PDA

View Full Version : Ljubisa Pavkovic



kosovka2
23.08.2019, 23:07
Ljubisa Pavkovic

Umetnički rukovodilac
Velikog narodnog orkestra RTS
Harmonika (solista)


Ljubiša Pavković, rodjen je 1947. godine. Počeo je da svira sa pet godina. Velika ljubav
prema harmonici i neverovatan dar odmah su počeli da se ispoljavaju. Od ranog detinjstva
prepuštao se muzici i muzičkom stvaralaštvu tragajući za svojim ličnim stilom.

Godine 1970. Ljubiša Pavković postao je član Narodnog orkestra RTS, a od 1981. godine je
umetnički rukovodilac najznačajnijeg orkestra narodne muzike, kome je podario poseban
autentičan ton i interpretativnu efektonst i koji je pod njegovim "budnim okom" izrastao
u naš najreprezentativniji orkestar narodne i starogradske muzike.

Reč je o umetniku neprocenjljive muzikalnosti — poseduje apsolutni sluh, izvanrednu tehniku
i prefinjeni senzibilitet muziciranja, što je razlog da njegov muzički domet stavljamo na
sam vrh piramide umetnosti — bez premca i pogovora.

Ljubiša Pavković je mnogo izučavao balkanski folklor, poseduje ogromno znanje i iskustvo,
a kao vrhunski interpretator narodne muzike jedan je od najznačajnijih muzičkih umetnika
sprpskog etno prostora.

Na čelu Narodnog orkestra snimio je veliki broj pesama i igara, koje se čuvaju u Fonoteci
Radio Beograda kao nacionalno blago.

Kao mladi solista na harmonici na Međunarodnom festivalu u Dižonu, 1966. godine, u
konkurenciji učesnika iz 25 zemalja, osvaja prvo mesto. Zatim sledi smotra poznatih solista
na Međunarodnom festivalu podunavskih zemalja, pa festival u Amsterdamu, gde je nastupio kao
predstavnik Radio Beograda.

Snimio je veliki broj diskografskih izdanja (LP, CD, DVD) ne samo muzike Balkana nego i
kompozicija poznatih svetskih autora, gde kao gosti učestvuju eminentni i poznati umetnici
iz Džez i zabavne muzike.

U 2007. godini dobitnik je prestižne nagrade Kulturno prosvetne zajednice grada Beograda
"Zlatni beočuk".

Najveće priznanje dodeljeno 1999. godine, kao kruna dugogodišnje karijere Ljubiše Pavkovića
jeste "SREBRNI DISK" za izvedenu muziku sa Balkana na Međunarodnom festivalu bajana
(harmonika) u Moskvi, koju ju mu je uručio Fridrih Lips, šef katedre Moskovske muzičke
akademije, jedan od najvećih muzičkih autoriteta u svetu.

Nosilac je Estradne nagrade Srbije, Statusa istaknutog umetnika, godišnje nagrade
Radio-Beograda 1991, kao i mnogih drugih nagrada na festivalima i smotrama.

Autor teksta nepoznat


Ljubiša Pavković — Vrbas voda nosila jablana

Radoslav Graić:
"...U Ljubišinoj harmonici objedinjeni topli, ljudski glas, setna violina, virtuozna
frula, moćne orgulje i osećajna slovenska duša..."

riznicasrpska


Jedan od najboljih jugoslovenskih harmonikasa-klavirkasa nesumnjivo je Ljubisa Pavkovic
cije kompozicije mladi harmonikasi najradije stavljaju na svoj repertoarm poput "Medenog"
i "Milanovog" kola. Po tome sto se on cesto pojavljuje na TV i Radio-talasima moze se reci
da je medju vodecim harmonikasima u Srbiji.

Zacudo u diskoprodukciji ga nema previse, bar ne onoliko koliko po svojoj interpretaciji
to zasluzuje; njegove interpretacije su: ciste, a pre svega kulturne, tehnicki doterane
i graciozne. Kao malo koji srpski harmonikas Ljubisa Pavkovic svira "rumunjeze" i
makedonska ora pa ga mladi harmonikasi-klavirkasi najvise po tome i vole, ali i prate.

Ljubisa kao izuzetan poznavalac narodnog melosa ima cast da bude rukovodilac Velikog
narodnog orkestra Radio-Beograda, sto je veliko priznanje kako njegovom izvodjenju tako
i samom njemu.

kosovka2
23.08.2019, 23:07
KAO MLAĐANI HARMONIKAŠ ZAPOČEO BORBU ZA OČUVANJE PRAVOG NARODNOG ZVUKA


Kao 19-godisnjak, mladjani harmonikas Ljubisa Pavkovic postao je u francuskom gradu Dizon
nezvanicni — amaterski prvak Evrope u harmonici. Pobedio je 1966. godine na Medjunarodnom
takmicenju harmonikasa amatera i pored konkurenata iz 25 zemalja. Inace, Ljubisa je redak
harmonikas sa beogradskog asfalta koji je potukao i nadmasio sve ruralne konkurente i
postao prvi saradnik magistra klarineta Bokija Milosevica u njegovom Narodnom orkestru
Radio televizije Beograd.

Radio je za mnoge izvodjace aranzmane, a kasnije je postao sef Narodnog orekstra Radio
Beograda. Kao strog pedagog, nije dopustao da u Radio Beograd arhivske snimke snimaju
sund-pevaci pa je medju prvima najurio Sabana Saulica, iako su ga sedamdesetih vec
proglasili "kraljem novokomponovanih narodnjaka". To kod Pavketa nije moglo da prodje,
jer je on snimao trajne snimke za arhiv Radio Beograda sa Cunetom, Tozovcem, Lepom, Acom
Trandafilovicem, Vasilijom, Gocom Lazarevic, Dragoljubom Lazarevicem, Stanisom Stosicem...
Ovih dana nam je ponudio jedinstveni podatak za Ginisa: Narodni orkestra Radio Beograda,
pod njegovom upravom, ceka da se cak 380 minuta izvorne i narodne muzike iz Srbije snimi
na vise CD-a, sto ce biti pravi raritet i poslastica za prave diskofile.

Pavke je malo snimio svojih albuma, a najvrednije mu je ostvarenje dupli CD "Zivot
isprican harmonikom", koji je skup njegovih najuspesnijih instrumentala i kola na
harmonici. A on je sa uspehom svirao nas izvorni melos, srpsku sumadijsku muziku,
balkanske ritmove, melodije iz Bugarske, Rumunije, vlaske kompozicije, ali, isto tako
i evergrin muziku sa velikim Dzez orkestrom i Revijskim orkestrom Radio televizije
Beograd (danas RTS-a). Njegovi najuspesniji instrumentali sjajno odsvirani na harmonici
su numere "Zoricino kolo", "Medeno kolo", "Milanovo kolo", "Virtuozna harmonika"...

Jedini je nas as harmonike koji nije pobedio ni na jednom zvanicnom takmicenju, ali
je bio predsednik zirija, i puno je njegovih ucenika koji su postali laureati eminetnih
festivala nasih najboljih harmonikasa u Soko Banji i Vrnjackoj Banji. Njegova skola
harmonika i danas radi, jer je Pavke neumorni pregalac i covek koji se svim srcem bori
za ocuvanje pravog zvuka narodne muzike Srbije, koju je potisnula islamizacija folka.
Pavke, kroz smesak kaže da se nada da ce se konacno u predmetu muzickog vaspitanja u
osnovnim skolama prvo poceti sa predavanjem nasoj etno i izvornoj narodnoj muzici, a
tek potom o Vagneru, Sopenu i eventualno Dzon Lenonu, koji je cak i u Novom Sadu
dobio svoju ulicu, a u Srbiji nema nijedne ulica bardova narodnog melosa kojih nema
vise medju nama, poput Tome Zdravkovica, Dusana Kostica, Ace Trabdafilovica, Radeta
Jasarevica, brace Cicvaric, Miodraga Mije Krnjevca, Silvane Armenulic...!!??

riznicasrpska