу у затвор“, навео је он.

    Мустафић, који је о овоме писао и у својој књизи „Планирани хаос“, истакао је да је међу њима била и једна медицинска сестра и да су „они побијени на најбруталнији начин“.

    Он је напоменуо да је на изборима 1990. године његова политичка партија /СДА/ добила око 800 гласова мање од њега, што говори да је за њега гласао одређен број људи српске националности.

    Мустафић је рекао да се „због тога и људи који су овдје брутално побијени мимо свих Божијих, људских и ратних закона“ осјећа дужним да овдје дође и ода им почаст.

    „Због чега то чиним? Овдје су људе убили злочинци из мог народа и све је то наставак злочина који су чињени на свим странама од почетка рата.
    Моју породицу су 1995. године убили припадници мог народа који су и овдје чинили злочине“, појаснио је Мустафић.

    Он је навео да починиоци злочина из свих народа још међусобно сарађују као браћа, а они који су губитници исти су на свим странама.

    „Ја немам право истицати своје, а ниподаштавати туђе жртве и овдје сам дошао да одам почаст. Надам се да ће ме људи схватити јер ко не зна саосјећати у туђој боли не може говорити ни о својој“, поручио је Мустафић.

    У селу Залазје код Сребренице данас је служен парастос код спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата, прислужене су свијеће за 69 Срба убијених на данашњи дан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 26 година oд великог српског страдања на подручју сребреничке општине.

    ИЗВОР: СРНА


    Ljubav Ti i Ja!

Slične Teme

  1. Koliko traje bas "savrsen" seks?
    By kosovka2 in forum Sex
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 21.02.2018, 20:56
  2. Odgovori: 0
    Zadnji Post: 11.09.2017, 19:38

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •