Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunes   Windows Media Player   Real Player   QuickTime

Trenutna pesma: Loading ...
Bit rate:
Trenutno Slusalaca: /
Status servera:


Prikaz rezultata 1 do 3 od 3

Tema: Drugi svetski rat i hrvatski partizani

  1. #1

    Smile Drugi svetski rat i hrvatski partizani

    Drugi svetski rat i hrvatski partizani

    Истина о учешћу Хрвата у НОБ-у



    Ових дана „Политика“ је писала о садашњем хвалисању хрватског политичког врха антифашизмом. Тврде да је „Хрватска током Другог светског рата имала највеће учешће у антифашистичким снагама међу становништвом у окупираној Европи“, додајући да је „грађана Хрватске највише било у партизанским јединицама током рата”, што није спорно када се ради о грађанима Хрватске. Спорно је бројно учешће Хрвата у партизанским јединицама Хрватске. Према подацима из фељтона објављеног у дневном листу „Политика” током маја 1995. године, први хрватски корпус имао је на дан 27. јула 1943. године 6.230 бораца. Од тога броја Срби су чинили 5.910 бораца. Хрвата је било 305, муслимана десет, Црногораца четири и један Италијан. Већ у наредном извештају (нема датума), корпус је нарастао на 9.560 бораца. Од тога броја Срба је било 8.953 борца, Хрвата 558 и осталих 49.

    Слично стање је било и у партизански одредима Хрватске. Кордунашки партизански одред имао је 19. августа 1943. године 756 бораца, међу којима је било 746 Срба и Хрвата десет. Банијски одред имао је у то време 631 борца, од којих Срба 590 и Хрвата 41. Други хрватски партизански корпус основан је у пролеће 1943. године. Августа исте године имао је 9.408 бораца, од којих Срба 6.639, Хрвата 2.508, Мађара 101, муслимана 84 и осталих 77 бораца.

    Већници АВНОЈа из Хрватске иницирали су 6. 12. 1942. године стварање ЗАВНОХа, у којем је био 41 Србин, што је чинило 37 одсто, сразмерно учешћу Срба у структури становништва Хрватске. Као признање Србима из Хрватске за учешће у НОРу ЗАВНОХ је на заседању 14. 10. 1943. године усвојио резолуцију којом се Србима гарантује пуна равноправност са Хрватима у Хрватској. У тачки 8. ове резолуције стоји: „Нема, не смије и неће бити Хрватске, у којој Србима не би била зајемчена пуна равноправност и једнакост са хрватским народом.“

    На трећем заседању ЗАВНОХа, 9. маја 1945. док је рат још трајао, усвојена је декларација у којој поред осталог пише: „Хрватски и српски народ у Хрватској потпуно су равноправни.“ Ова одредба из декларације била је саставни део свих устава Хрватске од 1947. године, све до 22. децембра 1990. Председништво ЗАВНОХа је одлуком 18. јула 1944. године гарантовало пуну равноправност ћирилице са латиницом и гарантовало предност ћирилице у школама са српском већином ученика. Каква су права имали Срби у Хрватској касније, није непознато. Срби у Хрватској најбоље то знају.

    Војислав Јевтимировић
    Београд

    Извор: ПОЛИТИКА, четвртак 30. јул 2015., стр. 24.


    Ljubav Ti i Ja!

  2. #2
    Огромну већину партизана на територији НДХ чинили су Срби побегли од усташког клања.

    Ту чињеницу потврђују сви извори од докумената партизанске провинцијенције (извештаји настали у току рата о националном саставу, говори партизанских челника, послератни мемоари учесника рата итд) па до документа немачке провинцијенције који су само српско становништво у тзв. НДХ сматрали непријатељем.

    Према документима насталим у току рата (извештаји и бројном и националноим саставу партизана), а објављеним након рата у Зборнику докумената, том V, књига 30 национални састав дивизија насталих на тлу Хрватске је 1942. је био:

    Шеста личка дивизија - 96% Срба;
    Седма банијска дивизија - 92% Срба
    Осма кордунашка дивизија - 95% Срба
    Дванаеста славонска дивизија - 85% Срба

    У далматинским бригадама састав је био мешовит мада углавном са хрватском већином од око 70-80% осим у бригадама са севера Далмације које су имале већи проценат Срба.

    Према записнику у свом говору на Другом засједању Авноја хрватски комуниста и представник НОП-а Хрватске Владимир Бакарић је између осталог рекао: „На првом засједању ми смо били више представници српског отпора у Хрватској него представници НОП Хрватске." (извор-С. Нешовић-Прво и Друго засједање Авноја. pp. 281)

    Партизански отпор, а у много мањој мјери четнички[тражи се извор], спасио је Србе на територији НДХ од потпуне пропасти. На хиљаде Срба, особито млађих, суочених с алтернативом: или под усташки нож или у шуму, отишло је у шуму гдје их се већина придружила партизанима. Све до 1943. већина партизана на територију усташке државе чинили су Срби с тих подручја, и ако су истовремено други Срби из усташке државе прилазили четницима.[3]

    Приликом Титовог сусрета са Черчилом у Казерти 1944. Тито је говорећи о својој војсци рекао да су у почетку у њој били скоро искључиво Срби,

    „Морамо овдје повући чињеницу да се у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, од самог почетка па до данас налазе у огромној већини баш Срби, умјесто да то буде обратно. Баш српски, црногорски, босански и лички партизани и бригаде, које су биле састављене готово искључиво од Срба, водиле су и данас воде немилосрдну борбу не само против окупатора, већ и против четника Драже Михаиловића и осталих непријатеља народа.”

    али да је сада (то јест 1944) састав вишенационалан. На то се Черчил окренуо Шубашићу и Косановићу који су му климајући потврдили Титове речи. У Хрватској ће се Хрвати, углавном из Далмације, први пут почети укључивати у партизане тек од друге половине 1942. ;та појава ће међу Далматинцима бити раширена уочи и након капитуације Италије 1943. А 1944 кад је већ било јасно питање победника прелазак Хрвата у партизане био је масован, нарочито после Титовог обећања да ће амнестирати све припаднике квислиншких формација ако до 1. септембра 1944 пређу у партизане. Тад у партизане прелази велики број домобрана па чак и неке бивше усташе. На крају рата (крај 1944) када се редови партизана пуне бившим домобранима и усташама, међу партизанима у Хрватској је Хрвата два и по пута више него Срба мада додуше чак и тада Срби учествују у саставу партизана дупло више него што би се могло очекивати на основу њиховог учешћа у броју становништва Хрватске.

    Док се у Хрватској Хрвати почињу укључивати у партизане у другој половини рата, у БиХ ће огромну већину партизана чинити Срби чак и до самог краја рата.

    Wikipedija


    Ljubav Ti i Ja!

  3. #3
    Преокрет

    Ослобођене територије септембра 1943.


    Током 1943. на подручју НДХ вођене су пресудне борбе које су одредиле исход Другог светског рата у Југославији. Крајем јануара 1943. године удружене снаге Осовине у првој фази амбициозне операције Вајс су заузеле пространу слободну територију, познату као Бихаћка република, а главнина партизанских снага је из западне Босне започела пробој ка источној Херцеговини и Црној Гори. Четнички вођа Михаиловић је, уз помоћ Италијана, сабио партизане[тражи се извор] у кањону Неретве са намером да их докрајчи. Четничке снаге су бројале око 12.000 и запоселе све висове са лијеве стране Неретве, тако да су партизани били са свију страна опкољени у долини реке. У готово безнадежном положају, партизани су одбацили Немце код Горњег Вакуфа, након чега почетком марта прелазе реку. Упркос тешким губицима, партизани су сачували знатне снаге, осигурали сигурност Врховном штабу, спасили своје рањенике и наставили са борбама. И поред италијанске подршке, четничке снаге су на Неретви потпуно разбијене.

    Пораз четника у бици на Неретви (март 1943.) избацио их је с историјске позорнице као могуће господаре у будућој Југославији.

    Маја 1943. године удружене снаге четири осовинске државе (нацистичке Немачке, фашистичке Италије, Бугарске и НДХ) започеле су операцију Шварц против југословенских партизана и четника. Јуна 1943. партизани су уз велике губитке, извршили пробој из осовинског обруча и запосели територију у југоисточној Босни.

    Током рата партизани су успели да стекну моралну, као и ограничену подршку Савезника, који су до тада подржавали генерала Михаиловића.

    Савезничко признање

    Након Техеранске конференције 1943. партизани су званично признати за легитимну силу од стране Савезника, који су касније, на предлог бригадног генерала Фицроја Маклејна, основали балкански одсек РАФ-а, са циљем да преноси пошиљке и обезбеђује ваздушну подршку партизанима.

    Политички, најважније одлуке су донете 29. новембра 1943. на заседању АВНОЈ-а у босанском градићу Јајцу, када је забрањен повратак краља Петра II Карађорђевића у Југославију, основана привремена влада, Тито проглашен за маршала и председника Националног комитета ослобођења Југославије, те зацртана будућност Југославије као државе састављене од федералних република.

    Са савезничком ваздушном подршком и уз помоћ Црвене армије, у другој половини 1944. партизани су преусмерили пажњу на Србију, у којој је било релативно мало борби од пада Ужичке републике. 20. октобра 1944. партизани и Црвена армија су ослободили Београд у заједничкој операцији. Крајем 1944. партизани су контролисали целу источну половину Југославије - Србију, Македонију и Црну Гору, као и далматинску обалу.

    Године 1945, партизани, који су сада бројали 800.000 људи [2], су поразили Вермахт и усташе, пробивши Сремски фронт крајем зиме, заузевши Сарајево почетком априла и остатак Хрватске и Словеније до половине маја. Након заузимања Ријеке и Истре, које су пре рата припадале Италији, партизани су ушли у Трст дан пре Савезника.

    Wikipedia


    Ljubav Ti i Ja!

Slične Teme

  1. Drugi nacin
    By kosovka2 in forum Biografije Poznatih
    Odgovori: 1
    Zadnji Post: 24.08.2019, 16:45
  2. Naucnici svetski – patrioti srpski
    By kosovka2 in forum Svet Oko Nas
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 02.10.2017, 21:33

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •