Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunes   Windows Media Player   Real Player   QuickTime

Trenutna pesma: Loading ...
Bit rate:
Trenutno Slusalaca: /
Status servera:


Strana 2 od 2 PrvaPrva 12
Prikaz rezultata 11 do 12 od 12

Tema: Srpsko stradanje kroz vekove

  1. #11

    СРБИ У ХРВАТСКОЈ – Или да ли је Далмација била у целини српска пре него што су је комунисти почели преваспитавати
    28/03/2021 | by Админ/balkanskageopolitika.com


    Текст Саве Штрпца о доласку Срба у Хрватску „у 16. веку“, уз поштовање чињеница које је навео, може се допунити и неким другим ситнијим појединостима. Ја им додајем следеће.

    АУТОР: Драгољуб Петровић

    1) Озбиљни хрватски историчар Фердо Шишић вели да 1608. године источна хрватска граница полази од Питомаче на Драви и преко Слуња и Велебита допире до Новиграда у задарском залеђу.

    2) „У уговору из 1308. године, склопљеном између Карла од Валоа и краља Милутина, а који се чува у Паризу, преведеном на српски језик пре 150 година, пише да је краљ Милутин владао и Далмацијом и Хрватском („Урош божијом милошћу краљ Далмације, Хрватске, Диоклије, Србије и Рашке и господар целе приморске земље“ (или на старијем „хрватском“ језику: „Hurosius, Dei gratia Dalmacie, Croacie, Dyoclie ac Servie ac Rasie rex et dominus totius maritime regionis“). Тако нам и Фердо и Карло потврђују оно што смо и раније знали: Далмација је била у целини српска пре него што су је комунисти почели преваспитавати.

    3) Антрополози веле да Поморавље и Сисак припадају истом антрополошком типу и то за нас има двоструко значење: чакавштина је, прво, идентична са старијом штокавштином и због тога се, друго, на Хрвате-чакавце може гледати једино као на периферно српско племе (као што су то, рецимо, и Личани или Дукљани).

    4) Манастирима које помиње Штрбац могле би се додати и неке (много старије) цркве по Далмацији, што је потврда да је тамо, у време њиховога грађења, било сасвим неспорно присуство Срба – као што се присуство Хрвата тешко може доказ[ив]ати. Поменућемо овде у вези са тим настојање групе далматинских Срба да се православна црквица Св. Петке у Доњим Биљанима, заселак Вељани, код Бенковца обнови и поново уведе у функцију; њен би се настанак, према првим експертским проценама, могао везати за 9–11. век, а та се замисао убрзо показала у неочекиваном светлу: свештеник Бранислав Кончаревић, у писму Фондацији Св. Петке из Берна, коју заступа Драгица Пуповац-Парента, навео је да сличних црквица око Нина и Задра има „једно двадесетак“, да су такве оне у Ражанцу, Поседарју, Шибуљинама, у Уздољу код Книна, да се у оној у Мокром Пољу помиње име „ктитора Бодина, српског цара чије се царство распало 1.102. године“, а да је чак и у задарској Св. Стошији, на левом зиду поред улаза, премалтерисан неки запис који се у латинским црквама не може срести. Такве су по приморју цркве / црквишта… Петро-Павлов манастир, Пећина Апостола Павла, Брсечине, Мљет, Цим, Витреник, Злата пећ, Сутиван, Салона, Билице, Бурнум, Крка, Кистање, Придрага, Заложје“.

    5) „Православна је вјера била једина у Далмацији све до друге половине IX вијека“; „почетак далматинске цркве бива 55. године, кад је Тит, ученик апостола Павла, основао ту цркву, а завршује се први период историје њене 313. године, кад је издан био милански едикт, којим је проглашена хришћанска црква слободном у римској држави“; „благодарећи овој Титовој дјелатности у Далмацији коју је он обратио у хришћанску вјеру по наредби апостола Павла, далматинска црква ушла је у број апостолских цркава и пуним се правом зове апостолском црквом“; од 55. године далматинска црква налази се под „врховном јурисдикцијом римскога патријарха, и остаје тако до 732. када прелази под јурисдикцију цариградскога патријарха“; „кад је далматинска црква прешла под власт цариградског патријарха, почиње мало времена послије жестока борба између источне и западне цркве, а исто тако борба и у Далмацији између православља и латинизма и то траје до истог спљетског сабора 1075. године, кад латинско и хрватско насељење Далмације напушта православну вјеру и прима римокатоличку“.


    6) Да је било српских трагова из апостолских времена по Далмацији као што хрватских није до пре стотинак година, опсежно потврђују археолошка истраживања Ђ. Јанковића, од којих овде наводим онај да су „на Мљету апостол Павле и његова пратња зимовали три месеца и то је била прилика да апостол Павле савлада илирски (словенски) језик. То објашњава како је он постао апостол Илира… Становници Мљета оставили су дубок утисак на апостола Павла јер се после посветио јеванђелизацији Илира. Његова прва посета Илирику морала је дубоко утицати и на мештане. Острва дуж источне јадранске обале била су међусобно близу и недалеко од копна, тако да се глас о апостолу који је проповедао Христа Спаситеља лако и брзо раширио. Сећање на тај догађај било је сачувано у српским селима веома дуго, па Вид Вулетић-Вукасовић бележи: »Чуо сам у Брсечинама код Дубровника, да је свети Паво био на отоку Мљету, па да је тамо проклео змије да непецају. Још сам чуо, ал га нијесам видио, да опстоји камен светога Павла (држим, да је то камено оружје) па, кад га чељад држи уза се, да му не може наудити змија, јер кад је види говори слиједеће бесједе: »У име Бога и светога Павла, / не бојим се змије нити ђавла«. На Корчули сам чуо исту ствар о камену св. Павла уз ове ријечи: »Немам страха ни од змије ни од ђавла, / изван Бога и светога Павла«“.

    7) Према „попису од 31. дећембра 1890“, у Дубровнику и његових 14 „одломака“ пописано 11.177 житеља, од којих 9.713 „говори у кући“ српски, 716 талијански, 19 словенски, 2 руски, 52 чешки, 6 пољски, 285 немачки и 384 мађарски. И ни један једини хрватски! Католички мисионари покушавали су ширити католицизам по српским просторима, али су ти процеси, по Босни – рецимо, текли прилично успорено, а као потврда за то могу послужити и следеће појединости: а) мостарска бискупија основана је 1625. године без иједне цркве, без иједног свештеника и без иједног верника; б) кад је 1882. године Јосип Штадлер устоличаван за надбискупа сарајевског, учињено је то у некој брвнари јер католичке цркве у Сарајеву, и у томе делу Босне, није било; в) кад је током последњег рата у Босни високи функционер ХДЗ-а (иначе – унук требињског проте) неопрезно открио „своје велико изненађење“ сазнањем да је највећи број католичких цркава по Босни саграђен тек после Првога светског рата, одмах је био смењен са свих функција и једва успео да спасе главу бекством у Немачку. Хрвати и иначе воле да кажу да је Босна и „њихова матична држава“ и да је „Јајце њихов краљевски град“, али не знају како се то десило да се у њему први пут појаве, као и у Книну – тек пошто су тамо истребили Србе.

    Хрвати су се „намножили“ после комунистичке наредбе од 14. маја 1945. године да сви југословенски католици морају бити Хрвати „без обзира на то како се лично изјашњавали“. И нашли се по Срему, Барањи, Славонији, Посавини, Далмацији, западној Херцеговини, а Бока постала „Заљев хрватских светаца“.

    И успели да упрљају све оно што су им српски преци оставили у наслеђе.


    Ljubav Ti i Ja!

  2. #12
    MEĐUNARODNA KOMISIJA ZA ISTRAŽIVANJE STRADANJA SRBA ŠOKIRALA SVET!
    RBiH JE izvršila agresiju, međunarodno pravo je jasno!


    Međunarodna komisija za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu utvrdila je da je nova međunarodno priznata država RBiH izvršila napad agresije na SFRJ napadom na njenu vojsku - JNA, u smislu člana 3. Definicije agresije na osnovu Rezolucije 3314 Ujedinjenih nacija, navedeno je u opširnom izveštaju Komisije koji je od danas dostupan javnosti

    - Prva blokada, koja je pratila liniju razgraničenja bošnjačkih i srpskih snaga, uticala je na sve stanovnike Sarajeva. Druga, neprobojnija blokada, koju su postavile bošnjačke snage, bila je usmerena isključivo na građane Sarajeva srpske nacionalnosti", navodi se u opširnom izveštaju Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine, koji je od sada kompletan dostupan javnosti na sajtu te komisije.


    SDA planirala kampanju terora protiv Srba

    - Gotovo svu humanitarnu pomoć koja je stizala kroz aerodrom, tunel i konvoje na putevima kontrolisala je bošnjačka vlada i vladajuća stranka SDA. Problem nije bio toliko u količini humanitarne pomoći koliko u diskriminaciji prilikom raspodele ove pomoći, koja je bila na štetu srpskog stanovništva Sarajeva. UNHCR je odgovornost „upravljanja" humanitarnom pomoći prebacio na bošnjačke ministre. UNHCR je, „de fakto", bio dobavljač za muslimanski deo Sarajeva, tačnije za bošnjačku vojsku u njenim ratnim naporima. Iz ovih razloga čini se neprimerenim nazivati Sarajevo „opkoljenim" gradom - piše u izveštaju na 1.250 strana.

    Komisija kojom predsedava Rafael Izraeli tvrdi da je SDA na najvišem državnom nivou planirala kampanju terora protiv Srba, a nju je sproveo udruženi zločinački poduhvat koji je obuhvatio sve bošnjačke državne institucije.

    - SDA je regrutovala i naoružala ključne aktere ove kampanje terora krajem 1991. godine. Bile su to poznate ličnosti iz sveta sarajevskog organizovanog kriminala, kao i osuđenici, silovatelji i narkomani, koji su često puštani iz zatvora zahvaljujući amnestiji koju je dodelio Alija Izetbegović. Oni su izgradili grupe koje su brojale hiljade kriminalaca u Sarajevu. Između 1992. i 1995. godine na hiljade Srba zatvoreno je bez jasnog povoda, a zatvorenici su pretrpeli najteže nasilje u zatvoru, isključivo zbog svoje nacionalnosti. Jedan od specifičnih aspekata ove kampanje terora bilo je stvaranje ogromne mreže privatnih zatvora u kojima su počinjena najgora zlodela (mučenja i grupna silovanja). Uspostavljen je spisak od 211 logora i mesta zatočenja za Srbe. U Sarajevu je ubijeno skoro 3.000 srpskih civila, a gotovo 1.700 je teško ranjeno. Većina (dve trećine) mrtvih i ranjenih nije bila u vezi s ratnim dejstvima, već sa zločinačkim delima - utvrdila je komisija koju je formirala Vlada Republike Srpske.


    Šta je glavni dokaz za agresiju

    Prema njihovim navodima, Međunarodni sud pravde presudio je da nema dokaza o genocidu nad bosanskim Muslimanima počinjenim na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine.

    - Definitivno je razoren bošnjački nacionalistički mit o planiranom srpskom genocidu nad bosanskim Muslimanima. Neposredni „casus belli" za rat u BiH bio je referendum za nezavisnost 1992. godine, koji je zanemario izričitu volju Srba Bosne i Hercegovine da ostanu u Jugoslaviji, zemlji u kojoj su živeli od 1918. Rat u Bosni i Hercegovini bio je u suštini građanski i etnički rat među njena tri naroda - bosanskim Muslimanima, bosanskim Srbima i bosanskim Hrvatima, u kojem su se Srbi Bosne i Hercegovine borili da spreče ono što su oni smatrali genocidom 1941. godine, kao i za njihova ljudska i građanska prava kao konstitutivnog naroda. U tom smislu, rat Republike Srpske bio je odbrambeni rat - piše u izveštaju Međunarodne komisije.

    Komisija tvrdi da je nova međunarodno priznata država RBiH izvršila napad agresije na SFRJ napadom na njenu vojsku - JNA, u smislu člana 3. (d) Definicije agresije na osnovu Rezolucije 3314 Ujedinjenih nacija.

    - Glavni dokaz za ovu agresiju je „Direktiva za zaštitu suvereniteta i nezavisnosti Republike Bosne i Hercegovine, strogo poverljiva ą02/2-1" od 12. aprila 1992. godine. Direktiva je SDS, legitimnu političku stranku srpskog naroda sa 72 mesta u parlamentu RBiH, označila kao „neprijatelja" i usmerila trupe ARBiH na teren da napadnu JNA i srpske autonomne regione sa srpskim stanovništvom. Vojno i politički, „Direktiva" nije bila ništa drugo do objava rata SFRJ i njenoj saveznoj instituciji JNA, kao i srpskom narodu Bosne i Hercegovine. Sarajevo je bilo glavno geografsko i operativno područje borbenih operacija i ARBiH i VRS. VRS nije imala nameru zauzeti i okupirati čitav glavni grad Sarajevo, budući da se to nije slagalo sa strategijom RS o teritorijalnom i ustavnom uređenju BiH na osnovu popisa stanovništva 1991. godine - navodi se u izveštaju.


    Antisrpska propaganda

    Prema ovim navodima, VRS je izabrala strategiju blokade Sarajeva kako bi primorala vladu RBiH da prihvati njihove uslove mira, po kojima se očekivalo da Republika Srpska dobije teritorijalnu, političku i kulturnu autonomiju.

    - Strategija vlade RBiH bila je da uskrati Srbima Bosne i Hercegovine bilo kakvu političku i kulturnu autonomiju i da sačuva Bosnu i Hercegovinu kao unitarnu državu. Na svaki pokušaj razumne autonomije i ustavnog preuređenja SDA je gledala kao na „etničku podelu". Ova strategija je bila sebične i retrogradne prirode i suprotstavila se željama znatnog dela stanovništva. ARBiH je želela da sačuva celo Sarajevo pod svojom kontrolom za niz strateških političkih i vojnih ciljeva, od kojih je ne manje važno projektovanje Sarajeva kao simbola unitarne BiH. U narednoj borbi VRS je uspela da zadrži pod kontrolom značajan deo Sarajeva - napisala je Međunarodna komisija.


    Okrutnost rata neminovno je rezultirala brojnim zločinima počinjenim na obe strane linije sukoba. Međutim, Komisija tvrdi da je strategija SDA bila usmerena na to da istera srpsku zajednicu iz Sarajeva.

    - SDA je pomagala i podržavala zločine nad srpskim stanovništvom Sarajeva, koje su brojne kriminalne bande i redovne jedinice ARBiH počinile najmanje do oktobra 1993. Oni uključuju samovoljna hapšenja, zatočenja u koncentracione logore, mučenja, silovanja i ubistva. U kombinaciji sa sistematskom antisrpskom propagandom i etničkim pritiskom, ovi zločini predstavljali su sistematsku kampanju etničkog čišćenja, koja je kulminirala egzodusom Srba iz Sarajeva posle Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ova kampanja imala je grozan danak za srpsku zajednicu u Sarajevu. Kao rezultat ciljane kampanje terora i zastrašivanja, jaka predratna srpska zajednica u Sarajevu praktično je prestala da postoji - piše u izveštaju.



    Prijavljeno oko 800 nestalih Srba

    Prema podacima koje je prikupila Komisija, prijavljeno je oko 800 nestalih Srba sa područja grada Sarajeva, koje je bilo pod kontrolom SDA.

    - Do danas još uvek nije pronađeno 260 Srba. Broj nestalih Srba je verovatno i veći jer su ubijene čitave porodice, a da oni koji su preživeli nisu mogli da prijave nestanke, te ove nestale osobe nisu ni identifikovane ni prebrojane - piše, između ostalog, u izveštaju koji je dostupan na srpskom i engleskom jeziku.


    Sputnjik:14. 04. 2021.


    Ljubav Ti i Ja!

Slične Teme

  1. Srpsko nasledje na KiM
    By kosovka2 in forum Svet Oko Nas
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 21.07.2020, 16:41
  2. Srpsko srce Johanovo
    By kosovka2 in forum Zanimljivosti
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 12.11.2019, 07:37

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •