Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunes   Windows Media Player   Real Player   QuickTime
Prikaz rezultata 1 do 5 od 5
  1. #1

    Cool U Srebrenici nije bilo genocida

    U Srebrenici nije bilo genocida

    NEZAVISNA KOMISIJA O SREBRENICI: Grajf - Dogodili su se strašni zločini, ali to nije genocid

    Tanjug
    24. 08. 2021. u 18:35

    U SREBRENICI se nije dogodio genocid i nema osnova za tvrdnje da je oko 8.000 Bošnjaka ubijeno u toj regiji u julu 1995.godine, zaključci su Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji od 1992.do 1995.godine, čiji je izveštaj predstavljen danas u Beogradu u prisustvu osmoro članova te komisije.

    Komisija, na čijem je čelu izraelski istoričar i stručnjak za istoriju holokausta Gideon Grajf, konstituisana je u martu 2019. godine od strane Vlade Republike Srpske i pune dve godine je radila na izveštaju koji je objavljen na više od 1.000 strana.

    Prema procenama Komisije, između 1.500 i 3.000 bošnjačkih vojnika je zarobljeno i ubijeno na više različitih lokacija, a Grajf kaže da Komisija ne smatra da se u Srebrenici dogodio ni pojedinacni zločin genocida niti genocid uopšte, ali da ''''prepoznaje činjenice'''' da je hiljade ljudi ubijeno na najstrašnije načine i da odgovorni za te zločine moraju biti privedeni pravdi.


    -Kao Komisija stojimo iza svakog slova, naš jedini cilj je bila istina, sigurni smo da su naši rezultati istiniti i da predstavljaju realno stanje stvari. Obavili smo detaljan posao i verujemo da će izveštaj biti korišćen u regionu, rekao je Grajf na konferenciji za medije.

    Komisija je, kaže, procenila da se zločini u Srebrenici ne mogu smatrati genocidom u skladu sa članom 6 Rimskog statuta zajedno, jer slično ponašanje, kako je naveo, moralo bi da se ponovi protiv jedne iste grupe.

    Grajf smatra da je ključno da se genocid definiše kako treba i da se taj termin ne koristi olako.

    -Ako bi termin genociod neprestanio koristili, vremenom bi taj termin postao beznačajan, svaka vojska i svaki konflikt bi postao genocidan, rekao je Grajf.

    Prema njegovim rečima, izveštaj Komisije treba da pomogne svima u suočavanju sa prošloscću, da ojača toleranciju među narodima u BiH i pomogne konačnom pomirenju i zajedničkom suživotu svih naroda u BiH.

    Naglasio je da Komisija ne želi da umanji patnju i stradanje bilo kojih žrtava i da članovi poštuju i saosećaju sa svim žrtvama svih naroda iz rata u BiH.

    -Komisija je želela da stigne do istine. Želeli smo da sprovedemo analizu koja će staviti ljudsku patnju u kontekst pomirenja i dijaloga. Nadamo se da će nakon objavljivanja ovpg izveštaja biti sprovddeni konkretni koraci kako bi se svi suočili sa prošslošću, naveo je Grajf.

    Dodao je da je jedini način pomirenja i dijaloga da svi narodi i svi predstavnici međunarodne zajednice odaju počast stradalima u isto vreme na svim mestima gde su se stradanja dogodila, bez izuzetka.

    Grajf je rekao da je komisija, sastavljena od 10 eminetnih svetskih stručnjaka iz različitih oblasti, bila potpuno nezavisna u radu.

    -Niko nije pokušao da se meša, da stvara pritiska i da nam diktira šta treba da radimo. Vlada Republike Srpske dala nam je potpuno slobodu i obećala da će prihvatiti kakvi god budu zaključi izveštaja. Preuzela je veliki rizik na sebe, ali to je bila njena odluka i vlada je održavala svoju reč, rekao je Grajf.

    Naveo je da su članovi Komisije imali priliku da izuče percepcije koje ljudi imaju vezane za zlocine počinjene u Srebrenici 1995.godine, a multidisciplinarni sastav komisije omogućio je da članovi imaju različiti pristup i koriste različite metodologije.

    -Osim korišćenja dokumentacije koja nam je bila dostupna, dokumenata koji postoje pri Haškom tribunalu koristili smo različita svedočenja, sudske presude..., naveo je Grajf.

    Član Komisije Markus Goldbah, koji godinama zastupa žrtve Holokausta na suđenima nekadašnjim nacistma, ponovio je da u Srebrenici nije bilo genocida i da se taj događaj ne može da poredi sa žrtvama genocida u Ruandi ili Holokausta u Drugom svetskom ratu.

    -Ono što smo pronašli u presudama je da je postojala namera da se počini zločin genocida, ali mi mislimo da nije bilo dovoljno velike namere da se više od 7.000 ljudi ubije, iako Međunarodni krivični sud ima drugačije mišljenje, rekao je Goldbah.

    Valter Manošek, profesor Univerziteta u Beču, rekao je da posle 25 godine u medijima postoje predrasude o događajima u Srebrenici i da je u razgovoru sa brojnim novinarima širom sveta primetio da su govorili samo o 8.000 civila, a da niko od njih čuo za 28. diviziju.

    -Oni su verovali da su stradali samo civili, nisu imali drugih informacija i 25 godina se ponavlja priča koja nema veze sa realnošću, rekao je Manošek.

    Članica Komisije Juki Osa, profesorka političkih nauka na Univerzitetu Rikjo u Tokiju, rekla je da Komisija ne negira ono što se desilo u Srebrenici uz ocenu da je to bio zločin.

    -Da bi se ovakva vrsta zločina prevenirala u budćnosti i da se spreči ratni sukobi, ne smemo da zaboravimo da se ovo desilo, rekla je Osa.

    U Nezavisnoj međunarodnoj komisiji su i profesor anatomije na Medicinskom fakultetu u Beogradu Marija Đurić, visoki zvaničnik MUP-a Nigerije Adenrele Šinaba i Stiven Mejer, profesor studija nacionalne bezbednosti koji je godinama radio u Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA).


    Ljubav Ti i Ja!

  2. #2
    SREBRENICA JE SRPSKO STRATIŠTE: Milivoje Ivanišević progovorio o patnji oklevetanog naroda
    U SREBRENICU sam kao gost boraca Bratunačke brigade ušao narednog dana po dolasku iz Beograda, dok se još pucalo po okolnim brdima - u pomalo rizičnoj situaciji - zajedno sa oslobodiocima i sinom Boškom, u automobilu beogradskih registarskih tablica BG-859-237, u ranu zoru na Petrovdan 1995. godine.

    UBRZO po dolasku smo se uverili da u gradu nema živih Srba. Sve meštane, pretežno nepokretne, stare i bolesne osobe i njihove rođake ili prijatelje koji su bili sa njima da ih neguju, muslimani su poubijali. Poubijani su i svi srpski ratni zarobljenici.

    Poubijani su i zatvorenici pohvatani pri osvajanju okolnih srpskih sela. Ista sudbina je zadesila i srpske zatvorenike sprovedene u Srebrenicu 28. januara sa područja Cerske.

    Staricu Ivu Mirković, ženu od oko devedeset godina, našao sam zaklanu i fotografisao u hodniku na ulazu u neku stambenu zgradu blizu policijske stanice. Pravoslavna crkva je razvaljenih vrata i bez krova.

    ZA Srbe sve poznato, ili preslikano, iz vremena Drugog svetskog rata i ustaških pohoda i pokolja. Razlika je samo u tome što je tada, za vreme NDH, pokolje u gradu preživelo deset osoba srpske nacionalnosti. Ove sadašnje muslimanske, nijedan!


    NAŽALOST tu, po akademiku Kosti Čavoškom, "činjeničku istinu" zanemaruju bezmalo svi koji se upuštaju u tumačenje slučaja Srebrenice. Pogotovo od vremena otkad su se Srbi vratili u svoj grad, oružjem kao što su i isterani. Nije mi poznato da li je taj stravičan zločin pomenut u izveštaju međunarodne komisije o "genocidu" u Srebrenici. Ne bi me začudilo ni jedno ni drugo. Svojim prećutkivanjem da su u Srebrenici poubijani svi Srbi mi smo produžili život kultu laži. Sa tom činjenicom pred sobom svet bi drugim očima morao da gleda na Srebrenicu. Verujem da bi se u takvoj situaciji drugačije ponašali i oni koji već decenijama silom guše istinu o progonima srpskog naroda na prostorima bivše zajedničke države.

    VAŠ list, do kojeg nam je posebno stalo, takođe je među onima koji zanemaruju tu surovu istinu i više od dve decenije pobijenim Srbima Srebrenice niste posvetili očekivanu pažnju. Zar, zaista, postoji čovek koji može pretpostaviti da životi muslimanskih ratnih zarobljenika vrede više od života srpskih ratnih zarobljenika? Zašto jedne pominjete, a druge prećutkujete? Zar životi naših zarobljenika nisu toliko vredni da se i o njihovim ubistvima obavesti javnost?

    ZA mnoge naše ratne zarobljenike ne znaju se ni ni grobovi ni vreme stradanja. NJihovi imaju neprirodno zdanje u RS "Memorijalni centar Srebrenica-Potočari", podignut na silu i srpskim parama zahvaljujući njihovim Nato pokroviteljima, visokim predstavnicima tzv. međunarodne zajednice V. Petriču i P. Ešdaunu, prethodnicima V. Incka ili K. Šmita.

    POSLE svega što se dogodilo tokom poslednjeg ratnog razdoblja 1992-1995. godine, Srebrenica se svrstala u red poznatih i značajnih srpskih stratišta nastalih u 20. veku. Poput Prebilovaca u Drugom svetskom ratu.

    Milivoje Ivanišević/www.novosti.rs


    Ljubav Ti i Ja!

  3. #3
    GENOCIDA NIJE BILO, ZLOČINE NE UMANJUJEMO: Gideon Grajf - Istina je cilj našeg rada

    TOKOM 1992. i 1995. godine, u i oko Srebrenice vodile su se borbe između srpskih oružanih i paravojnih snaga i muslimansko-bošnjačkih jedinica, što je rezultiralo sa nekoliko hiljada izgubljenih života na obe strane.

    U ovom periodu snage Armije BiH počinile su etničko čišćenje srpskog stanovništva u ovoj regiji, na teritoriji od preko 800 kvadratnih kilometara.

    Ovo je tek delić izveštaja koji su juče u Beogradu predstavili članovi Nezavisne međunarodne komisije koja je istraživala stradanje svih naroda u regiji Srebrenice tokom četiri godine građanskog rata u Bosni i Hercegovini. Sedmoro uglednih, svetski priznatih eksperata u jednosatnom razgovoru sa novinarima obrazložilo je rad Komisije, naveli su dokumentaciju i druge fakte na osnovu kojih su došli do validnog zaključka: u Srebrenici nije bilo genocida, ali jeste zločina na obe strane i to niko ne umanjuje. Odgovorili su i na optužbe i sumnjičenja da su tokom istraživanja bili pristrasni, da su radili sa predrasudama i pod pritiscima.

    - Komisija stoji iza svakog slova u svom izveštaju, i odbijam sve optužbe o pritiscima i predrasudama - bio je izričit profesor dr Gideon Grajf, predsednik ovog nezavisnog tela na pitanje kako da se pozicionira srpska strana posle ovog izveštaja koji pobija presude Haškog tribunala za genocid. - Svu dokumentaciju koju je imao Tribunal imali smo i mi, ali nije isto vreme u kojem je u Hagu suđeno i presuđivano. Nas je interesovala istina, ona je prevashodni cilj našeg rada. Izveštaj je dao realnu sliku strašnih događaja u i oko Srebrenice u kojima su stradala oba naroda. Ali nije realno da je prema muslimanskom stanovništvu počinjen genocid. Svi dokazi potvrđuju da se stradanje Armije BiH koja je napadala iz zaštićene zone, a tokom i povlačenja posle sloma, ne može kvalifikovati tako kako ga kvalifikuju u Sarajevu ili Hagu. To ovaj izveštaj u potpunosti obara i verujem da će se na presude za genocid i uopšte na sukobe u srebreničkoj regiji od sada gledati drugačije i u institucijama međunarodne zajednice.

    Profesor Graf je uz ovo dodao da Izveštaj ima i drugi cilj:

    - Da suoči oba naroda sa realnim činjenicama i prošlošću, da pomogne konačnom dijalogu i pomirenju - naglasio je. - To je veoma važno i verujem da će s dobrim namerama i biti prihvaćen. Republika Srpska, mada ovde ima dokaza koji su na njenom teretu, vrlo odgovorno prima svaki navod i teži da unapredi odnose, ali s druge strane ne vidim takvu volju.

    Sa predsednikom Nezavisne međunarodne komisije saglasili su se u potpunosti i njeni članovi: Juki Osa, Stiven Mejer, Marija Đurić, Adenrela Šinaba, Valter Manošek i Markus Goldbah.


    INCKOVO KUKAVIČJE JAJE

    ZAPANJEN sam da iko od vas uzima za ozbiljno Inckov protivustavan zakon o krivici negiranja genocida - oštro je reagovao Stiven Majer. - Kukavički je čin da se tri dana pre odlaska podmeće takvo jaje. Ne može nijedan stranac da nametne nikakav zakon, to je posao parlamenta. Zapanjen sam i da su Inckovu inicijativu podržale ambasade SAD i Britanije. Pitanje je da li one podržavaju stavove zemalja koje su ih akreditovale.

    OVO SE NIKADA NIJE DOGODILO

    NEMA osnova za široko rasprostranjeno verovanje po kome je oko 8.000 sposobnih muškaraca i dečaka srpske snage odvojeno od porodica i, potom, hladnokrvno ubijeno. Ovo se nikada nije dogodilo - zaključuje Komisija u Izveštaju i procenjuje:

    - Između 1.500 i 3.000 bošnjačkih vojnika zarobljeno je i pogubljeno na više različitih lokacija. Ove brojke uključuju nekoliko stotina vojno sposobnih muškaraca koji su, kao civili, odvojeni od žena i dece u Potočarima.



    Tanjug/ www.novosti.rs

    24. 08. 2021


    Ljubav Ti i Ja!

  4. #4
    BEČKI PROFESOR RAZBUCAO PROPAGANDU MAJKI SREBRENICE I RAZBIO MIT O GENOCIDU: Rekla je da joj je brat stradao kao civil, a mi utvrdili...


    Ono što se 25 godina održava kao tvrdnja, da se narativ o ubijenih 8.000 civila održava potpuno netaknut, usudiću se da kažem da je najveći propagandni uspeh od 1945. godine u Evropi, kaže Valter Manošek, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beču

    Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beču i jedan od članova Međunarodne komisije koja je izradila izveštaj o stradanju u Srebrenici u periodu od 1992-1995. godine je ocenio da zapadni mediji ignorišu ovaj izveštaj i da je teško suprotstaviti se narativima koji se negujuju već 25 godina.


    Tokom onlajn diskusije pod nazivom "Srebrenica: Ratni zločin? Genocid?" koju je vodio Hanes Hofbauer publicista i vlasnik izdavačke kuće „Promedia“, Manošek je rekao da narativi opstaju obično dugo.

    - Sada smo u vremenu u kome naš izveštaj barem mora da se primi k znanju - rekao je Manošek, inače jedan od autora više knjiga o holokaustu i zločinima Vermahta.

    On je dodao da se izveštaj u zapadnim medijima radije posmatra kaoopskuran, pomenuvši nedavni prilog na nemačko-francuskoj televiziji ARTE, tokom koga je prikazan intervju sa njim, jednom bošnjačkom sociološkinjom i predstavnicom „Majki Srebrenice“.


    - Naravno da se sve što kaže predstavnica „Majki Srebrenice“ uzima za istinu. Ona je, recimo, pomenula svog brata koji je sa 18 godina stradao 1995. godine u Srebrenici kao civil. Moje kolege su istražile o kome se radi. Radi se o Abdulu Salihoviću, a na osnovu podataka iz ministarstva veterana Federacije BiH je utvrđeno da je on u julu 1995. već više od 370 dana bio u Armiji BiH. Dakle, ne radi se o civilu već o vojniku, što govore i dokumenta ministarstva. To novinari ne pitaju i ne istražuju, a nemaju ni mogućnosti jer nemaju pristupa. Ali sve što dolazi sa te strane se uzima za autentnično, što baš i nije tako. I to je ono što otežava i odnos i rad sa medijima. Ono što se 25 godina održava kao tvrdnja, usudiću se da kažem da je to najveći propagandni uspeh od 1945. godine u Evropi, da se taj narativ o ubijenih 8000 civila održava potpuno netaknut - istakao je Manošek.


    On je podsetio da su autori izveštaja imali ugovor sa vlastima RS kojim je garantovano da politički neće biti intervenisano i da komisija potpuno nezavisno može da radi, kao i da će staviti na raspolaganje dokumenta, te i da će izveštaj biti prihvaćen kakav god bude bio njegov rezultat.

    - Nisu nas interesaovale političke polemike, već istraživanja događaja u periodu od 1992. do 1995. na osnovu činjenica. Glavni rezultat je da se u julu 1995. godine od strane vojske RS počinjeni teški ratni zločini, posebno nad ratnim zarobljenicima, ali da se nije dogodio genocid u smislu namere da se deo ili čitavo muslimansko stanovništvo likvidira - objasnio je Manošek.

    - Druga glavna tačka izveštaja, koja je veoma važna, a o kojoj se 25 godina ne izveštava je da je među ubijenim Bošnjacima koji su pokušali da pobegnu iz Srebrenice, od njih oko 12.000 hiljada, bio neznatan broj civila, dok su ostali bili vojnici armije BiH. Te zato, a to je utvrdio i Međunaroni sud u Hagu, radilo se o vojnim sukobima sa teškim gubicima za Armiju BiH. Radilo se o delu 28. divizije koju je dugo predvodio Naser Orić, koji u julu 1995. nije bio u Srebrenici. Dakle radi se o ratnim zločinima, ali ne o ubistvu više od 8.000 muških civila kako se već 25 godina kolportira
    - poručio je on.


    On je takođe istakao da „vlasti RS nisu bile oduševljene“ ovim izveštajem koji govori o tome da je od strane vojske Republike Srpske likvidirano između 1.500 i 3.000 ratnih zarobljenika.

    - Druga strana, pak, ne može da prihvati da se nije desio genocid, jer se bošnjački državni identitet bazira na Srebrenici, a takvi narativi obično opstaju dugo - objasnio je Manošek pomenuvši kao primer Austriju i narativ „prve žrtve nacionalsocijalizma“.

    On je takođe ocenio da je Inckov nametnuti zakon o negiranju genocida izvesna reakcija na izveštaj jer je malo verovatno da je slučajno da se tako nešto dogodi 3 dana nakon njegovog objavljivanja Manošek je ocenio da se radi o „kolonijalnom zakonodavstvu“.

    - Ono što je Incko uradio je zapanjujuće jer je on 12 godina bio tamo i poslednja tri dana svog mandata je proglasio takav zakon, koji nije neka uredba za životne namirnice, već se radi o esenciji države BiH. To se, međutim, u međunarodnim medijima uopšte ne tematizuje, već se predstavlja u pozitivnom svetlu - dodao je on.

    Govoreći o zabranama i naučnom radu, Manošek je poručio da bi bilo dobro da i bošnjačka strana oformi jednu komisiju čiji bi se rad zasnivao na činjenicama i oslanjujući se na nauku, ali oni to ne čine.

    - Oni to ne rade jer će iz toga proisteći politička polemika, ili će se narativ o Srebrenici razbiti, a to sigurno ne žele - kaže Manošek.

    - Naš interes nije da širimo mržnju, kao što Incko kaže, već nasuprot da je sprečimo, jer mržnja može da se zaustavi samo kada se sve argumentuje činjenično. Sve dok se radi samo o polemikama, tome neće biti kraja. Nema drugog puta do činjeničnog bavljenja ovim temama i mi smo to 100 odsto uradili i Republika Srpska nas je pri tom podržala - poručio je, na kraju, profesor Manošek.


    Izvor: Sputnjik
    03. 09. 2021.


    Ljubav Ti i Ja!

  5. #5
    Павић: Једна добијена битка у инфорату о Сребреници

    КОЛУМНИСТА СоС ПОМОГАО RT ДА ИЗ КОРЕНА ПРОМЕНИ ОДНОС ПРЕМА „СРЕБРЕНИЧКОМ ГЕНОЦИДУ“

    Док сам чекао да будем укључен у програм руске глобалне телевизије, чуо сам редакцијски увод за моје гостовање у којем се, гласом са британским нагласком, говорило да су српске снаге упале у Сребреницу у јулу 1995. и починиле геноцид, побивши преко 8.000 људи
    Прво што сам урадио кад су ме укључили било је да истакнем водитељки – судећи по нагласку такође Британки – да се у Сребреници није десио геноцид и да за то не постоје докази, а затим наставио са одговорима на постављена питања. По завршетку укључења сам продуценткињи Наталији послао поруку да ће од српске јавности бити врло лоше примљено када чује да неки руски медиј помаже у ширењу западних антисрпских лажи
    Од RT сам кроз месец дана добио позив да 11. јула говорим о Сребреници и том приликом сам рекао и ово: „Запад је одиграо кључну улогу у грађанском рату у БиХ па му је био потребан наратив о српској агресији како би скинуо кривицу са себе, а такође – да окриве Србе како би лакше контролисао не само БиХ него и цео простор бивше Југославије. Зато су и измислили наратив о геноциду. Али, немају стварне доказе“
    Уместо да се понижавамо пред вратима самоубилачког Запада, која су нам одавно чврсто залупљена, треба усмерити како индивидуалну тако и, још важније, државну енергију у правцу широм отворених врата перспективног Истока и Југа
    Може ли ико да замисли овакву епизоду са неким западним државним или корпоративним медијем? Не могу ни ја…

    Пише: Александар ПАВИЋ

    У ПОПОДНЕВНИМ сатима 11. јуна 2022. сам добио упит од РТ, глобалне руске ТВ станице на енглеском, да коментаришем твит кинеског дипломате Лиу Сјао-минга од 10. јуна, следећег садржаја:

    „На данашњи дан, пре двадесет три године, НАТО је, под вођством САД, 78 дана безобзирно бомбардовао Савезну Републику Југославију без одобрења Савета безбедности УН. Укупно је НАТО бацио око 420.00 бомби тежине 22.000 тона, укључујући 15 тона бомби са осиромашеним уранијумом.”

    Као и увек, пристао сам, успут се захваљујући продуценткињи Наталији А. на томе што тој причи посвећују пажњу, на шта ми је она одговорила да им је ”дужност да подсећају људе на злочине које је НАТО починио”.

    Пар сати касније сам се, међутим, непријатно изненадио када сам, чекајући укључење, чуо редакцијски увод у моје гостовање, у којем се гласом са британским нагласком говорило о грађанском рату на простору бивше СФРЈ током 1990-их, укључујући и о томе како су српске снаге упале у Сребреницу у јулу 1995. и починиле геноцид, побивши преко 8.000 људи, за шта су касније српски војни и политички лидери осуђени од стране Хашког трибунала.


    Прво што сам урадио кад су ме укључили било је да истакнем водитељки – судећи по нагласку такође Британки – да се у Сребреници није десио геноцид и да за то не постоје докази, а затим наставио са одговорима на постављена питања.

    По завршетку укључења сам продуценткињи послао поруку следећег садржаја:

    ”Здраво Наталија, могу ли Вас замолити да уредницима РТ проследите ову поруку? Наиме, током уводног сегмента који је претходио мом интервјуу на тему коментара кинеског званичника о НАТО бомбардовању Југославије 1999, речено је да су српске снаге починиле геноцид у Сребреници 1995, масакрирајући више од 8.000 мушкараца, жена и деце. Молим Вас пренесите уредницима да је то једна од многих НАТО клевета и лажи против Срба, коришћених као повод за њихову агресију и наставак притисака на нас. Огромна већина Срба је на руској страни, и сматрамо да су било које санкције против Русије неприхватљиве, упркос чињеници да смо окружени НАТО земљама и изложени огромним западним притисцима. Стога ће од српске јавности бити врло лоше примљено када чује да неки руски медиј помаже у ширењу западних антисрпских лажи. Ово само помаже нашем заједничком непријатељу. Молим Вас пренесите ово, уз молбу да се овакво извештавање о дешавањима о Сребреници промени. Ако су РТ о томе потребни материјали, биће ми драго да их са Вама поделим. Хвала унапред и све најбоље.”

    Уз поруку сам приложио линк на извештај Би-би-си-ја од 8. јула 2015. о руском вету на британску резолуцију о Сребреници.

    Свега сат и по времена касније је од Наталије стигла порука следеће садржине:

    ”Молим Вас примите наше извињење што смо изоставили да током нашег емитовања изричито наведемо да су информације о Сребреници заправо оптужбе које промовише Запад, као што сте и указали. Свакако је требало да проверимо ову информацију, с обзиром колико је осетљива за људе у Вашој земљи. Ми дубоко ценимо српске историјске и садашње везе и подршку Русији. Будите уверени да ми никад не бисмо намерно покушали да те односе на било који начин покваримо. Уредници који су за ову грешку одговорни биће укорени у складу са професионалним процедурама наше компаније. Молим Вас да разумете да је мисија РТ-а, као међународног емитера, да пружи фер и објективно извештавање о догађајима, уз дужну непристрасност. Учинићемо све да овакве несрећне инциденте у будућности избегнемо. Хвала Вам на разумевању, и надамо се да ћете поново гостовати у нашем програму.”

    Одговорио сам кратком поруком захвалности и разумевања да се такве ствари дешавају.

    Тачно месец дана касније, 11. јула, стигла је нова порука од Наталије:

    „Драги Александре, здраво! Како си, надам се да је све у реду! После наше последње конверзације, волели бисмо да наставимо дискусију о Сребреници – и ако си данас доступан, били бисмо почаствовани ако би нам се придружио уживо за пар сати.”

    Наравно да сам пристао. Ево и транскрипта тог гостовања:

    – РТ: Људи из Босне и Херцеговине и широм света обележавају 27-годишњицу сребреничке трагедије 1995, коју је НАТО искористио као повод за бомбардовање српских положаја у региону. Сребреница је пала под контролу босанских муслимана 1992. када је у Босни и Херцеговини избио грађански рат после њеног исхитреног признања од стране Запада.


    Град је 1993. године био демилитаризован и под контролом холандског мировног батаљона под заставом УН. Међутим, преко 5.000 наоружаних људи који су остали у граду су наставили да врше упаде у српска села. Босански Срби су извршили напад с циљем заустављања ових упада. Међутим, када су ушли у град установили су да су га милитанти напустили.

    Сада ће нам се на ову тему придружити српски политички аналитичар Александар Павић.

    Хвала што сте се укључили у програм. Већина западних политичара и медија криве српску страну за ове трагичне догађаје.

    Шта је то што Ви сматрате да они не узимају у обзир?

    – АП: Њима је потребно да баце кривицу на неког другог јер је Запад одиграо кључну улогу у грађанском рату у Босни и Херцеговини и њима је потребан цео тај наратив о српској агресији како би скинули кривицу са себе, а такође им је потребно да окриве Србе како би лакше контролисали не само Босну и Херцеговину него и цео простор бивше Југославије. Зато су и измислили овај наратив о геноциду. Али, знате, они немају стварне доказе.


    Зато су формирали кенгурски суд под називом Међународни кривични трибунал за бившу Југославију. НАТО и његови савезници су га финансирали, плаћали су и судије и тужиоце и добили пресуде које су им требале за њихове политичке сврхе.

    Постоји врло важно сведочење муслиманског шефа полиције у Сребреници, које је неколико пута поновио пред камерама. Испричао је како је бивши, сада покојни вођа босанских муслимана Алија Изетбеговић на једном састанку током 1993. рекао пред бар десеторо људи да му је Бил Клинтон рекао да им је потребна цифра од 5.000 жртава пре него што би НАТО могао да интервенише. И добили су је, па чак произвели још већу цифру да би испровоцирали, као што сте у свом уводу рекли, НАТО интервенцију. И то су добили.

    Од тада, сваке године они сахрањују оно што тврде да су жртве геноцида. Али, нема никакве независне потврде о тим телима или њиховој идентификацији путем ДНК. Нико не зна одакле та тела стварно долазе и нико не зна прави узрок њихових смрти.

    Цео тај наратив је део западне неоколонијалне политике подјармљивања Балкана и налажења дежурног кривца, Срба – баш као што су то данас Руси – ради одржавања контроле над целим регионом.

    – РТ: Који је званични став српске владе о догађајима у Сребреници и да ли је он доследан свих ових година?

    – АП: Да, доследан је у смислу да српска влада говори да се ратни злочини јесу десили у Сребреници и да одговорни треба да буду кажњени. Али, српска влада не признаје да је почињен геноцид и у томе су доследни свих ових година. То је такође и званични став српског ентитета у Босни и Херцеговини, Републике Српске. Имају исти став, исту званичну позицију.


    Проблем је у Сарајеву, у муслиманском руководству и њиховим западним спонзорима. Они инсистирају на означавању онога што се десило у Сребреници као геноцидa. Због тога не може ни да дође до истинског помирења у Босни.

    Они такође одбијају да признају да су муслиманске банде из Сребренице побиле преко 3.000 српских цивила између 1992. и 1995. То је највећи проблем.

    – РТ: У којој мери Запад користи спорове између народа бивше Југославије попут овог ради промовисања сопствених интереса у региону?

    – АП: Сребреница се злоупотребљава. Они користе људску трагедију којој су већином они сами допринели како би се представили као неки велики спаситељи региона. Како сте рекли у свом уводу, употребили су Сребреницу као повод за бомбардовање Југославије 1999, тврдећи да то раде како би спречили још једну Сребреницу на Косову.

    Али, знате, они су користили и злоупотребљавали Сребреницу и на другим местима, где год су тврдили да су морали да се упусте у неку врсту хуманитарне интервенције, од Ирака до Сирије до Либије. Слушали смо повике из Стејт департмента у стилу: ”Ох, морамо да спречимо још једну Сребреницу!” Тако да им је то веома користило као својеврсна интервенционистичка алатка, не само у Југославији већ широм света.

    – РТ: Српски политички аналитичар Александар Павић, пуно хвала што сте се укључили у наш програм.

    – АП: Хвала на позиву.

    Разуме се, одмах после укључења сам послао поруку захвалности Наталији, на којој ми је Наталија захвалила и додала да су срећни што се све завршило како треба.

    А милиони људи, који не верују западној пропаганди, видели су овај извештај, на дан кад је свет бомбардован западном пропагандом о ”геноциду”, уз сахрањивање посмртних остатака које је забрањено независно верификовати и чији узрок смрти није могуће утврдити – јер ДНК упаривање, чак и када се ради како треба, служи само за идентификацију, не и за утврђивање узрока смрти.

    Јер, треба замаглити истину коју је начелник општине Сребреница изговорио 12. јула ове године – да су Поточари ”највеће војничко муслиманско гробље у Европи”, где су укопани припадници 28. дивизије Армије БиХ, а не цивили”.


    Зашто ову епизоду сматрам довољно битном да је овим путем пренесем?

    Неколико разлога:

    1. Ово је конкретна демонстрација корените промене која се десила у светским релацијама и међународном положају Србије од почетка руске специјалне операције у Украјини.

    Док су се западни притисци према нама само појачали, врата према другима, а најпре традиционално блиским Русима, широм су се отворила. Велике заслуге за то има најпре одлучност српских руководстава са обе стране Дрине да не уводе санкције Русији, што је знатно подигло наш национално-државни профил не само у Русији него и код доброг дела 85% светске популације која живи у државама које такође нису увеле санкције Русији.

    2. Антируска хистерија, која је захватила западне медије и политичке центре, Русе је учинила посебно осетљивим на све друге видове лажљиве западне пропаганде, а поготово против пријатељског народа као што су Срби. Разлика је огромна.

    Небојша Малић, који је годинама радио за амерички огранак РТ, протеклих година је више пута покушавао да укаже уредницима на сличне пропусте у извештавању везаном за Србију и бившу СФРЈ уопште – али без много успеха (до сада, јер је ново извештавање РТ засновано и на неким његовим ранијим текстовима за РТ, што је опет доказ да је вредело борити се и свих претходних година).

    Било је ту разних разлога – од чињенице да су у руским медијима преовладавали не само прозападни либерали већ су, у конкретном случају глобалне ТВ мреже попут РТ, неке од кључних места заузимали западни кадрови, па до чињенице да је Русија доста дуго на све начине покушавала да нормализује своје односе са Западом, па и по цену прихватања разних западних наратива.

    То време је заувек прошло, и то треба искористити, не само у Русији.

    У Кини се, на пример, врло често у негативном контексту помиње НАТО агресија на СРЈ и бомбардовање кинеске амбасаде, а почели су стидљиво да се појављују и први текстови који доводе у питање сребренички наратив. Треба такве процесе додатно подстакнути.

    3. Надовезујући се на претходну тачку – вреди се потрудити око негирања и поништавања западних лажи о нама где год у свету за то има слуха.

    Уместо да се понижавамо пред вратима самоубилачког Запада, која су нам одавно чврсто залупљена, треба усмерити како индивидуалну тако и, још важније, државну енергију у правцу широм отворених врата перспективног Истока и Југа.

    Ово је само један пример да је то, уз само мало индивидуалног труда и воље, могуће урадити. Нема више изговора за инертност.

    Заправо их никада није ни било.

    На крају, може ли ико да замисли овакву епизоду са неким западним државним или корпоративним медијем?

    Не могу ни ја…

    https://sveosrpskoj.com


    Ljubav Ti i Ja!

Slične Teme

  1. Odgovori: 0
    Zadnji Post: 17.02.2021, 13:11
  2. Analiza otkrila brojne obmane o Srebrenici!
    By kosovka2 in forum Svet Oko Nas
    Odgovori: 9
    Zadnji Post: 21.07.2020, 01:43
  3. Izneo zapanjujuce detalje o Srebrenici!
    By kosovka2 in forum Svet Oko Nas
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 25.10.2019, 16:38
  4. Patrijarh Pavle nije bio za podelu Kosmeta
    By kosovka2 in forum Svet Oko Nas
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 30.07.2019, 11:17
  5. Odgovori: 0
    Zadnji Post: 14.07.2019, 13:07

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •