PDA

View Full Version : Zahvalnost najboljim prijateljima



kosovka2
10.09.2017, 22:11
Zahvalnost najboljim prijateljima

Zahvaljujem svojim dragim prijateljima na svesrdnoj pomoci u kreiranju ovog Foruma i njegovog sadrzaja!

Kazu da je covek bogat koliko dobre prijatelje ima, onda sam ja najbogatija zena!

pivo1)vino)ziveli)kolaci1)

kosovka2
31.03.2018, 15:10
“Moj dobri rode”

“Moj dobri rode, svi su lagali,
I tvoj su vidik sav pomračili;
Za svojom srećom samo tragali,
I svuda krali i sve tlačili.

I mesto mleka, krv su sisali,
U stradanjima tvojim dugima.
Tvoje su svetlo ime brisali,
Da ne znaš ko si među drugima.

S ubicama su crkve stvarali,
I s izdajnikom gorde tvrđave;
U zakletvi te svakoj varali,
Na vodi digli moste rđave!

Na zgarištu ti drže govore,
Na gubilištu podlo piruju,
Na bunjištima sade lovore…
I mrtve uče sad da miruju.

Moj dobri rode, svi su rđavi,
Vapaj tvoj ne čuju što tuguje!
Izdajnik i sad još u tvrđavi,
S ubicom žrtva sada druguje.

Loman je, rode, most na provali,
Svud su u pričest otrov stavili…
S lupežom sve su novce kovali,
S krivokletnikom zavet pravili.”


Jovan Dučić napisao 1942. godine,

kosovka2
31.03.2018, 15:16
Ruska pesma “Jugoslavija” o NATO bombardovanju 1999

Iznad večernjeg Dunava se širi
Bela boja, bela boja, bela boja.
I sećanju se nameće melodija
Proteklih godina, proteklih godina, proteklih godina…

Ali su se razletele kao jata ptica
Jednostavne reči pesme naše.
Ti odlaziš u oganj, Jugoslavijo!
Bez mene! Bez mene! Bez mene!

Za noć pod kišom olova,
Za to što ja nisam tu negde,
Oprosti mi, sestro moja, Jugoslavijo!

Za smrt pod kišom prolećnom,
Za to što ti nisam bio spasenje!
Oprosti mi, sestro moja, Jugoslavijo!

Kao crnooka zbunjena devojčica,
Stojiš na drugoj obali.
Ali da doprem do te obale
Ne mogu, ne mogu, ne mogu.

kosovka2
31.03.2018, 15:17
“Živi i mrtvi”

“U lepoti na slici skamenjeni
U smrtnom času zatečeni
Vi oklopnici sreće
tužni i smeli
Zatočenici umiranja
Može li tako da se želi
I da se sumnji sa puta sklanja
Može li tako da se korača
Kroz blatno blato
i da se sanja

Ko da postoji na strašnom mestu
Ko da odstoji u večnosti
Ako smo tako ostavljeni
ako smo tako prevareni

Ako nam gušteri sa dna duše
Po travuljini dana pluže
Ako nam zemlja izdajicama
Na svetlost svetlu izmeće kosti

Ako nam ruke nisu vične
za zgrade snova nebotične
Ako stojimo u ćutanju
dok se obesni bujno kote
Ako za pravdu rođeni nismo
Ako daljine unovčismo

Jesmo li mrtvi mi što smo živi
Jeste li živi vi mrtvi što ste?”

Mira Alečković

kosovka2
02.05.2018, 23:10
“Još te ima Lazare seme moje!
Ja zbog tebe trajem.
Tražim mnogo, a kajanje nemam.
Bogu se vraćam i od Boga odustajem.
Trag tvoj tražim na zemlji
gde je tvoja krv pala.
Suza mi iz duše krenu.
Čija je stopa na tvoju stopu stala.
Ne mogu znati mučeniče.
Mučeniče.
Tvoja suza pred Gospodom zlodelo im koči.
A njima na sve tvoje širom otvorene oči.
I sve bi tvoje hteli,
lukavi ih vodi
oni nisu smeli.
I božur ti kradu da ga moje usne ne poljube.
I misle oteli su.
Ne znaju da gube.
Pusto polje uzvišeni care.
Nikog više nema.
Samo tvoja suza u meni još traje.
Za poslednju bitku još se spremam.
I meni su kao Simonidi izvadili oči.
Samo ne vide da umesto suza miro toči.
I još te ima Lazare.
Osećam to.
Silna snaga u meni se budi.
I znam vratićeš seme
i pleme tvoje na Kosovo polje ognjenim mačem.
I shvatiće ljudi da si bitku započeo ti.
I privešćeš je kraju.
A od svojih potomaka tražiš
samo Gospoda da znaju
i da se pokaju”

kosovka2
02.05.2018, 23:13
“Muke, patnje, čaše žučne,
Smeh se ruga sa svih strana,
Poljub Judin, pranje ruku –
To je sprema svetlog dana.
Da je Hristu, Sinu Božjem,
Bilo muka svojih žao,
da je tvrdom voljom klon’o,
Danas ne bi vaskrsao.

„Odreci se Iskre Božje,
Pa će sila pustit’ mrava!
Priznaj da si na zlom putu,
Da je lažna mis’o prava!“
Da je Hristos, sinak Božji,
Na te reči malaksao,
Da je tvrdom voljom klon’o,
Danas ne bi vaskrsao!

„Odreci se svoga prava,
Reci samo da se kaješ,
pa ćemo te skinut s krsta,
Pa da mirno dane traješ!“
Da se Hristos, Sinak Božji,
Na te reči osvrtao,
Da je tvrdom voljom klon’o,
Danas ne bi vaskrsao!

„Odreci se vere svoje
Pa se s našom verom složi!
Ta zar slabi i nejaki
Mogu mislit’ da su Bož’i!“
Al’ da Hristos čašu žučnu
Nije do dna ispit’ znao,
da je tvrdom verom klon’o,
Danas ne bi vaskrsao!

Što je Hristos muke prezr’o?
Slabačkima rad’ ugleda.
I narodi, koji pate,
Jest’ i to su Božja čeda.
Hristos vaskrs! Slabi, mali,
Ne dršćite od strahote,
Samo paz’te šta vas uči
Sinak Božji sa Golgote!”

Jovan Jovanović Zmaj

kosovka2
02.05.2018, 23:15
“Traži se, po svaku cenu mora se naći
jedna izgubljena ljubav
koja je stečena u mlade dane
koju su odvezle daleke lađe
a uspomena je toliko draga
da za njom bol podmukli tišti
i suza (rekvizit stari)
ipak iz srca kane
dajem koliko se ište
ako se samo nađe”

kosovka2
14.07.2018, 15:04
На Опленцу

На Опленцу, месту од давнина,
отпио је Владика вина
, па у чојству и мудрости својој,
свом народу, ‘вако проговара:
“не било Вам то Ваше царство,
колико ли куле ‘Варадинске(Петроварадинске)
ако своју веру не чините,
већма делом, но речима, празним!
..На сто међа, разделиће српско,
биће кавге, ко у време турско,
међу слугом, ко и пред царом,
међ’ радником , ко и пред господаром
Ал проћи ће дани гавранови,
то Вам каза Бог ком омиље свет,
биће вредно то чељаде српско,
и јуриће ко пчела на цвет
Биће пуно и граха и круха,
раздељени, биће опет једно,
само да их син божји сачува,
кајање и молба једино му вредно.

Аутор Душан Дојчиновић, песник из Србије

kosovka2
14.07.2018, 15:05
Posvećeno stradalim Srbima u zločinima muslimanske vojske predvođene Naserom Orićem u selima oko Srebrenice u periodu 1992 – 1995… U tim napadima na najsvirepiji način poginulo preko 3 000 Srba…. Slava im!

Tužan hodam krajevima znanim,
i pitam se ima li ovde Boga,
Teraju me da se sebe sramim,
sebe samog i naroda svoga.
Orijentir mi brdo i rečica,
vučju stazu šuma je sakrila,
znam gde je pašnjak i prečica,
ali ne poznam gde je kuća bila.

Ne poznajem kuće ni kućišta,
nema petla da me opomene,
od sveg’ moga ne ostade ništa,
osim bola, da mi pamet skrene.
Bol me gazi, bol me opominje,
uspomene bude se nadošle,
srce sada drage mi spominje,
pamet vuče kroz godine prošle.

Prazan rukav, nemam više ruke,
okom gledam, moj pogled isprati,
tebi ću deo svoje muke,
deo bola, deo sebe dati.
Tu gde noge sada stoje tvoje,
beše centar zločinačkog kruga,
tu su sestre silovali moje,
sve sam gledao iz obližnjeg luga.

Mater mi pred kućom zaklaše
dok sa bracom pokuša da beži,
a komandant belog konja jaše,
smeje se, k’o da đavo reži.
Malog bracu od devet meseci
zločinačka ruka je uzela,
i čuo sam, Bože!, čuo „Seci“
od tela je glava odletela.

Cvilele su iz komšijskih kuća
devojčice tek naraslih grudi,
stariji padaše k’o snopovi pruća,
svi od ruke Orićevih ljudi.
„Je si l’ sve?“ „Neko je preteko“
razgovor mi dođe do ušiju,
„Kolji bre“ tada reče neko,
„mora da se tu u šumi kriju.“

Bežao sam. Noge moje bose
vukle me tamo gde je Drina,
u strahu te noge brže nose,
šta sam imao, tek osam godina.
Grane su me šibale po licu,
trčao sam tamo gde su čamci,
ali zastah, pomislih na Milicu,
moju majku, pogledah ka majci.

Pratio me pogled mrtve majke,
mrtve oči al’ pune nadanja,
siguran sam, spasila me hajke,
da ispričam za srpska stradanja.
A zločince sve sam prepoznao,
duge brade lica ne sakriše,
za slavlja je moj ih otac zvao,
e ti isti kuću nam spališe.

Kumovi me primiše ko svoga,
godine su sporo prolazile,
za mir duše molio sam Boga,
al’ utvare na san mi dolazile.
Vrištao sam, o zid sam tukao,
mržnja mi je jedino ostala,
plakao sam, zvao i kukao,
ipak pamet čista mi ostala.

Vest nam stiže jednog julskog dana,
đeneral je spas’o Srebrenicu,
strah uhvati svakog muslimana,
koji je Srbe slao na klanicu.
Bežali su, napuštali decu,
ti koljači, na sopstvenu sramotu,
pod oružjem pokušali proboj,
ne bi li ipak ostali u životu.

Koliko košta život od ubice?
Zar milosti za njih može biti?
Živim za to da im vidim lice.
Od žrtava ne mogu se skriti.
Čast je temelj srpskih oficira,
častoljublje od osvete draže,
žene, decu, niko i ne dira,
zločinci se po imenu traže.

Po imenu i krvavom tragu,
te svi mi što pokolj pamtimo
ispričasmo, sakupismo snagu,
zamolismo da krv naplatimo
od Alije i njegovih ljudi,
što se hrabro protiv žena bore,
zatražismo da im vojska sudi,
ja pokazah na svoje zlotvore.

Dve decenije prođoše od tada,
neće srce sudbu da prihvati,
sve se nadam, al’ jalova mi nada,
da ću opet majku ugledati.
Da ću bracu u kolevci ljubiti.
Da ću sestre spremati za udaju.
Da ću se iz ružnog sna probuditi
i videti kuću u mom lepom kraju.

Ali stvarnost nestvarno donosi,
sila ljudska prekriva me stidom,
dok za pravdu ko za hleb prosim,
nazivaju mene ,,genocidom,,!
Ja genocidan?! Ja, tada, dete?!
Dokle više politike i laži?!
Šta je s tobom nerazumni svete?!
Zar se pravda međ’ nepravdom traži?!

Ako meni verovati nećeš
za svoju se dušu sad zabrini,
gledaj žene koje putem srećeš,
slomljene su i sve u crnini.
Ko spali crkvu u Kravici?
Ko Zalazje na veliku slavu?
Ko krst ureza na dečijoj glavici?
Ko Anđelku odsekao glavu?

Ko junaštvo pokaza na deci?
Čiji na Božić odjekivaše krici?
Ko pokla Srbe na Lozničkoj reci?
Ko ih masakrira u selu Ježestici?
A Fakovići? Bjelovac? Sase?
Prezir mi čitajte na licu.
Iz grobova poslušajte glase,
Ko uništi srpsku Srebrenicu?!

Za vas ne znam – ja znam gde ću biti
i ovoga jedanaestog jula,
u žalosti svojoj ću se skriti,
probuditi uspavana čula,
zakukaću koliko grlo može,
dok mi vosak bude padao na ruke,
čistom dušom obraćam se Bože,
neka svet čuje i moje jauke.

Neka se seti moje porodice,
moje kuće i moga sela,
neka se seti Srba Srebrenice,
krvava ih ruka je odvela.
Zločin nije samo na jednoj strani,
uvek ima bar dva svoja lika,
jedno Srbi, drugo muslimani,
a između groblja pokojnika.

Ako ikad zaboraviš mrtve,
nek te pamet zaboravi ikad,
ako i naše ne oplakuješ žrtve,
neke tebe ne oplaču nikad.
Ako legneš – nikad ne ustao,
ne prizvao ni Boga ni svece,
kud god da kreneš uvek posustao,
praćen kletvom pobijene dece!!!

______

Nenad Milkić – zvanična FB stranica

kosovka2
04.01.2019, 23:56
Vostani Serbie

Ustani Srbijo! Ustani carice!
I daj čedu svojem da vidi tvoje lice.
Obrati njihova srca i oči na sebe,
I daj da i oni čuju slatke tvoje glase.
Ustani Srbijo! Davno si zaspala,
U mraku ležala. Sada se probudi
I Srbe razbudi!
Ti podigni tvoju carsku glavu gore,
Da te opet pozna i zemlja i more.
Pokaži Evropi tvoje krasno lice,
Svetlo i veselo, kao prizor Danice.
Ustani Srbijo! Davno si zaspala,
U mraku ležala. Sada se probudi
I Srbe razbudi!
Tebi sad pomaže i nebeska volja
I sad ti se pokazuje i sudbina bolja.
Svi bližnji tvoji tebi dobro žele
I daleki se narodi tvome dobru vesele.
Ustani Srbijo! Davno si zaspala,
U mraku ležala. Sada se probudi
I Srbe razbudi!

kosovka2
27.10.2019, 21:32
Ovo je Srbija

Znas li odakle si, sine
pogledaj planine sive
Zejtinlikom cvece procvalo
Sumadijom sunce zasjalo

Ref. 2x
A, ovo je Srbija
govore grobovi ratnika
iz slavnog vremena

Cvetovi kao od vina
stihovi ratnih sudbina
jos cvetaju kao nekada
kraj Drine sa cvetnih livada

Proci ces puteve duge
videces krajeve druge
ponesi odavde jedan cvet
nek’ svi vide, nek’ zna ceo svet

Ref. 2x


Svi tekstovi pesama su u vlasništvu njihovih autora.


https://www.youtube.com/watch?v=8SSThwMNt4g


KV.1991

Стара родољубива песма у извођењу Александра Вуксановића познатијег као Аца Лукас. Уживајте и ширите даље песму!