PDA

View Full Version : Misao trenutka - pise admin



kosovka2
20.05.2019, 21:11
Angela i Marko

Pitacete se sta zajednicko imaju ova dva bica, mocna kancelarka i rock pevac koji peva ustaske pesme.

Imaju i to vise nego sto bi covek na prvi pogled rekao, samo neznam odakle da pocnem. Dali od vremena kad je Angela bila mlada nemica iza berlinskog zida u Istocnoj Nemackoj ili iz vremena kad je postala kancelarka ujedinjene Nemacke. Ali cu ipak preskociti to, necu da se bavim hronologijom njenog politickog zivota niti Markovom muzickom karijerom ako se to i moze nazvati muzikom.
Nasi mediji preneli su prekjuce vesti da je Angela iznenada doletela u Zagreb. Iznenada iako se vec pre znalo da dolazi na predizborni skup HDZ-a i da je njena poseta u okviru evropskih izbora za EU parlament.
Prvo sto mi je palo u oko jeste visoko podignuta ruka Angele u clanku o njenom dolasku u Zagreb; MERKELOVA STIŽE U ZAGREB: Biće na velikom mitingu HDZ-a. čuva je 1.000 policajaca
objavljeno u Krurir.rs

- Zanimljivo, tako je i Hitler pozdravljao svojevremo ali to je vec za malo dublju analizu. U Zagrebu je Anglela kako mediji pisu sokirala hrvate, ali cime ih je sokirala tesko je zakljuciti iz nasih medija.
Evidentno je da je Angela zapevala Markovu pesmu koja se orila dvoranom, da se hrvatskim vojnicima obratila sa ,,Pozdrav vojnici!,, da je govorila o nacionalizmu koji preti da unisti EU i demokratski poredak i to sve u istom danu, pevajuci Markovu pesmu, prisustvujuci velikom mitingu stranke koja je osnovana na principima NDH-a drzave jer je od osnivanja cilj osnivaca stranke bio istrebljenje stpskog korpusa u Hrvatskoj.
Angela istovremeno slavi sa nacionalistima hrvatskim nacionalizam i govori protiv nacionalizma.
Ako je neko i sumnjao u ljubav nemaca i hrvata od sad nema vise mrvice razloga za sumnju. Vuciceva velika i iskrena saveznica u EU, pa kad bi se salili. Ako su oni koji pevaju Markove pesme i ucestvuju na mitinzima nacionalne stranke koja godinama odaje postu streljanim ustaskim zlocincima, koja je proterala preko 400 000 Srba s njihovih ognjista gde su ziveli vekovima, Vuciceva saveznica iskren prijatelj i neko ko odlucuje o sudbini srpskog bica i Srbije zajedno sa njenim pokrajinama, onda smo mi doista potpuno izgubljena nacija. Nama u tom slucaju nema pomoci.
Angela i Marko su u Zagrebu pokazali celom svetu da nacionalizem ite kako zivi u starim saveznicima i njihovim srcima uz to pozdrav, visoko dignuta desna ruka.
Jedini cilj Angele jeste cepanje Srbije i to postaje sve ociglednije, niti oni zele Srbiju u EU niti je nama mesto medju vukovima.
Na kraju, Angela nije sokirala hrvate, sokirala je svakog prizemljenog evropejca koji je verovao da je nemacka pobedila nacionalizam da ne kazem nesto grublje.

20.05.2019
crni vitez

kosovka2
21.05.2019, 11:15
Narode moj napaceni

Narode moj ubijani, proterivani, na kolac nabijani, u mukama stradali, pacenicki, zrtvenicki, slobodarski, prkosni, ponosni, javljam ti se sa Gazimestana odnosno sa svih nasih Gazimestana od Alzira do Skandinavije, sa svih stratista i ratista.
Znas li narode moj gde smo sve ginuli za slobodu za buducnost potomaka nasih potomoka, znas li narode moj gde sve pocivaju kosti nas predaka, vasih predaka i predaka vasih predaka od pocetka na ovamo?
- Neznas ni da nam kosti po celoj juznoj pokrajini zapisavaju ne kucici i macici vec nekrstivi dzelati koji nikad nisu bili narod a sad svojataju i zemlju i poreklo i crkvu i grob, neznas da neko to gleda i da ce uskoro sud primiti po delima svojim, ne da neznas nego se i ne trudis da zastanes, da shvatis, da se prekrstis i pomolis za duse njih.
Nestrpljiv si i gresan narode moj, nemas kad da zastanes da se prekrstis, da se Bogu pomolis, nemas kad da upalis svecu nama koji vekovima ginusmo i ne samo vekovima vec hiljadama godina.
Ispreplice se krv starih i novijih junaka, kuklja u zemlji Kosovometohijskoj, svaki grob urlice do neba, Boze, Boze, osveti nas, a ti narode moj ziv telom a duhom mrtav hodis po Gazimestanu polozis cvet kod kamenog spomenika ne shvatajuci da mi nismo mrtvi, da nismo trulez ni kosti u grobovima, ne znajuci da vas od careva, knezeva, kraljeva i slavnih vitezova do obicnog seljaka i stradalnika svi gledamo guseci se u suzama zbog vasih grehova jer ste pogli glave i ne vidite sunca ni meseca samo brojite metre i kvadrate, hektare i tone zidate grobnice kao vile, kitite se zlatom i srebrebrom umesto dobrim delima i slazete materiju kao da ce vas zivot na zemlji trajati hiljadama godina.
- Cesto Boga krivite za svoju nesrecu a prestolni grad ste u kupleraj i leglo zmijsko pretvorili pa po njemu orgijaju i kurta i murta a vi slepci sunca ne vidite groba ne cistite, svecu ne palite, Boga hulite, kako nikad ne hulite na sotonu i zwer, na djavola i nekrst sve udarate po onom kojeg ce svako od vas na smrtnom krevetu opet prizivati i moliti ,,Boze, Boze moj izbavi me!,,.

Da, Boze moj, Spasitelju, Tvorcu i Svedrzitelju, spasi nas!


21.05.2019

crni vitez

kosovka2
09.06.2019, 13:41
Evropa na pragu samounistenja

Poslednji izbori za parlament EU pokazao je pravo lice EU, odnosno potvrdio je cinjenicu da nacizam, nacionalizam i fasizam nisu pobedjeni vec su bili uspavani, ususkani u demokratskim drustvima pod krinkom demokratije, tinjali cekajuci svoje vreme.
- Koliko god se trude pojedine nacije evropskog kontinenta da se nametnu kao vodece, slobodarske, demokratske one uvek svojom politikom vise pokazuju zajednickih vrlina ili mana sa evropom pred prvi i drugi svetski rat.
Karakteristicno za sve predratne periode pre velikih ratova jeste koncetracija malih nacionalnih sila sto se ovog puta desava stvaranjem nacionalnog bloka unutar EU.
Na jednoj strani imamo zemlje 3 mora, zemlje Visegradske grupe, jacanje nacionalnih stranaka unutar ta dva saveza, na drugoj strani imamo politiku Nemacke koja u sustini nimalo ne odstupa od politike Nemacke pred drugi svetski rat kad se prosto nametnula kao vodeca sila evrope, samo sto se pred drugi svetski rat nametala silom, danas to cini lukavom politikom, ucenama i ekonomskim pretnjama neposlusnim narodima i drzavama.
Ako je neko poverovao da je savez Nemacke i Francuske sklopljen da bi se pobedilo zlo nacizma i fasizma, sad se uverio da to bas i nije bilo tako a dokaz tome su sve veca neslaganja izmedju Merkelove i Makrona.
Nemacka je savezom sa Francuskom pokusala da u zaborav potisne sva zla koja je evropi ucinila nemacka vojska u dva velika rata, pokusaj izjednacavanja zrtve i dzelata je doveo do eskalacije nacionalne svetsti u malim nacijama poput srpskog naroda koji i da hoce ne moze da zaboravi sve zlocine koje je doziveo kad god je Nemacka bila vodeca sila evrope.
Srbi moraju ovog puta upotrebiti svu mudrost i svo lukavstvo da prebrode ovaj prelazni period izmedju dva zla, fasizma i komunizma jer su obe ideologije bile pogubne za pravoslavne narode a posebno za jedan mali srpski narod.
Nemacka se samo tim savezom na lukav nacin nametnula evropi isto sto je cinila u predhodnih sto i nesto godina. Nemci smatraju da im kao najbrojnijem narodu evrope pripada uloga policajca, tutora, sudije, i vodje zaboravljajuci da su upravo takva razmisljanja dovela evropu u dva navrata do strasnih ratova i stradanja.
Da sam u pravu potvrdjuju dogadjaji nakon rusenja berlinskog zida posle cega je doslo i do ucesca nemacke vojske u napadu na srpski narod na balkanu, ulazak nemackih vojnika u juznu pokrajinu sto je suprotno mirovnim sporazumima nakon drugog svetskog rata.

Svi dogadjaji poslednjh 30 godina potvrdjuju da je evropa ponovo pred eskalacijom nacima i fasizma i to je koliko god se trudili prikriti ocigledno u svim zemljama koje su bile u savezu treceg rajha, u svim narodima koji su ratovali u redovima austrougarske i treceg rajha.
Samo slepac ne vidi sta cini NATO, samo slepac ne vidi sta se sprema i samo slepac ne vidi da u vecini zemalja EU vladaju desnicari, nacionalisti preobuceni u toboznje demokrate.

Nedavno je slovenacki premijer izjavio da se fasizam ponovo siri u okruzenju, misleci pri tom na izjave italijanskih politicara, desavanja u drzavama clanicama EU a zaboravljajuci da se iste vrste fazisam javlja i u samoj Sloveniji.
(Tanjug
LJUBLJANA - Slovenački premijer Marjan Šarec upozorio je danas da se u slovenačkom susedstvu opet bude "fašizam, nacizam i slične ideje", a povodom objavljivanja istorijskih karata u Italiji i Mađarskoj, na kojima su delovi slovenačke teritorije prikazani kao delovi tih država.

"Slep je onaj koji ne vidi da se nacizam i fašizam opet rađaju i u našem susedstvu", rekao je Šarec okupljenima na skupu u Brestanici, gde je Društvo izbeglica i prognanika iz Drugog svetskog rata obeležilo dan sećanja na svoja ratna stradanja.)

Nedavna desavanja u Stajerskoj pokrajini govore da je i slovenacki narod podlozan vaskrsavanju zlih sila buduci da je Slovenija u oba velika rata bila u savezu sa okupatorom Srbije. Zar nije Slovenija jedina republika bivse SFRJ koju je Hitler licno posetio, Maribor prvi grad u nekadasnjoh kraljevini SHS docekao Hitlera kao olobodioca.

Geni su cudo, tako svaka treca generacija ide stopama svojih dedova, samo se nadam i verujem da je ovog puta treca generacija kojoj je u sudbini treci svetski rat i poslednja u ovom svetu.
Posle tog rata koji je pred vratima na ovom svetu nista vise nece biti kao sto je danas.
Evropa ce postati pustinja a o drugim kontinentima ovaj put necu.

crni vitez

kosovka2
09.07.2019, 18:12
Filozofija filozofije

Volim da citam razlicitu literaturu i volim da citam mudrosti onih koji su davno pre nas ostavili pisane tragove jednog vremena, volim ponesto i sama da napisem.
Cesto puta slusam poznate licnosti i politicare kako citiraju razne filozofe i ponosni su sto eto, oni to znaju i koriste.
Imala sam tu srecu da upoznam nekoliko poznatih filozofa, da upoznam i da se druzim sa profesorom filozofije i vladikom, da licno upoznam Slavoja Zizeka, poznatog slovenackog filozofa.
Njegova me teorija posebno iritira posto je on covek vrlo nemirnog nervoznog duha, covek koji se prosto trese kad pocne da prica, koji drhti dok objasnjava sagovorniku sta je hteo ili mislio da kaze o odredjenom dogadjaju.
Covek koji po mojoj prostoj proceni vise lici na dusevnog pacenika nego na filozofa pa se pitam odakle mu dolaze sve njegove misli, ciju volju tvori i cije promisli ispoljava sam je vrlo nestabilna licnost, ideoloski je jos uvek okoreli komunista iako je komunisticku - partijsku knjizicu vratio 1988 godine.

Zizek mi mnogo vise vise lici na izgubljenog decaka u telu starca koji pluta pucinom nemirnog oceana trazeci mirnu luku gde bi docekao smiraj i kraj svog puta.

Davno preminuli vladika, profesor filozofije na bogoslovskoj srednjoj skoli bio je susta suprotnost Zizeku. Necu pominjati njegovo ima i prezime iz pristojnosti i postovanja do pokojnika.
Smiren, tih, nenametljiv, mudar, govorio je sa toliko mirnoce da nije ni trepnuo ali je njegova filozofija zivota bila davanje. Cesto je citirao Hristove reci i zapisane mudrosti iz biblije, govorio o siromastvu pravoslavne crkve sto je mene uvek ljutilo buduci da se bogatstvo crkve ne meri zlatom, srebrom i parama vec ljubavlju i verom, jacinom duha nas vernika.
Vrlo mudrom besedom vladika je uvek okupljenim vernicima meksao srca i otvarao novcanike pa su tamo gde se on pojavljivao na liturgijama i parohijskim slavama tog dana prilozi bili utrostruceni.
Svaki pravoslavac se taj dan trudio da da sto vise, da se pokaze da se vidi da je gazda dok bi onaj deo siromasnih parohijana pognute glave zurio ispred sebe moleci se Bogu da se ne otkrije njihovo siromastvo.
Bezbroj sam puta bila prisutna na parohijskim slavama, na liturgijama, na posebnim sastancima sa vladikom i svestenicima i nikad, bas nikad nisam dozivela da filozofiju davanja vladika i svestenici pretvore u delo, te je tako njegova filozofija vise licila na filozofiju uzimanja.
Zato se i pitam kakva je smisao svih filozofija, u cemu je zapravo filozofija filozofije, sta nama obicnim smrtnicima to donosi ako svojom filozofijom ne pokrecu tockove vremena u pravcu koji bi nama doneli laksi, bolji i lepsi, bogatiji zivot.

Cemu onda sluze filozofi, da filozofiraju, da nam skrecu paznju na dogadjaje onako kako oni misle da treba i da je pravilno ali oni svojim delima ne pokazuju kako to izgleda, ne sluze nam kao primer a covek je takav, ne slusa sta pricas vec gleda sta radis.

Tako sam izgleda i ja uzalud ocekivala da ce se vladika posluziti svojom filozofijom pa narediti popadijama i svestenicima da vise paznje posvete siromasnim i bolesnim parohijanima, da visak sa slavske trpeze ne bacaju i ne dele medju sobom vec da poklone i nahrane one siromasne koji nemaju od cega da zive.
Uzalud vladiki sto lepo zbori i mudruje kad gleda samo svoj dzep i puni svoj stomak.

Buduci da je i pokojni premijer Srbije Z.Djindjiic bio filozof odlucila sam da malo uzmem na zub i njegovu filozofiju i njen doprinos stvaranju boljeg i lepseg, uredjenijeg i bogatijeg sveta.
Sta je ustvari Z.Djindjic postigao svojom filozofijom a meni je ostala u memoriji samo jedna njegova izjava; ,,Vidimo se u buducnosti!,,. - Kojoj buducnosti, kakvoj buducnosti, na koji nacin se vidimo u buducnosti, ko ce imati privilegij doci u tu buducnost? - Na ta pitanja nije dao odgovore a mozda je i bolje tako.

Evo jos jedna Djindjiceva; Dakle da se pogledamo u oči i kažemo: ako hoćemo cilj, moramo da hoćemo i sredstva koja vode do tog cilja.
Odrastimo jednom kao narod i kao ljudi prihvatimo cenu za ciljeve koje smo prihvatili. Ta cena nije strašna.
- Hocemo, moramo zelimo placamo ali taj cilj je sve dalji, u cemu je onda poanta. Ne zavisi nas uspeh samo od nas od nase zelje i od nasih sposobnosti da se borimo.

Sve filozofske ideje koje nisu sprovodljive i sprovedene u praksi ostaju samo filozofija, mudrovanja i razmisljanja i nista drugo. Mozda neka buduca pokolenja budu dovoljno duhovno napredna, hrabra i uporna da delic tih razmisljanja sprovedu u delo kao sto je nas slavni Nikola Tesla svoja razmisljanja sproveo u dela koji je svoje snove ziveo bez puno mastanja i filozofiranja.

crni vitez

kosovka2
11.07.2019, 18:27
Ubijanje istine

Mnogo se govori o stravičnim zločinima koje su Turci izvršili nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata.
Kao početni datum se najčešće uzima 24. april 1915. godine kada su otomanske vlasti okupile 250 jermenskih intelektualaca i lidera njihove zajednice u Carigradu, i poubijale ih. Naravno, masakara Jermena je bilo i u 19. veku, ali ne na ovom nivou.
Postojale su dve faze tog konkretnog procesa. Prva je bila okupljanje svih odraslih muškaraca i njihovo ubijanje, bilo putem direktnih likvidacija
bilo putem teškog prinudnog rada.

Druga faza su bili marševi smrti na koje su naterani žene, deca i starci sa ciljem njihovog prebacivanja u sirijsku pustinju; nije im se davala hrana i voda, i bili su žrtve pljačke, silovanja i kasapljenja.

Švedski ambasador je poslao u Stokholm izveštaj sledeće sadržine: "Progon Jermena je doživeo do sada najjeziviju proporciju i sve ukazuje na činjenicu da mladoturci žele da zgrabe priliku, pošto zbog raznih razloga nema efektivnog spoljašnjeg pritiska od koga se treba bojati, i da jednom za svagda reše jermensko pitanje. Načini na koji se to vrši su krajnje prosti i sastoje se od uništenja jermenske nacije".

- To isto je bio cilj Alije i Franje, da na prostorima BiH i Hrvatske istrebe srpsku naciju.

Ukupan broj ubijenih Jermena se procenjuje na između 800.000 i 1,5 miliona, a više stotina hiljada je proterano sa svojih ognjišta i raseljeno docnije širom sveta. Sudeći prema dokumentima koja su pripadala Talat-paši, jednom od vinovnika zločina, barem 970.000 otomanskih Jermena je isparilo iz zvaničnih zapisa u periodu 1915-16.

Za vise od 40 drzava ovo je genocid nad jermenima.

Koliko Jevreja je ubijeno tokom Drugog svetskog rata?

Oko 6 miliona Jevreja, i to je najveci genocid nad jednim narodom koji svet priznaje.

A sta je sa genocidom nad americkim autohtonim narodom Indijancima?

„Svi ljudi su stvoreni jednaki i njihovo je neotuđivo pravo pravo na život, slobodu i težnju ka sreći. Da bi ta prava ostvarili, ljudi stvaraju države i organizuju pravednu vlast. Ako je ta vlast štetna, oni mogu da je zamene, ukinu i ustanove novu državu.“

4. jul, 1776, američka „Deklaracija o nezavisnosti“

Koliko je Indijanaca prezivelo borbe sa okupatorom i uzurpatorom kjoji je uglavnom dolazio iz zemalja zapadne evrope medju kojima su englezi, francuzi, irci, skoti, spanci, portugalci, holandjani bili najmasovniji?

Pokolj američkih Indijanaca se i danas kroz istorijske udžbenike prikazuje kao nešto normalno, a tada su izvršeni najgori mogući zločini nad ženama i decom, trudnicama i starima.
Svi zločini su vršeni sa unapred planiranom namerom i sistematski do konačnog istrebljenja svih američkih plemena domorodaca. Genocid je prava reč koja treba da stoji u enciklopedijama za ono što su kolonizatori i kriminalci iz Evrope učinili nemoćnim Indijancima, koji i danas moraju da žive u rezervatima.

Genocid nad Srbima i ostalim narodima na podrucju SFRJ

Osnivanjem Nezavisne Države Hrvatske na teritoriji današnje Hrvastke (bez Istre i Međumurja) i Bosne i Hercegovine, kao i Srema, malobrojna skupina hrvatskih fašista (ustaše) predvođena Antem Pavelićem, našla se na čelu najveće tvorevine nastale nakon raspada Kraljevine Jugoslavije.

Obračun s drugim nacionalnim elementima koji su u samoj NDH činili gotovo polovinu stanovništva je bio neminova: najveći problem su predstavljali Srbi kojih je bilo blizu dva miliona, oko 40.000 Jevreja kao i, između 26.000 i 40.000, Roma naspram tri i po miliona Hrvata, 150.000 domaćih Nemaca i 800.000 muslimana.

Tokom Drugog svjetskog rata izvršen je genocid nad srpskim stanovništvom, u kome je između 900.000 i 1.200.000 Srba ubijeno na području NDH i ostatka okupirane Jugoslavije.

Jastrebarsko, logor za srpsku decu u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, bio je u II svetskom ratu jedini koncentracioni logor (zatvor, tamnica, stratište) u svetu specijalizovan za smeštaj i pogrom dece. Patent hrvatskog nacionalizma, nepoznat i nemačkim fašistima, jedinstven u istoriji civilizacije, kojim je, nedvosmisleno, vršen genocid nad Srbima gde je
najsvirepije pobijeno 15.000 srpske djece, spaseno oko 10.000. Neke informacije govore da je broj pobijene srpske dece mnogo mnogo veci.

Hitlerov izaslanik Herman Nojbaher je pisao: „Kada glavni ustaše tvrde da su ubili jedan milion pravoslavnih Srba (uključujući bebe, djecu, žene i starce), to je po mom mišljenju pretjerivanje. Na bazi dokumenata koje sam ja dobio, procjenjujem da je ubijeno 750.000 nezaštićenih ljudi.

Pa da postavim pitanje srpskoj javnosti, srpskim izdajnicima Cedi, Canku, Biserko, Kandicki, zenama u crnom i celom svetu; Kako je moguce da se streljanje preko 800 vojnika muslimanskih vojnih formacija u Srebrenici tretira kao genocid a ovoliki pomor srpskog naroda gde su mnoge porodice istrebljenje nije?

Zar je ubijanje preko milion srpkog naroda samo zlocin, zar je ubijanje 3500 Srba koje su cinli ti isti streljani bilo nista a osveta njihove nevine krvi genocid.
Streljane vojnika koji su skoro 5 godina ubijali srpski narod, palili pljackali, odsecali glave, silovali devojcice i zene, nabijali na kolac srpske decake i pekli, koji su istrebili srpski narod u mnogim selima oko Srebrenice je genocid a sta je onda taj njihov zlocin, kako da nazove to sto su isti streljani cinili?

Definica genocida;

Međunarodna pravna definicija zločina genocida data u članu II i III Konvencije o spriječavanju i kažnjavanju genocida, iz 1948. godine

član II opisuje dva elementa zločina genocida:

1) mentalni element , znači "namjera da potpuno ili djelimično uništi nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa kao takva, i

2) fizički element koji uključuje pet djela opisanih u sekcijama, a, b , c , d i e. Zločin mora uključivati oba elementa da bi se zvao "genocid".

član III opisan sa pet kažnjivih oblika zločina genocida: genocid, konspiracija, podsticaj, pokušaj i saučesništvo.

član III:

(a) Genocid;
(b) Plan za izvršenje genocida;
(c) Direktno i javno podsticanje na izvršenje genocida
(d) Pokušaj genocida;
(e) Saučesništvo u genocidu."

Kao prvo upada u oči da se za genocid traži specifičan mens rea. Radi se, naime, o zločinu počinjenom s umišljajem[15]; radnje moraju biti poduzete ili pokušane u namjeri da se uništi određena grupa.[16] Ovaj subjektivni element predstavlja razliku između genocida i ubistva. Kad neko ubije čovjeka zato što želi njegovu smrt, onda je to ubistvo. Kad je čovjek ubijen jer pripada određenoj grupi i na taj način predstavlja tu grupu, onda takav čin konstituira zločin genocida. Zakonodavac je prema tome bio prisiljen eksplicitno usvojiti namjeru u opis ovog krivičnog djela.

Sto vise trazim neki uzrok neki cvrst temelj za donesenje evropske deklaracije o Srebrenickom genocidu sve vise sticem utisak da se zapad zajedno sa delom muslimanskog sveta izrugava Srbima, Jermenima, Jevrejima, Romima i Indijancima.

A gde su rusi i rusini, koliko je njih stradalo braneci evropu od otomana, austrougara, treceg rajha?

Stice se utisak da jedino Indijanci, Srbi i Rusi zajedno sa Rusinima nemamo pravo na istinu, pravdu i odbranu, mi smo izgleda od stvaranja bledolike amerike postali legalna pokretna meta.
Zato se dragi moji ne cudite potresima, poplavama, nesrecama, olujama uskoro ce oganj nebeski da nam sudi i oni koji se ogresise o narod bozji bice ognjem zezenim kaznjeni.

Ako se u Srebrenici desio genocid on se desio nad Srbima koji su u mnogim selima potpuno izumrli a Alija i Franjo su imali nameru i zelju da istrebe srpski narod sa podrucja BiH i Hrvatske sto se danas i vidi nakon poslednjeg popisa stanovnistva. Srbe su pobili, proterali, pokatolicili, islamizirali a onda ih optuzili za genicid. Ispada da smo sami sebe istrebili pa smo sami nad sobom cinili i genocid. Kakvi su nam pojedini politicari, clanovi NVO i izdajnici nebi me iznenadilo da sutra Kandicka ili Biserko podnesu zahtev da Srbija usvoji rezoluciju o genocidu nad sopstvenim narodom.
Svasta ce ovim tupoglavim dusebriznicima pasti na um.

Pokoj mrtvima bez obzira na naciju, vecnaja pamjad srpskim dusebriznicima!

Crni Vitez

kosovka2
12.07.2019, 10:22
Pokret fokolara - klopka za verujuce ili nesto trece

Chiara Lubich - osnivac Pokreta fokolara i neumorna zagovornica jedinstva ljudi.

Rodjena je u 1920. godine u radnickoj porodici u Trentu (severna Italija) umrla 14. Marta 2008 godine.

Pokret koji naizgled ima sve karakteristike religijskog karaktera, raspostranjen na svim kontinentima deluje u vise od 180 drzava, propoveda ljubav i jevandjelje ali se postavlja pitanje, nije li to preteca nove religije?
- Oni kazu da zele svet kakav je Bog zamislio a to po njihovom ubedjenju znaci jedna nacija jedna religija.
Nije li upravog Bog razdelio ljude na razlicite nacije i religije, dao im da pricaju razlicitim jezicima upravo iz razloga da bi tajna svevisnjeg bila nedostupna nama obicnim smrtnicima.
Na osnovu cega moze jedan covek ili pokret tvrditi sta je Bog zeleo, jesu li oni bozji adjutanti, PR menadzeri pa znaju sta Bog zeli?

Imamo unutar katolicke crkve toliko razlicitih pokreta, drustava, humanitarnih grupa i svi oni deluju sirom sveta u razlicim nacijama i religijama sa nekom novom a vrlo starom teznjom da se stvori jedna religija kojoj bi naravno kao vrhovni poglavar stolovao papa.

Nije vise tajna da je na delu uz pomoc razlicitih pokreta i organizacija utiranje puta i obezvrednjivanje svih religija i nacija sem naravno katolicke crkve i zapadnih vrednosti a to znaci stvaranje novog svetskog poretka i nove jedinstvene religije.

Zato sam vrlo skepticna do takvih pokreta i drustava, posebno kad dolaze sa zapada buduci da je u sve umesana kao glavni zacin rimokatolicka crkva.
- Dali je i ovaj pokret samo vrlo vesta klopka za naivne i razocarane narode sirom sveta?

Prvobitna zamisao pokreta bila je ljubav a ne mrznja, ali se to pod okriljem katolicke crkve pretvorilo u nesto drugo, nesto vrlo opasno po pravoslavlje i ostale stare religije.
Rimokatolicka crkva ima uvek vise lica i nalicja, njihovo lukavstvo je toliko da im ja cak ni kad su iskreni ne mogu verovati jer je tesko i pomisliti da mogu biti iskreni u svom podmuklom pohodu na svet i pokusaju stvaranja jedne nacije, jedne religije a sve pod pokroviteljstvom Vatikana i duboke americke drzave.
Duboka americka drzava, Jezuiti, Vatikan i staro hazarsko drustvo rade zajedno na stvaranju nekog novog sveta po njihovoj zamisli ali su im prepreka pravoslavni narodi, maoisti, hindusi, radikalni islamisti.

Zato se svi ratovi vode upravo u onim delovima sveta gde njihovi pokreti i njihova drustva ne mogu da preuzmu vlast da preuzmu kontrolu nad drustvom i prirodnim resursima.
Oni vladaju iz senke, nisu tajna a nije vise tajna ni nacin kojim pokusavaju porobiti narode svih kontinenata. Samo ima jedan mali problem, nesto na sto stvaraoci novog svetskog poretka nisu racunali a to je ljubav pravoslavih vernika do svevisnjeg, do istine i pravde.
Ja volim znaci postojim!

Crni Vitez

kosovka2
13.07.2019, 12:31
Dijaspora i iseljenici

Uvek aktuelna tema na nasim prostorima jeste prica o dijaspori i onima koji smo otisli sto iz ekonomskih sto zbog politickih razloga a ima i nas koje je ljubav odvela u svet.
Stalno nam domace patriote citaju bukvicu, ucutkuju nas kazu, pobegli ste otisli ste sad cutite ne glumite patriote dok istovremeno te iste patriote pune penzioni fond Hrvatske i Slovenije i to u velikom procentu kupujuci u njihovim trgovinama po Srbiji i BiH, kupujuci njihove proizvode.

Istinskih patriota je danas jako malo i ne samo kod nas. Kupuj domace, podrzi razvoj domacih firmi i proizvodjaca pa onda kazi meni da sam lazni patriota.

Kao prvo, dijasporu cinimo mi koji smo na privremenom radu, koji nismo prodali dedovinu i zauvek napustili maticnu zemlju.
Trajni iseljenici nisu dijaspora, oni su trajno napustili svoju zemlju i utociste pronasli u drugoj drzavi i nemaju nameru da se vracaju, asimilirace se u novo drustvo i svremenom postati stanovnici nove domovine. Unuci im vise nece znati ni materinj jezik ni ocevu slavu ni za dedov grob. Tako je vekovima od kad postoji covek, uvek jedni odlaze drugi dolaze, sve je jedan krug i svet tako funkcionise od prvostvorenog.
,,Obozite se i umnozite da vas bude kao peska u moru, naselite zemlju!,, to i jeste smisao postojanja ljudske rase.
Voleti svoju zemlju i postovati drzavu u kojoj egzistiras, zivis, stvaras nije greh vec vrlina. Biti covek u svetu zweri danas je doista tesko ali ne i neizvodljivo.
Zato draga braco i sestre u Gospodu, kad pljujete po dijaspori onda se najpre zapitajte gde ste juce kupili hleb (u cijoj pekari i prodavnici) mleko, ulje, secer, kavu, patike, duks, hlace, cije automobile vozite, sa cijih to kompjutara kuckate, ko je proizveo vas pametni telefon?

Kupujuci americke proizvode punite njihov penzioni fond, kupujuci hrvatsko, slovenacko, albansko, punite njima PIO fond pa kako onda sebe nazivate vecim patriotom od nas u dijaspori, zar se ljubav meri samo mestom boravka?
Mi koji imamo svoju dedovinu, imovinu, koji placamo poreze na svoju imovinu i zemlju u matici, koji odrzavamo grobove svojih predaka i ljubimo zemlju svojih dedova, mi jesmo dijaspora, patriote i upravo zato necemo da cutimo i necemo da budemo ,,takozvane lazne patriote,,.

Citajuci razna saopstenja razno raznih uspesnih i neuspesnih bivsih i sadasnjih politicara, komentare gradjana, saopstenja pojedine elite iako u Srbiji kao i u drugim balkanskim drzavama nema prave elite, obracanje pojedinih intelektualaca iako oni mudri i pametni cute, sticem utisak da su svi zadovoljni srecni uspesni a istovremeno i nezadovoljni neuspesni nesrecni. Ne postoji kriticna masa nesrecnih niti hrabar nekorumpiran vodja da pokrene promene, izgleda da svima trenutno stanje odgovara.

E to sto se pojedinci bune, isto tako ima onih koji kazu da je dijaspora ta koja mora da pokrene stvari a ja pitam koja dijaspora?
Dijaspora i bez poziva uvek priskoci u pomoc kad god je to potrebno, pomaze koliko god moze ali je vreme da i ta matica ucini nesto za dijasporu ne samo da nas uprezete kao upreznog konja kad je potrebno matici a posle nas kao ispusenu mustiklu bacite dok vam ponovo ne zatrebamo.

Setite se devedesetih.
Pomenucu samo jedno ime, kapetan Dragan, imao sve a ipak dosao da matici pomogne da otadzbinu brani a on je jedan od mnogih, danas od matice i svih patriota zaboravljen trune u hrvatskom kazamatu.
Gavrilo Princip se ne radja svaki dan, rodi se jednom u hiljadu godina ali svaki istinski patriota i srbin koji voli zemlju svojih predaka jeste Gavrilo Prinip. U svakom patrioti lezi jedan mali Gavrilo koji moze da pokrene narod onog trenutka kad se u narodu dostigne dovoljno jaka nezadovoljna masa i da preokrene tocak politike i razvoja svoje otadzbine ako je vladajuca partija skrenula sa puta i drzavu povela u pravcu pogiblji.

Nije dijaspora ta koja mora da menja vlast u drzavi, koja treba da stvara nove vrednosti, nase je da ispratimo svaku pozitivnu politiku i one koji cine sve da nasa majcica Srbija i nasa R.Srpska idu u korak sa razvijenim svetom. Ne moze nesloga da gradi i stvara, nesloga rusi i razgradjuje a to je izgleda i nas usud nasa nevolja sto u svim vekovima imamo nasuprot patriotskog bloka jedan izdajnicki blok ljudi poput Cede, Kandicke, Vuka, Sonje Biserko i njima slicnih.
Nasa politicka scena u domovini lici na dva vola desnjaka koja, koliko god ih uprezes u jaram da idu pravo oni vuku udesno.
Nisam htela da budem kriticna, htela sam ovim clankom da odgovorim citaocima koji su navikli da sve resavaju stapom ili prutom.
Izvinjavam se za stamparske greske, brzo mislim, brzo pisem pa zamenim slova.

V.Kosovka

kosovka2
14.07.2019, 18:34
Srpska elita 21. veka

Volim da kazem da mi danas nemamo elitu, onu pravu koja bi pokrenula Srbiju i srpski narod. Isto se desava i u nasem okruzenju. Znam da ce mi mnogi osporavati
ovo tvrdnju ali neka kazu ko su ti koji cine srpsku elitu, gde su i zasto cute dok nam vlasnici vecine televizijskih i tabloidnih medija i politicari namecu neke vrednosti
koje su posvadjanje sa pravoslavnim duhom.
Nisam ja jedina koja to kaze ali sam medju retkima koji to kazu javno.

Svu snagu javne reci drze politicari, SANU kao da ne postoji, mladima se namecu neke nove vrednosti i poziv da slede toboznju elitu dok ona istinska elita
kojoj pripada pravo da bude pokretac javnog misljenja, politickih promena i nove misli cuti, kao da ne postoji. (Napisala sam vec; ,,Pametni i mudri cute,,)
Moj cilj nije destruktivnost, naprotiv zelim da se nas narod osvesti, probudi i pokrene.
Ne mozemo stajati u mestu i cekati da nas spase onaj koji nas je bacio u bezdan. Slazem se da dijaspora treba da pomaze ja to
cinim od kad sam pocela da radim i to je nesporno. Sporan je odnos na relaciji matica - dijaspora, matica nema volje ili zelje ili nasoj matici trenutno
nismo zanimljivi, ne u meri u kojoj bi ta saradnja trebala da postoji.
Nasa dijaspora je viliki resurs, veliko blago koje se samo nudi ali nema posebne zelje da se upregne da se iskoristi iako niko iz dijapore ne trazi privilegij
i posebne uslove, trazimo mogucnost kakvu imaju i stranci koji dodju u drzavu da invenstiraju.

Da ne verujem u svoju drzavu i da ne volim svoj narod nebi ni cinila sve sto cinim i nebi se trudila da budim i opominjem, moje pravo je da kazem ono sto vidim,
osecam i znam.
Godine 1994 nakon skupa humanitaraca dijaspore u Sava centru u razgovorima sa tadasnjim ministom za dijasporu i ucesnicima skupa koji su predstavljali Srbiju
i R.Srpsku, razgovaralo se o insistiranju na zastiti prava srpske manjine u drzavama okruzenja.

Imali smo priliku da se akademici kroz akademska drustva ukljuce u borbu za stvaranje moderne srpske drzave, predloge o zastiti nacionalnih manjina kao i zastiti srpske nacionalne manjine u drzavama gde zivimo vekovima poput Hrvatske, Slovenije, Albanije, Bugarske, Rumunije, Madjarske, ocekivali smo da se u potpunosti postuje
reciprocitet ali se od toga skoro nista jos uvek nije pomerilo sa mrtve tacke. Osim nekih sitnih pomaka po sistemu korak napred - nazad dva.
Tad smo od ministra za dijasporu trazili vecu saradnju, trazili smo da se ambasade i predstavnistva Srbije u svetu ukljuce aktivno u promociju istorijskih vrednosti i posebnosti srpskog naroda, da se agresivnije brani srpka istorija, srpska istina, kultura, drzavnost, sloboda.
Moze li neko bolje prezentovati svoju drzavu od njenog naroda po svetu koji zivi i radi u raznim drzavama, sredinama, firmama, drustvima,
ko se druzi sa narodima iz svih krajeva sveta?

Ja ne smatram da je u Srbiji stanje tesko onoliko koliko neki pisu cesto u svojim komentarima na mnogim portalima ali da je komplikovano, jeste i to veoma komplikovano.
Srbija i R.Srpska imaju buducnost samo ukoliko se jedinstveno i zajedno suprostavimo silama zla onima koji bi da nam zabrane da budemo Srbi, da budemo pravoslavni, da budemo slobodni, da pijemo svoju vodu sa svog izvora.
Ucenjivati nas mogu razjedinjenje pa zato i kazem da sloga kucu gradi a nesloga rusi.

kosovka2
14.07.2019, 18:54
Šta su o srpskoj eliti rekli najbolji stručnjaci u svojim oblastima

Elita bi trebalo da predstavlja najbolje u društvu, odabrane, izabrane, najistaknutije.

Reč elita potiče iz latinskog jezika sa značenjem izabrani, cvet nečega. Danas termin elita zauzima centralni pojam savremenog društva.

Bavljenje pojmom elite predstavlja jednu od ključnih tema savremene sociologije. Elitom se objašnjava životno pitanje raspodele moći u društvu, sistem nadređenih i podređenih.


DR RATKO BOŽOVIĆ, sociolog i književnik

- Kada je u pitanju reč elita, prava je enigma na šta se konkrektno misli. Činjenica je da naučna elita postoji, ali sve je prilično neodređeno, s obzirom na to da živimo u političkom društvu, s obzirom na to da vladaju bezakonje i haos. Kao kulturolog mislim da će to vladati sve dok kultura ne bude dominantna. Život će morati da napravi neku korekciju zato što život mora da brani svoje principe. Ne dominira kritička javnost.

DR ALEKSANDRA JANKOVIĆ, klinički psiholog

- Kada govorimo o eliti, postoje dve elite. Jedna je otvorena elita, ona koja ima pokriće. To su lekari, naučnici, advokati, političari. I postoji ona druga elita - polusvet koja nema pokriće. To su raznorazni ljudi koji su mesto u društvu obezbedili skandalima, razne sponzoruše, muškarci sa žigolo sindromom, a koji su postali poznati samo zahvaljujući tome što su bili sa nekim. Ali, srećom, oni su tranziciona kategorija. Verujem da će biti bolje. Mladi ljudi postižu uspehe, kao što su matematičari. Na političku scenu stupaju mladi ljudi. Srbija je zemlja ozbiljnih pojedinaca koji će biti zapaženi i uspeti u budućnosti.

DRAGOLJUB ANĐELKOVIĆ, politički analitičar

- Elita je višeslojni pojam, postoje politička, kulturna, naučna elita i tako dalje. Postoje oni koji sebe olako smatraju elitom. Teško je reći ko je elita. Imamo samoproglašenu i samoproklamovana politička elitu (lažnu) koju diktiraju zapadni centri moći. Ona poslednjih godina gubi podršku pa je nezadovoljna. Ona je godinama oslonjena na NVO sektor, ima pažnju u medijima. Ali ona gubi podršku i pažnju. Verujem da će biti bolje ako Srbija istraje jer će to morati.

DR ZORAN MILIVOJEVIĆ, psihoterapeut

- Srbija ima problem sa elitom. Mi smo jedno spljošteno društvo, ne postoji društvena vertikala. Eliti ne priznaju da je elita. Ljudi smatraju političare elitom jer imaju moć, zatim bogate ljude (a to je 30-ak najbogatijih indrustrijalaca u zemlji), zatim popularne osobe. Mladi navode uzore sa estrade. Kulturna elita – to je srednja klasa u kulturi i nauci, to su kvalitetni ljudi koji su isfrustrirani jer nemaju ekonomsku i društvenu moć, oni su tihi, ne bune se. Elita bi trebalo da vodi i usmerava, trebalo bi da ulazi u konflikte i u rasprave. Postoji i pseudoelita u Srbiji. Prilično sam pesimističan kad je budućnost Srbije u pitanju, ali i Evropa. U svetu je sada migrantska kriza, Evropa siromaši, zadužuje se, a malo se govori o ogromnim državnim dugovima. Čak i EU je nestabilna i oni se zatvaraju. Pesimističan sam jer dolaze teška vremena. Šansa za napredak postoji, ali je narod apatičan. Moglo bi da bude bolje kad bi se okolnosti u Evropi promenile, što se neće desiti. U narednih pet godina doći će do velikih otpuštanja jer će doći do automatizacije. Radne pozicije će preuzeti roboti i veštačka inteligencija. Moj savet za Srbiju bio bi : "U se i u svoje kljuse", a to znači bolja organizacija i samoorganizacija i ne očekivati investitore. Ako bih sve morao da sažmem u jednu rečenicu, to bi bilo: "Biće nam bolje kad se opametimo!"

Ovako su za Telegraf govorili 2016 najbolji stručnjaci u svojim oblastima!

V.Kosovka

kosovka2
16.07.2019, 14:02
Planovi Nemačke koji su još uvek živi

Planovi Nemačke o uništenju Srbije i istrebljenju srpskog naroda nisu od juče, oni datiraju iz vremena pred prvi svetski rat.

Cilj Nemačke bio je totalni masakr Srbije i njenog naroda. Tolika kolicina mržnje do jednog naroda nije zapisana u istoriji coveka.

Hitni apeli ruskog ministra spoljnih poslova, a kasnije i telegrami ruskog Cara, neprestani predlozi sir Edvarda, upozorenja italijanskog ministra spoljnih poslova i italijanskog ambasadora u Berlinu, moji urgenti savjeti – sve je ovo bilo uzalud, jer je Berlin insistirao da Srbija mora biti masakrirana

Količina mržnje prema jednom narodu, koju možete pročitati kao svjedočenje iz prve ruke, potpuno je neshvatljiva ljudskom duhu. Za Prvi svjetski rat okrivljen je samo jedan čovjek – srpski maturant Gavrilo Princip. Okrivljena je potom i Srbija. Time je srpski narod postao jedini narod u istoriji gdje je dželat okrivio žrtvu za sve užase koje joj je priredio.

U knjizi „Krivi!“ Otkrića kneza Lihnovskog“ (Guilty! Prince Lochnowsky’s desclosures), autora K.A. Mekardija, on svjedoči kako su tekli dani julske krize, nepune dve nedjelje nakon „vidovdanskog pucnja“. Knez svedoči da su uprkos urgencijama Rusije, Velike Britanije pa i pristanku Srbije na skoro sve tačke ultimatuma, Njemačka bila ta koja je podstrekivala Austriju na rat. Riječi koje je koristila kako bi opisala svoje namjere po pitanju Srbije i srpskog naroda daleko su od svake diplomatije.

„Berlin je nastavio da insistira da Srbija mora biti masakrirana!“, citira direktivu Berlina njemački ambasador u svojim memoarima.

Poslije sto godina, vrijeme je konačno da se pravi krivci izvedu pred sud istorije i naroda.
Lihnovski otkrio veliku tajnu Njemačke

Svoje memoare Lihnovski je napisao za privatnu upotrebu, pokazavši ih u punom povjerenju samo nekolicini svojih prijatelja. Da nije bilo jednog od njih, uloga njemačke diplomatije bi do danas ostala tajna – njegove papire međutim, jedan od prijatelja pokazao je drugim oficirima. Lihnovski je pokušao da sve kopije povuče, ali je već bilo kasno, oni su dospjeli u javnost.

„Incident koji je doveo do objavljivanja ovih memoara svetu, zaista je bio nesrećan slučaj za kneza Lihnovskog, ali je još nesrećniji za nemačke vladare, čija je krivica prisiljavanja cele Evrope na rat za sva vremena utvrđena očiglednim dokazima koje je pružio njihov ambasador.
Nikada ranije nije pruski militarizam ovako ogoljen i očigledno prikazan, još od onih dana kada je Bizmark cinično priznao da nema nikakvih skrupula da izvrši prevaru kako bi Francusku prisilio na rat“, navodi autor knjige „Krivi!“, iz koje smo i uzeli citate ambasadorovih memoara.

Knez Lihnovski je došao u Englesku u novembru 1912. godine i ostao na funkciji ambasadora Nemačke sve dok između Velike Britanije i njegove zemlje nije objavljen rat u avgustu 1914. godine. On sam, ističe se u tekstu, igrao je važnu ulogu u diplomatskim događajima.

Balkanska konferencija 1912. godine

Prvo njegovo diplomatsko učešće kao novog nemačkog ambasadora bilo je oko Balkanskih ratova. Pozicija Nemačke i drugih Velikih sila već je vidljiva.

„Nedugo po mom dolasku u London 2912. godine, sir Edvard Grej je predložio da neformalno razmenimo mišljenja, kako bismo sprečili da se Balkanski rat proširi u Evropski rat, jer smo početkom rata nažalost odbili predlog vlade Francuske da se pridružimo deklaraciji nezainteresovanosti i nepristrasnosti kada su u pitanju Velike sile.

Britanski državnik je od samog početka tvrdio da nema nikakvih interesa oko Albanije, i da zbog toga neće ulaziti povodom ovog pitanja u rat. U njegovoj ‘ulozi’ ‘poštenog mešetara’ on će svoje napore posvetiti posredovanju i pokušaju da izgladi poteškoće između dve grupe. On se stoga, ni na koji način nije stavio na stranu sila Antante i tokom pregovora, koji su trajali oko osam meseci, izrazio je dobru volju i snažan uticaj kako bi se ostvarilo razumevanje piše Lihnovski i ističe:

„Ali mi smo, umesto da zauzmemo pozicije kakve je zauzela Engleska, nepromenjivo zadržavali poglede koje nam je diktirao Beč. Grof Mensdorf je predvodio Trojnu alijansu u London i ja sam mu bio podrška. Moj je zadatak bio da podržim njegove predloge.“,

Izvod iz neformalnih razgovora sir Edvarda Greja i kneza Lihnovskog o Balkanskim ratovima

U svakoj tački, uključujući Albaniju, srpske luke na Jadranskom moru, Skadar, kao i u pogledu određivanja albanskih granica mi smo bili na strani Austrije i Italije, dok se sir Edvard Grej sasvim malo priklanjao uz francuske ili ruske stavove. Naprotiv, on je skoro uvijek držao nama stranu, kako ne bi pružio nikakav izgovor za rat. Takav izgovor je kasnije obezbijedio pokojni nadvojvoda“.

Srbija pristala na ultimatum ali nije dovoljno – mi smo pritiskali da bude rat!

Nemački ambasador jasno navodi kako je tekla situacija nakon ubistva Franca Ferdinanda i čuvenog ultimatuma koji je Austrougarska uputila Kraljevini Srbiji. Sam knez se zalagao za mir, ali kako će se kasnije i sam iznenaditi to je bilo suprotno politici njegove zemlje.

„U početku sam pritiskao da se od strane Srbije pošalje što pomirljiviji odgovor, jer ruska vlada nije ostavila sumnje u obziljnost situacije.

Odgovor Srbije je bio u skladu sa britanskim naporima. Gospodin Pašić je u stvari prihvatio sve (iz ultimatuma) osim dva zahteva za koja je izrazio spremnost da pregovara. Da su Rusija i Engleska želela rat za koji ćemo biti okrivljeni mi, bio bi dovoljan samo nagovještaj Beogradu i nečuvena austrijska nota (ulimatum) bi ostala bez odgovora“, piše Lihnovski i dodaje:

„Sir Edvard Grej je prošao kroz odgovor Srbije zajedno sa mnom, i istakao pomirljiv stav Vlade u Beogradu. Tada smo raspravljali o njegovoj mogućoj ulozi posrednika, kako bi se razrešila dva preostala zahteva tako da budu prihvatljiva za obje strane“.

Ambasador u memoarima dalje navodi kako je planirano da se susretne sa francuskim ambasadorom u Londonu M. Kambonom, i italijanskim ambasadorom Markiz-Imperijalijem, te da će uz posredovanje i sir Greja biti lako doći do prihvatljivog rešenja za dve sporne tačke ultimatuma a koje su se uglavnom ticale austrijskih zvaničnika koji bi vodili istragu u Beogradu.

„Uz dobru volju“, navodi on, „sve je moglo biti riješeno za jedan-dva sastanka“.

Knez ovom rečenicom zapravo svjedoči da je Prvi svjetski rat u koji je bilo gurnuto 70 miliona ljudi, i koji je odneo 20 miliona života, ostavivši za sobom pustoš, mogao biti sprečen za samo samo dva susreta uz učešće posredničke strane. Njemačkoj međutim, nije odgovoralo smirivanje situacije.

„Ja sam urgentno predložio da se ovo izvede (sastanak), sugerišići da je u suprotnom svetski rat neizbežan, rat u kojem možemo izgubiti sve i ne dobiti ništa. Uzalud! Rečeno mi je da je to protivno dostojanstvu Austrije, i da ne želimo da se mešamo u srpska posla, već da to ostavimo našim saveznicima.

Naravno, bio je potreban samo nagoveštaj iz Berlina pa da grof Berhtold časti sebe diplomatskim uspehom tako što će prihvatiti odgovor Srbije. Naprotiv, mi smo pritiskali da bude rat“, navodi u memoarima Lihnovski.

Srbija mora biti masakrirana!

Knez svedoči da je britanska strana, nakon što su propali njeni predlozi da se posreduje u pomirenju, pozvala Njemačku da sama predloži rješenje za Srbiju.

„Nakon našeg odbijanja sir Edvard nas je upitao da mi sami damo predlog. Mi smo insistirali na ratu“, seća se Lihnovski.

Njemačka se nije dala nagovoriti ni na šta drugo, iako po svedočenju samog ambasadora, ona nije imala nikakve dobiti od rata Austrije i Srbije.

„Utisak je bivao sve snažniji jer smo želeli rat po svaku cijenu… Inače naš stav, po pitanju koje nas se direktno ne tiče, bio je nerazuman. Hitni apeli i konačne izjave M. Sazonova (ruskog ministra spoljnih poslova), a kasnije i pozitivno skromni telegrami Cara, neprestani predlozi sir Edvarda, upozorenja San Đulijana (italijanskog ministra spoljnih poslova) i Bolatija (italijanskog ambasadora u Berlinu), moji urgenti saveti – sve je ovo bilo uzalud, jer je Berlin insistirao da Srbija mora biti masakrirana“, navodi Lihnovski.
65

„Berlin je nastavio da insistira da Srbija mora biti masakrirana!“
Nemačka dobila što je htela: Trećina Srbije u masovnim grobnicama

Memoari kneza Lihnovskog svedoci su krivice njegove zemlje za stravu koju su željeli i pripredili jednom narodu. On je krivicu Nemačke jasno sumirao. Iz njegovih svedočenja se vidi da je Nemačka bila ona koja je podstrekivala Austriju da stupi u rat. Dok je Gavrilo Princip sve četiri godine rata mučen u tamnici kao krivac, istinski krivac mučio je i njega i njegov propaćeni narod.

„Mi smo ohrabrivali grofa Berhtolda da napadne Srbiju, iako Nemačka nije imala nikakvih interesa u tome, i opasnost od svjetskog rata nam je morala biti poznata – da li smo znali sadržaj ultimatuma ili ne – ne pravi nikakvu razliku.

U danima između 23. jula i 30. jula 1914. godine, dok je M. Sazonov nedvosmisleno izjavljivao da Rusija neće tolerisati napad na Srbiju, mi smo odbili britanske predloge da posreduju, iako je Srbija, pod ruskim i britanskim pritiskom, prihvatila skoro sve iz ultimatuma, i iako je dogovor oko dve sporne tačke mogao biti lako postignut, i grov Berhtold čak spreman da prihvati odgovor Srbije“, piše knez Lihnovski u memoarima koji su zapanjili svijet.

On navodi i koliko je bilo zalaganje Rusije i ruskog cara Nikolaja da se spasi Srbija od rata, a koji je sam car kasnije platiti životom. Ni careva zakletva nije više mogla da zaustavi Nemačku, oni su se bili namerili na srpski narod.

„30. jula, kada je grof Brehtold htio da popusti, mi smo, iako Austrija nije bila napadnuta, odgovorili na jedva postojeću rusku mobilizaciju tako što smo poslali ultimatum u Petersburg i 31. jula objavi rat Rusima, iako se Car zakleo svojom rečju da dok god pregovori budu u toku nijedan čovek neće marširati – tako smo mi namerno uništili mogućnost za mirnim razrešenjem“, svedoči knez.

Već do kraja avgusta skoro cela Evropa će biti gurnuta u rat.

„Misija kneza Lihnovskog se završila a nemački vladari su dobili što su tražili: trećina ukupne populacije Srbije, muškarci, žene, deca leže izmasakrirani u gigantskim masovnim grobnicama iskopanih zato što su nemački vladari to želeli“, navodi autor knjige „Krivi!“

Preuzeto sa in4s i prilagodjeno za Portal Koreni.

Iz svih gore navedenih razloga, danas u 21. veku Srbija bi morala zahtevati izuzeće Nemačke u daljim pregovorima o političkom rešenju Srbije i južne pokrajine. Čak što više, Srbija bi morala da zahteva da se nemački vojnici povuku iz NATO trupa i KFOR-a sa područja gde živi srpski narod.
Ovo je suštinski dokaz da srpski političari i vladari nisu krivi za pogrome i nesreće koje je nas narod prolazio.
Ko nas je jednom bacao u grobnice, uvek će. Vuk dlaku menja ćud ne.

Crni Vitez

kosovka2
16.07.2019, 16:20
Zatupljivanje nacije

Borka Pavićević dramaturškinja, osnivačica i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju trebala je da doprinese podizanju svesti i kulture srpskog naroda a gle čuda,
nakon njenog osnivanja centra za kulturnu dekontaminaciju na našim prostorima pojavila se sodoma i gomora, farme, maldivi, parovi, zadruge ni
Bog sam nezna šta sve, a sve u cilju zatupljivanja naroda uz pomoć prezentovanja najprimitivnijih i najglupljih sadržaja, pornografije uživo. Možda je Borka imala dobre namere, možda nije shvatila da zapadne vrednosti nisu u skladu sa našim bićem.
Pevaljke nastupaju gologuze i gologrude a većina medija na istoj strani postavi sliku Novaka Đokovića ili Ive Andića i golu starletu pored njih. Dive se Madoni, sataninoj ikoni a pljuju na Boga.

Pa gde to može doneti nešto dobro.

Uz pomoć glupih emisija, rijaliti programa, pornografskih sadržaja u Srbiji se širi zaraza, kulturna kontaminacija celog naroda svih uzrasta i profesija. Dekontaminacija g.Borke izgleda da je bila sve sem same kulturne dekontaminacije pa smo danas kontaminirani uranijumom, raznim biološkim i hemijskim otrovima, kontaminirani i primitivnim,
pornografskim sadržajima sa malh ekrana.

Normalno je bilo očekivati da će intelektualna, kultirna i sociološka elita Srbije podići svoj glas , učiniti nesto da se spreči trovanje našeg naroda, da će podići glas
i zahtevati da se takve stvari u Srbiji ne dozvole i da se svi koji šire pornografski sadržaj prezentuju primitivne i glupe rijaliti programe sankcionišu.
Bilo bi to normalno ali pod uslovom da u Srbiji postoji takva elita, odnosno ako i postoji da ima hrabrosti da preuzme određene korake a ne da bude nemi
posmatrač samouništenja naroda.

Ako želiš da istrebiš jedan narod onda ga zaglupi i nateraj da razmišlja na nivou primata, da ima životinjski nagon za razvrat i ubijanje i sve si završio.
Mirno posmatraj i čekaj da se samoistrebi taj ciljno odabrani dekontaminirani odnosno kontaminirani srpski narod, umesto da se umnožavamo mi izumiremo što i jeste cilj pojedinih velikih nacija koje su istrebile mnoge stare narode mnoga stara plemena, ostalo je malo nas starih naroda.

Zašto stare nacije smetaju novonastilim silama i mladim nacijama?

Pokušavajući da shvatim sta je sustina tog raskoraka a očigledno je da postoji, krenula sam od američkih starosedelaca Indijanaca. Oni su skoro istrebljeni,
ostao je mali broj u rezervatima koji više služi kao turistička atrakcija onima koji su ih istrebljivali, koji su im uzurpirali domovinu, koji su im uništili sve što su vekovima a verovatno i hiljadama godina čuvali i negovali.

10.04. 1883. godine Vlada SAD je, u okviru završne akcije sistematskog zatiranja kulturnog nasleđa američkih Indijanaca, zabranila sve jezike indijanskih plemena, njihovu religiju, kulturu i običaje.

Jedino što nisu mogli zabraniti i ubiti je DUH, onaj veliki duh slobodarski neporobljivi, neukrotivi skoro divlji. Indijanci su vrlo mudar narod iako mnogi misle da su to divlja i primitivna plemena.
Savremeni Indijanci službeno su hrišćani, ali se drže i domorodačkih verovanja. Privatno, Indijanci govore vlastitim jezicima, a uz njih i jezike kolonizatora - engleski, španski, portugalski, francuski ili holandski.
Najrasprostranjeniji indijanski jezik je kečuanski (jezik starih Inka), kojim danas govori oko deset miliona ljudi. Nepoznato je koliko je Indijanaca živelo na američkom kontinentu u trenutku dolaska Kristofera Kolumba, ali neke procene kreću se i do stotinu miliona.

Indijanci su za većinu Amerikanaca zaboravljena nacija, potisnuta u zabačena ruralna područja, gde žive ispod granice siromaštva.
Indijanci su živi primer kako se istrebljuju stare nacije. Njihova duhovna veličina ih još uvek održava u životu, iako nemaju mogućnosti poput novonastale
američke nacije oni su u mnogo čemu ispred današnjh amerikanaca. Usudim se reći da, ako bi se sutra desila strasna kataklizma u Americi i Kanadi, indijanci bi najverovatnije jedini preživeli, iz nekog razloga oni bi bili spaseni uz mali broj ovih vladajućih današnjih amerikanaca i kanadjana.

Nešto što je rođenjem utkano u gen jednog naroda, jedne nacije, pamćenje, vera, ljubav ne dozvoljava da ih istrebiš i satreš, a to su vrline koje nemaju
novoformirani narodi i nacije modernog vremena iako se to na prvi pogled ne primećuje.
Nešto slično može se reći za jevrejski narod, hazare, srpsku i romsku naciju, stara austalijska i afrička plemena, stare istočne nacije. Jedni su uspeli svojom
mnogoljudnosću da prezive, drugi zahvaljujući svojoj mudrosti, borbenosti žilavosti a svima je zajedničko; vera, ljubav i slobodarski duh, drugi su opet podlegli novom dobu, istopili se asimilirani u vece narode.
Može telo biti bolesno, slabašno, iscrpljeno u ranama ako je duh jak i smiren ono će ozdraviti, podićiće se ponovo, to isto važi i za jedan narod jednu naciju.

Novi svetski poredak (reč je o jednom malom broju ekstremno bogatih) ima cilj da vlada svetom, prirodnim dobrima, da svi narodi govore njihovim jezikom, veruju u njihovog Boga i da se njima klanjaju.

Duša odnosno duh odnosno vera i ljubav čine stare narode živim plemenitim bićima sa osećajima dok novoformirane nacije te vrline nemaju, nepoznanica je za bezdušnike i ljubav prema bliznjem i ljubav prema Bogu.
Oni ljube sami sebe, moć i pare, materiju a materija čoveka udaljava od osećaja, od ljubavi od vere od Boga i vodi ga u pakao. Za put u pakao potrebno je puno, za put u raj jako malo, samo čovek koji se sačuvao od prelesti modernog sveta nakon odlaska sa zemlje odlazi u raj. Dela naša naš su svedok na sudu božjem.
Zato se i vrši kulturna kontaminacija starih verujućih naroda koji još uvek ljubav smatraju pravim bogastvom i vrlinom a ne privilegijom.

Crni Vitez

kosovka2
17.07.2019, 20:57
Zakon privlačnosti

Svi mi cesto puta slusamo i citamo izjave uspesnih da je zakon privlacnosti kljuc uspeha ili neuspeha.

Uspesni ljudi uvek imaju razradjen plan o svakom svom poslovnom potezu, tacno unapred u svojoj svesti sloze sve sto zele da
ostvare i postignu tako svojom upornoscu i uspevaju da ostvare svoje zacrtane ciljeve jer su svu snagu usmerili bas na uspeh.

O. Tadej je u svojim knjigama najtacnije opisao sustinu misli i zivota; ,,Kakave su ti misli, takav ti je zivot!,,.

Ako se covek druzi sa toksicnim osobama on ce i sam postati toksican i preuzeti njihov nacin razmisljanja.
Zato je potrebno imati jaku volju, jak duh i odupreti se raspravi sa osoboma koje konstantno sire pesimizam, koji sve vide crno
koji su uvek nezadovoljni i nesrecni.
Stoga ne cudi cinjenica da su inteligentni ljudi vise usamljeni, sto ne znaci da su zbog toga nesrecni, oni zele u miru i tisini da
sloze svoje misli, planove, da mastaju i kreiraju svaki svoj sledeci potez.
Poslovan covek ce uvek unapred razraditi svoj plan za neki posao ulaganje i razvoj postojeceg i ako ima veru i odlucnost da ce
uspeti onda on doista i uspe.
Zato je vrlo bitno prepoznati kojom su energijom ispunjeni ljudi oko tebe, kakvom su energijom ispunjeni ljudi sa kojima radis.
Nikad nisam volela one koji unapred kazu; nema od toga nista, ma to je sve uzalud, ne vredi, nemogu ja to, tu nema srece, tu nema zivota.....
U porodici u kojoj sam odrastala reci poput ,,"ne znam", "ne želim", "ne mogu" "neću", bile su zabranjene. Silom prilika ili nekim cudom
naucila sam od malih nogu da uvek budem optimista, da pevusim kad je najteze, da kazem samoj sebi kad neko pokusava da me uvuce u neplodne i prazne rasprave ,,zivci zbor,
jezik za zube, moli se da te Gospod od lukavih zakloni!,,.
I rasprava sa lukavim i pesimisticnim ljudima je greh, na kraju krajeva to je uzaludno trosenje dragocenog vremena i energije
koju uvek mogu da usmerim u bitnije stvari od zivotnog znacaja.
Mislima svojim kreiramo i svoj uspeh ili neuspeh isto tako majke i ocevi svojim mislima uticu na zivot svoje dece
a duhovno jaki ljudi mogu da mislima i svojom unutrasnjom
snagom poremete mir ljudima oko sebe, da stvaraju nervozu ili osecaj lagodnosti ovisno dali su vam misli pozitivne ili negativne.

O. Justin Popovic je to najbolje opisao u knjizi ,,Gresne duse,,
takodje je vrlo upecatljivo opisao tragidije koje su doziveli potomci zbog kletvi svojih roditelja ili dedova i baka.

Najgore i najstrasnije su one kletve i crne misli koje izlaze iz majcinog srca. Svojim crnima mislima cesto privuku crnu sudbinu na svoju decu nesvesne zla koje cine, kad ne znaju gde im je dete ili kad su ljute.
Kazu eto brinem, nemir me uhvati kad ne dodju na vreme pa svasta pomislim a to svasta se ponekad desi upravo zato sto je trenutku slabosti, majka u svojoj podsvesti kreirala nesto lose.

Zkon privlacnosti takodje cesto utice i na uspesan zivot odnosno uspesan brak ako momak i devojka imaju pozitivnu energiju, slicne poglede na svet i zivot, priblizno slican stepen obrazovanja onda je njima uspeh u startu zagarantovan.

Ako zelis da ti bude dobro onda cini dobro i misli dobro, ne pozeli nikom sto nebi pozeleo sam sebi i bez obzira dali imas decu ili ne,
nikad nicijem detetu ne pozeli i ne ucini nikavo zlo.

V.Kosovka

kosovka2
03.08.2019, 00:12
Covekov zivot

Covek je poput reke. Reke su razlicitih duzina, sirina, dubina i jacina. Isto je i sa covekom, razliciti smo a ipak skoro identicni, sudbine nam se preplicu ka sto se vode dve reke preplicu kad se sjedine.
Sve reke na svom izvoru su ciste poput suze, male i nejake. Kako voda tece svojim koritom reke postaju vece, dublje, sire, jace ali i prljavije, nakupe se svakojakog smeca.
Cvek kad se rodi on je cist poput suze, mali i nemocan ali kako raste tako postaje sve veci, jaci i samostalniji, uz to se uprlja kao i reka.
Malo se prlja sam svojim nacinom zivota, malo ga uprljaju geni jer nasledi odredjene mane ili grehe, malo ga uprljaju ljudi zbog ljubomore i pakosti.

Reka je naj prljavija na samom uscu, tako i covek, na samom kraju svog zivotnog puta postaje opterecen od greha i dela.
Za prljavstinu reka odgovorni su uglavnom ljudi, za prljavstinu coveka, opet su odgovorni ljudi. Da bi nasli skladnost izmedju reke i coveka potrebno je menjati navike ljudi.
Covek svojim cinjenjem napravi ogromnu stetu samom sebi jer, reka odnosno voda je izvor zivota. Ako taj izvor zaprljamo i zagadimo, unisticemo i sebe.
Covek je dar bozji i ako se ogrehovljen i prljav od razvratnosti, pijanstva, pohase na vreme ne ocisti i ne iskupi, osudjen je na izumiranje.

Kazu ljudi da zivot tece kao reka.

Reka se uliva u svoje usce a covek, gde ce on na kraju puta kad mu istekne vreme?

Ako je za svog zivota cinio greh i zlo on ce u oganj zivi. Ako je ziveo po promisli bozijoj i drzao zakon bozji, onda ce u raj.
Znam, mnogi danas kazu da smo mi verujuci zatucani, glupi, histericni i svasta nesto, ali sta time zapravo porucuju?

Covek svojim delima i nedelima, svojim cinjenjem ili necinjenjem najvise kaze o sebi, o svojim vrlinama ili manama. Covek koji je brzoplet na osudi, koji pokusava da te ubedi da si rekao ono sto on misli a ne ono sto zaista kazes nije vredan komentara.
Zato se i kaze, da se sa lukavim ne treba raspravljati jer ce te u svom lukavstvu nadmudriti i napraviti budalom.
Takvima treba uvek na miran dostojanstven nacin okrenuti ledja.
Ponekad covek cutanjem kaze mnogo vise nego nekim neargumentovanim i glupim komentarom.

Crni Vitez

kosovka2
09.09.2019, 10:24
Pisem ti

Srbine brate i srpkinjo sestro u Gospodu našem Isusu Hristu!

Pišem vama a ne deklarativnim Srbima, oni su odavno prodali veru za večeru, miliji im pelin od latina nego med od pravoslavca pa više ne znaju kojom mukom da muče
nas koji istrajemo u veri i nadi koji ljubavlju grlimo napaćeni narod pravoslani, duhom molimo za spas krvlju srpskom natopljene srpske zemlje, odnosnog onog što je
od naše divne zemlje ostalo.
Posle svakog velikog rata srpski narod se povlači i za stolom pregovaračkim gubi svoje zemlje i svoje svetinje.

Došla neka luda vremena pa ljudi a posebno političari vole da se ističu citatima filozofa i mislilaca iako često puta i ne shvataju težinu izrečenog.
Tako naš predsednik voli da citira Pekića, onaj njegov mudri citat čoveka koji je proteran iz vlastite domovine.
-
“Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće
zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.”


Šta je Pekić hteo da kaze to samo on zna. Jer, ako ne ljubimo zemlju predaka svojih i grobove junaka svojih koji krvlju svojom odbraniše ognjišta i zemlju svoju
da bi je ostavili deci svojoj, onda smo uzalud krenuli i uzalud proćardali svoj život.
Ako ljubimo zemlju dece svoje a zaboravimo zemlju predaka svojih to je kao da smo cergari, nomadi, koji stalno negde idu a nigde ne stignu, koji vekovima nešto
traže a ništa ne nađu, koji u traženju boljeg izgube i ono što imaju.

- Čemu su ginuli dedovi naši i kome grobove njih ostavljamo ako ljubimo zemlju dece svoje?
,,Ako zeliš biti poštovan i uvažavan u svetu a prevashodno među svojima, onda ljubi grobove i zemlju predaka svojih da bi uvek znao odakle si krenuo i ko ti je u miraz
ostavio otadžbinu, dedovinu, zemlju. Samo tako umećeš da braniš i odbraniš svoju zemlju, sačuvaćeš svoju čast, ostaćeš upisan u istoriji postojanih onih koji su znali
odakle su krenuli, gde su namenjeni, gde će stići, gde će se uvek vraćati.,,

Vučić misli da se moze izdići iznad slavnih vitezova, da je veći od cara Dušana Silnog koji je granice širio a ne zemlju poklanjao, koji je granice branio nije se
razgraničavao, da je silniji od carice Jelene koja je bila i supruga i najhrabriji vitez cara Dušana, da je veći od kneza Lazara, Obilića i slavnih vitezova kosovskih
junaka, da je mudriji od kneginje Milice koja je mudro sklopila pakt sa dušmanima da bi zemlju i narod sačuvala od totalnog uništenja i istrebljenja.
-
Treba gledati pravo kaze Pekić, a ja pitam; ,,Dali se to Pekić stideo svojih predaka, svog porekla sa crnogorskog krša, svojih slavnih predaka koji porazise tri carstva; otomansko, austrougarsko, treći rajh?,,.

Kako ti može biti miliji tudji krš od tvoga gde si rođen, gde si prohodao, gde si naučio prve reči?
Kako ti može idolopoklonički spomenik biti miliji od groba pradede tvoga?
-
Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.
Ako zaboraviš koren i početak onda nigde nećeš stići. Čovek bez porekla, istorije i prošlosti je kao list otkinut sa grane kojeg nose vetrovi i gaze ljudi i životinje dok ne sagnije istrune.
Život je jedan veliki krug, na kraju puta uvek stigneš na početak, kud god da ideš i kojim god putem kreneš,
vratićes se na polaznu tačku. Ono od čega bežiš stići će te kad se najmanje nadaš.
Zato je veoma bitno odakle si krenuo, gde ti je koren, jer ako to zaboraviš džaba si se mučio, koliko god da postigneš čast neceš sačuvati.
Treba dobro razmisliti kad se citira filozofe, mudrace, mislioce jer njihovi citati su uglavnom u njihovom vremenu, trenutku i prostoru imali drugačije
značenje od današnjeg vremena.

Ako zaboravimo svoju istoriju i prošlost, čemu ćemo decu učiti, šta će naša deca biti sutra i kome će njihova deca pripadati, čiju će oni zemlju ljubiti, budu li gledali
samo napred, izgubiće ne samo čast već i prošlost, istoriju, pripadnost, zemlju, otadžbinu.
Grobove nasih predaka preoraće dušmani a naše crkve i manastire pretvoriti u idolopoklonicke hramove.

- Jesu li zato ginuli naši slavni preci, vitezovi od kosovskog boja na ovamo.
- Čemu Solunci bolesni i gladni pretrpješe onolike muke, jurišaše do Trsta i Klagenfurta?

- Da bi mi danas ljubili skute okupatorima u miru, da bi se dodvoravali belosvetskoj jeresi, da bi poklanjali zemlju dedova i predaka svojih koju su oni krvlju branili
da bi ostavili svojoj deci u miraz. Zar mi njihovi potomci moramo tu istu zemlju poklanjati i razarati samo da bi ljubili zemlju dece svoje a deca
nam masovno beže u tuđinu?

Crni Vitez

kosovka2
09.09.2019, 17:57
Drugi svetski rat

Stradanja srpskog naroda

Drugi svetski rat u Jugoslaviji trajao je od 6. aprila 1941. do 15. maja 1945. Počeo je napadom sila Osovine na Kraljevinu Jugoslaviju koja je nakon kratkotrajnogAprilskog rata poražena i podeljena između Nemačke, Italije, Mađarske, Bugarske i kvinsliških režima (Ustasa, balista i albanskih nacionalista koji su bili saveznici trecem rajhu).
Otpor fasistickoj sili prvi su pruzili vojnici kraljevine Jugoslavije ali su ubrzo pocepani buduci da su slovenci, hrvati i muslimani pristupili okupatorskim snagama i postali deo treceg rajha. Okupatorske vojske su u Mariboru i Zagrebu docekane cvecem, pesmom sa radoscu kao oslobodioci a ne okupatori.
Zato jos vise danas cude izjave slovenackih i hrvatskih politicara koji pokusavaju da svoje drzave i narode prikazu kao sile antifasizma i antifasistickog otpora.
Tacno je da su njihovi vojnici nakon kapiulacije Italije masovno prelazili u redove NOB-a ali to se desilo pred kraj 1944 i pocetkom 1945 kad su partizani vec vojevali pobede.

Pre toga u partizanskim jedinicama bilo je malo pripadnika hrvatskog i slovenackog naroda kao muslimana i albanaca.
Sobzirom na ukupan broj stanovnika, mnogo ih je vise bilo u kvislinskim odredima.

Kad su od tita dobili garancije da ce im republicke granice biti onakve kako su njihovi komesari zacrtali a mimo volje srpskog naroda.
Bilo je pitanje meseci kad ce treci rajh kapitulirati a najvece borbe na podrucju Slovenije i Hrvatske vodjenje su upravo protiv ustasa, crnokosuljasa i belokosuljasa, domacih izdajnika i fasistickih saradnika.

Srbi su izgubili ogroman broj boraca oslobadjajuci delove ove dve republike koje danas pokusavaju revizijom istorije sebe svrstati u zemlje antifasistickog pokreta a Srbiji namecu fasizam i genocidnost.
Tako se pere krvava istorija, podmecu i iskrivljuju cinjenice, tako se oni nadjose u prvim redovima sa Merkelovom i Makronom u Parizu a nista ne biva slucajno.

Dali je to normalno?

Da srpski naucnici, istoricari i srpska politicka elita cuti.
Kazu, pa svet to zna. Ako i zna nase je da argumentima branimo istinu a ne da cekamo da njihova laz postane istina.

Gde su bili za vreme velikih ofanziva?
Ako je Hrvatska od pocetka drugog svetskog rata bila antifasisticka zemlja, kako su onda pobili preko milion Srba, Jevreja i Roma, gde je nestao skoro ceo srpski narod koji je vekovima ziveo na podrucjima krunskih zemalja u sastavu Austrougarske a te zemlje su nakon 1941 bile pod okupacijom NDH-a.
Zar je moguce da su antifasisti ubijali jedni druge?

Stradanja srpskog naroda tokom drugog svetskog rata bila su ogromna. Ljudske žrtve u Jugoslaviji bile su ogromne i njihov tačan broj ni do danas nije utvrđen, ali se uglavnom prihvata da je najmanje 1, 7 miliona ljudi nastradalo. Procenjuje se da su Srbi činili između 48 odsto i 58 odsto od ukupnog broja žrtava.
Samo u hrvatskim logorima i jamama po pisanju nemackih ratnih izvora stradalo je preko 700 000 Srba.
Postavlja se pitanje kako je mogce da nakon svakog rata srpskom korpusu fali trecina stanovnika dok je hrvatski, siptarski, slovenacki i muslimanski korpus imao mali procenat stradalih i nestalih u odnosu na ukupan broj stanovnika.

Ako su od pocetka rata bili antifasisti, zasto su ubijali srpski narod, partizane, komuniste, zasto su ubijali srpsku decu, starice, starce?

Italijanski istoricari su objavili da je pre prvog svetskog rata na podrucju Italije, Austrougarske (Dalmacija, Vojna Krajina, Slavonija i Baranja, Vojvodina, BiH) i tadasnje Hrvatske (koja je obuhvatala deo od Zagreba ka Madjarskoj , Zagorje i Medjimurje) zivelo preko 5 miliona Srba.

Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца након утврђивања спољних граница 1920. године
75

Na insistiranje hrvatskih politicara stvarane su banovine sto je bilo opet na stetu pobednickog srpskog naroda nakon prvog svetskog rata.

75
Karta kraljevine Jugoslavije 1929 - 1939.Administrativna karta.


Za vreme nacističke okupacije, ustaški režim je vršio genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima, dok su nemački vojnici vršili masovna streljanja civila kao odmazde za aktivnosti pokreta otpora.

NDH kao verni saveznik treceg rajha drzala je pod svojom okupacijom skoro celu BiH i deo Vojvodine dok je drugi deo Vojvodine bio pod madjarskom okupacijom.
Srbiju je okupirala Nemacka.
Tito ciji tacan identitet nije poznat ni danas a najblizi su oni koji tvrde da je vanbracni sin austrougarskog cara i poljske grofice, nametnuo se kao vodja KPJ,
a kasnije i kao vrhovni komandant NOB-a.
Sve ofanzive sem sremskog fronta vodjene su u BiH, na podrucjima sa vecinskim srpskim stanovnistom.

- Dali slucajno?

Ovih dana se hrvatski politicari svim silama naprezu da ubede svet da su hrvati dali najveci broj antifasista ali niko od njih ne istice da su to uglavnom
bili Srbi sa podrucja danasnje Hrvatske koja do AVNOJ-a nije bila drzava u danasnjim granicama. Za vreme SHS-a, granice medju republikama nisu bile odredjene vec se, da bi se umirio hrvatski nacionalizam kraljevina a kasnije kraljevina Jugoslavija delila na banovine.
Hrvati cak i to prisvajaju kao i banove koji su i pre prvog svetskog rata bili srpski vladari na vecem podrucju balkana.
Za cudo bozje nasi istoricari i nasa politicka elita i ovaj put cuti, cuti kao nakon prvog svetskog rata, cutala je posle drugog svetskog
rata, cute i danas.
-Sramota!
Covek posmatrajuci cepanje balkanske istorije i svojatanje od novnastalih drzavica i naroda pomisli da se srpski narod stidi svoje slavne proslosti.
-
Podaci stranih misija, ali i domaći izvori, svedoče da su Srbi sa prostora današnje BiH i Hrvatske činili najveći procenat partizanskih i antifašističkih jedinica, slede Hrvati (prvenstveno Dalmatinci), dok je učešće muslimana i Makedonaca u NOB-u bilo simbolično.
Šesta lička divizija - 96 odsto Srba, Sedma banijska divizija - 92 odsto Srba, Osma kordunaška divizija - 95 odsto Srba, te Dvanaesta slavonska divizija - 85 odsto Srba.

Sve do 1944. godine Srbi dominiraju u partizanskom pokretu na prostorima današnje BiH i Hrvatske, a uz njih jedini vredni pomena, u brojnom smislu, jesu Dalmatinci.
O tome da su Srbi u natpolovičnom broju činili partizanske jedinice sve do kraja 1943. godine i pada Italije govori i čuvena izjava hrvatskog rukovodioca Vladimira Bakarića.

Na Drugom zasedanju AVNOJ-a on je priznao: "Na Prvom zasedanju mi smo bili više predstavnici srpskog otpora u Hrvatskoj, nego predstavnici narodnooslobodilačkog pokreta Hrvatske".

Tek od 1944. godine, nakon pada fašističke Italije i Benita Musolinija, beleži se veći odliv ljudstva iz ustaških i domobranskih jedinica i muslimanske "Handžar divizije" u partizane.

Tako je krajem rata partizanski vođa Josip Broz Tito rekao za londonski "Tajms" da su te godine Srbi činili 45 odsto partizana, a Hrvati 30 odsto.

Prema tim podacima, muslimani (danas Bošnjaci) i Makedonci, procentualno su činili po 2,5 odsto ljudstva u partizanima.

Udeo Crnogoraca i Slovenaca, s obzirom na njihovu malobrojnost, nije bio zanemarljiv, navode ovi izvori.

Danasnji politicari balkanskih zemalja zanemaruju cinjenicu da Hrvatska u ovim granicama postoji tek od 1945 kao Republika a da su dalmatinci po popisu austrugarske bili Srbi pravoslavne veroispovedi.
To sto su ih pokatolicili i sto je tito Hrvatskoj pripojio krunske zemlje uaustrougarske, sto je Sloveniji dao atribute za stvaranje drzave to nije razlog da se ako brutalno po drugi put ubijaju srpske zrtve i prekrajaju istorijske cinjenice.

Crni Vitez

kosovka2
05.10.2019, 18:13
Bespuće petog oktobra

Učesnici državnog udara, sto je u suštini i bio peti oktobar kažu da su oni doneli srpkom narodu demokratiju.
Neretko se danas čuju kritike i komentari da srpski narod želi promene, demokratiju..... Ja mislim da srpski narod želi slobodu, mir i poštovnje,
ista prava koja u svetu imaju velika Nemačka i mali Kipar.
Srpski narod želi ono za šta su ginuli naši preci, mir i slobodu, jednake mogućnosti i uslove, poštovanje međunarodnog prava, poštovanje našeg suvereniteta.

- Zašto i na osnovu čega akteri petog oktobra kažu da danas nema demokratije u Srbiji?

- Sudeći po svemu što se moze čuti, videti i pročitati, Srbija ima vise demokratije od nekih zemalja zapadnog sveta.
Mislim ozbiljno, budući da u nekim zemljama nećete videti prosjake na ulici (to je izbor ili nužda svakog punoletnog coveka ili način života pojedinih naroda), nećete svaki dan u medijima čitati o mnogim kriminalnim dešavanjima posebno kad su u pitanju migranti, mnoge vlade se postavljaju, izbori su samo paravan.

Srbija je doista zemlja čuda i kontradiktornosti.

Akteri petog oktobra srušili su vlast, spalili skupštinu, RTS, pokrali ko je šta mogao i stigao, rasprodali i pozatvarali fabrike, državu doveli pred bankrot, jedan autoput nisu izgradili za 12 godina, i sad na sav glas viču da će ova vlast urnisati državu.

- To meni izgleda kao kad vices da ce crknuti već crknuta krava.

- Može li se srušiti kuća koja nema ni temelje a kamoli zidove i krov?
- Može li se opljčkati prazna kasa?
- Može li se ubiti demokratija koja nije ni postojala u pravom smislu reči?

Danas oni bivši kažu za trenutnu vlast da su glupi, primitivni, lopovi, smradonje, prosečni i ispodprosečni političari,
čime na isti način vređaju preko 50% građana koji su tu vlast birali.

Kad za svoj narod kažete da je glup, primitivan, ispodprosečan, kako onda očekujete da pobedite na sledećim izborima?
Srbi umesto da se slože, ujedine i jačaju oni se međusobno toliko perušaju da nam ni NATO nije ravan.
Ni NATO ne može toliko da ubije u pojam srpski narod kao ovi domaći srbomrzci, izdajnici, lažni dušebrižnici. Narod ne sluša
odavno priče i obećanja, narod gleda kako je živeo juče i kako živi danas, ne možete reći da je narod glup zato što nije birao vas.
Političar koji ne voli i ne poštuje svoj narod i svoju državu, ne zaslužuje ni da bude na vlasti. Isto zameram i vladujućoj eliti koja
mahom u svakom obraćanju javnosti proziva neistomišljenike a to nije ni kulturno ni lepo.


Pa šta je ta petooktobarska hajdučija radila 12 godina?

- Sad mudruju i kritikuju sve, baš sve, a ne odgovaraju na pitanja o bogaćenju pojedinaca, o vanrednom stanju,
prodaji predsednika države, najboljih i najhrabrijih generala, predaji svih dokumenata i državnih tajni neprijateljskom sudu i to,
ne kopije već originale, ubistvu premijera, uništavanju vojske, uništavanju oružja, uništavanju fabrika, prihvatanju nametnutih
sporazuma poput Banditerove komisije na štetu svoje države, potpisivanju sporazuma o podeli imovine a da nisu osigurali imovinu
državnih firmi i države u drugim Republikama, imovinu proteranih, zarađene penzije, reciprocitet u rešavanju osnovnih
ljudskih i imovinskih prava.

Odakle toliko besposlenih i siromašnih 12 g. nakon njihove revolucije, zašto i danas mnogi u ruralnim sredinama žive kao pre
drugog svetskog rata? - Zar nije bio prioritet i obećanje petog oktobra bolji život, bogatija država a time i narod?


Kako je ko od njih tada došao na vlast klanjali su se svima okolo, izvinjavali što nas nisu pobili i istrebili, zabranjivali pominjati agresiju NATO pakta na Srbiju, zabranili da se piše o štetnosti uranijuma koji po balkanu ubija više od bombi. I sad kažu nema slobode medija.

Varate se ako mislite da samo Srbi umiru od uranijuma koje je zločinačka NATO politička alijansa poklonila srpskom narodu kao uskršnji
poklon i to ne prvi put.
Umiru i nacije u okruženju i to masovno. Otrov ne zna za razlike medju nacijama, nije programiran da truje Srbe a ostale leči.

Isti neprijatelj presvučen u NATO napade srpski narod po treći put samo da pokaže da je jak, jaki iz vazduha a što nisu ušli pešadijom?
I svima njima se petooktobarska hajdučija izvinjavala što smo se branili, što nismo kleknuli da nas dokrajče maljem kao što su
ustaše u Jasenovcu Srbe mučili ubijajući maljem, sekirom, testerisali im udove.

Eto mogu danas da razumem njihovu ogorčenost i mržnju prema srpskom narodu ali ne mogu razumeti toliku mržnju kod pojedinih Srba.
Srbi su pa makar bili i deklarativni, žive u Srbiji, plate mnogi primaju iz budžeta ili rade u NVO koje opet delimično finansira država.
Država plaća svoje srbomrzce i antidržavne elemente umesto da ih po Ustavu i zakonu lepo procesuira.

I onda bivši hajduci koji izvršiše državni udar, izblamiraše i one u grobovima kažu da nema slobode, nema demokratije.
Eto oni bi možda američku demokratiju, da ceo svet pokoravaju, bombarduju, ruše, da ruše vlade pošto već imaju iskustvo petog oktobra.
Pitam dali bivša hajdučija zna šta je domkratija, pojam koji svi koriste.

Definicija demokratije ,,demokratija je Vladavina većine naroda, društveno uređenje u kome vlast pripada širokim slojevima naroda
koji slobodno bira svoje predstavnike u sve organe vlasti, od mesnih organa do vrhunskih državnih prevodilaca.
Sloboda za sve napredne, progresivne ljude, ravnopravnost u društvenom životu.
Odsustvo prinude, stega, sputavanja.

Ova vlast je birana po izbornom zakonu koji je donela bivša vlast a koja taj zakon danas kritikuje. To mi izaziva sumnju u ispravnu
politiku bivše vlasti i njihovu demokratiju jer, možda su mislili da će vladati vekovima pa su doneli zakone koji bi njima išli na ruku.
Kako je moguće da ruše i kritikuju zakone za koje su, u vreme dok su vladali tvrdili da su najbolji?
Zašto je nešto što je bilo dobro dok su oni vladali danas loše?
U politici je tako, sve je dozvoljeno, čak i preko mrtvih i preko vatre i preko ruševina do vlasti.

Gledajući sa ove distance a uzimajući u obzir da tokom 12 g. vladavine demokratskih stranaka u Srbiji skoro ništa novo nije
izgradjeno, nije postignuta nova vrednost, nije stečeno ništa a urušeno je sve, teško će ova opozicija ikada doći na vlast.

Ovo ne znači da ja branim vlast, ja sam po prirodi mislilac, vizionar i kritičar, slobodoumno
biće i ničim ne zelim da ograničavam svoju slobodu mišljenja i govora niti mi trebaju politički prijatelji ili neprijatelji.
Ja volim samo da analiziram povremeno politička dešavanja i da kao slobodnomisleće biće o tome javno iznesem svoj stav.

Kako su vladali DOS-ovci i šta su ostavili narodu?

- O tome svedoče dešavanja 2004, 2008, slike sa molitvenog doručka američkih predsednika tokom proteklih 20 godina, narod Srbije.
Narod je najbolji sudija i kritičar i vara se svaki političar koji misli da će lako sa narodom. Teže je sa svojim narodom
nego sa svim vanjskim neprijateljima.

Crni Vitez

kosovka2
08.10.2019, 14:02
Pismo iz tuđine!

Političarima vladajućih i opozicionih stranaka Srbije i R.Srpske

Iako vi nas koji živimo u dijaspori i rasejanju pominjete samo ponekad, znam, nemate vremena od silnih problema unutar države, mi smo itekako
prisutni u svakodnevnom životu svoje otadžbine. Svako od nas na svoj način pomaže svoju državu, brani njen ugled i istinu srpskog naroda i svako od nas pomno prati dešavanja na političkoj, ekomnoskoj i bezbednosnoj sceni.

Nismo često puta srećni dešavanjima i situacijom u državi koja je iznedrila najveće svetske naučnike poput Tesle, Pupina, Milankovića i mnogih drugih, sportske velikane, književnike, umetnike.
Poslednje je vreme, poslednji čas da se srpski narod složi i oboži, da odbrani svoju veru i naciju svoju teritoriju od
bezdušnika koji su nas skoro sa svih strana okružili pa samo, poput šakala čekaju kad će prestati naš poslednji trzaj znak života i otpora da navale i da nas zbrišu sa lica zemlje kao što su već zbrisana mnoga stara plemena širom sveta.

Stradalani narod koji je kroz istoriju dugu hiljadama godina, čiji kalendar broji 7528 godinu, stariji i od jevrejskog koji je skoro proslavio 5779 godinu, uvek je poput jevrejskog morao da se bori za slobodu, za svoje mesto pod suncem,
napadan, proganjan istrebljivan, pokrštavan, saterivan, gažen i ponižavan.

Upravo to i jeste ojačalo srpskog seljaka koji se kroz istoriju pokazao kao nepobedivi vojnik. Dojučerasnji seljak je uspeo da slomi otomansko carstvo, austrougarsko carstvo, treći rajh, da pređe peške pola balkanskog poluostrva, da juriša od Soluna do
Trsta ne posustajući i ne predajući se pred mnogobrojnijim i jačim neprijateljima.

To nam govori da je srpski seljak toliko zaljubljen u slobodu da iznad svega voli svoju zemlju i da ta ljubav daje snagu koja se ne može sagledati, opisati niti bilo čime izmeriti.

Zašto pominjem upravo srpskog seljaka?

Možda zato što je Srbija zajedno sa R.Srpskom podnela najveće žrtve u ljudstvu u oba velika rata. Možda zato što su Srbi najveće žrtve titove
industrijalizacije Jugoslavije. Ili zato što smo poljoprivredna zemlja, što smo isti narod ista religija.
Možda zato što je lukavi tito jedini shvatio snagu, hrabrost i ljubav srpskog seljaka pa je odlučio, sela uništavati, ljude preseliti u gradove, porobiti ih fabričkim poslovima i ubiti u njima onu ljubav prema zemlji, otadžbini, slobodi.

Uvek su sud o titovom vremenu donosli komunisti i gradska gospoda pa je seljak i tu bio totalno zanemaren kao i radnička klasa
kojom se manipulator tito toliko kao ponosio.
Samo seljaci i radnici znaju koliku su cenu platili nakon prvog i drugog i svetskog rata zbog loših politačara i još lošijih mirovnih sporazuma.
Oni zaslužuju orden i to onaj najviši svetosavski, radnici i seljaci, branioci vere i države.

Danas u korov zarastaju pusta sela u tuzi umiru oni koji su sedamdesetih otišli trbuhom za kruhom, oni koji danas nisu ni naši ni njihovi, svuda
su gradili, a nigde nisu više svoji na svom.
Možda zato što današnji penzioneri pripadaju tom srpskom korpusu koji je migrirao u gradove, zbog činjenice da su upravo ti penzioneri branili i izgradjivali srpske države sa obe strane Drine.

Ako ste zaboravili vi današnji političari na vlasti u opziciji, upravo današnji penzioneri su učesnici radnih brigada, njima se svaki mesec uzimala jedna
dnevnica za nerazvijeno Kosovo i Metohiju, za izgradnju puta bratsva i jedinstva.
Upravo ti penzioneri su gradili gradove, fabrike, plaćali elektrifikaciju, kanalizacije, vodovode i sve se uglavnom radilo i gradilo iz samodoprinosa, od Triglava do Prokletija.
Najviše para otišlo je u južnu srpsku pokrajinu.

Upravo to su razlozi da se obratim današnjoj političkoj eliti koja vlada Srbijom i R.Srpskom

Ne samo onima koji su trenutno vlast već i opoziciji. Gledam kad opozicija farba trgove, ustanove od javnog značaja, kiti zgradu vlade toalet papirom, razbija i ruši, ono ista opozicija koja je rušila Beograd petog oktobra.

Čitam i izjave vladajuće političke elite, njiho obraćanje narodu od predsednika, premijera do ministara ne moze da prođe bez omalovažavanja i uvreda onih koji nisu na vlasti.

Pnzioneri su i ovaj put spasavali državu, njima ste uzeli od penzija da nebi bankrotirali, malo li je pa sad uništavate ono što su ti isti penzioneri gradili ceo svoj radni vek.

Dokle bre više, kako vas nije sramota, rušite što su drugi gradili i još usput pošteno izvređate penzionere, radnike i seljake.

Tito je uništavao selo jer je znao da je seljak najhrabriji srpski vojnik, da seljak nema izbora, od zemlje živi to mu je sve i za tu zemlju spreman je da gine. Mislio je tito ako uništi selo i seljaka da će tako uništiti i srpski narod.
Njega razumem, bio je uljez u nasem narodu i srbomrzac, osvetnik licemer zlo na kubik.

Ne razumem današnje političare koji kažu, moramo podeliti svoju zemlju, daćemo je malo albancima onda će na red doći novi zahtevi pa će komad dati muslimanima pa opet novi zahtevi i komad vojvođanima kao da im je to dedovina.
Ne postovana gospodo dvadest prvi vek bi trebao da bude vek izmirenja računa, čistke, vek odabira žita od kukolja. Nemate vi nikakvo pravo da delite
miraz nase dece, to su njima pradedovi i čukundede ostavile u miraz zavetovan kosovskim zavetom.
Nisu kosovski boj, carska Srbija mitovi, nije carica Milica mitološko biće niti car Dušan Silni.

Car Dušan je pre 7 vekova poklonio Dubrovačku republiku, odnosno pripoijo Zahumlju (danačnja Hercegovina) ne vodeći računa jer nije bio prorok da će buduće vreme taj deo srpske zemlje zauvek oteti tuđin koji će doći sa zapada.
Nikad više srpski narod nije uspeo da vrati Dubrovačku republiku u svoj sastav, pod svoju krunu.
Danas vidimo šta se desilo sa srpskim narodom i pravoslavnom crkvom na tim prostorima, vidimo ali mnogo kasno.
Takođe, srpski kralj poklonio je Albaniji severni deo Skadar i sve do Drača. Po sporazumu srbi koji su ostali van kraljevine Jugoslavije
imaju ista prava kao i albanci.
Dali znate dragi političari koji se tako često busate u prsa kad pričate o sporazumima iz Brisela kako ti Srbi nestadoše, nestadoše tragovi o postojanju pravoslavnih svetinja srpski narod nasilno poalbaniše.

Zato se obraćam svima vama iz daleke tuđine, vama koji donosite odluke i vama koji protestujete i bojkotujete, uzmite se u pamet, poslednji je čas.

Ako potpišete da poklanjate metar srpske teritorije, potpisaćete smrtnu presudu srpskom narodu.
Naučite nešto iz mirovnih sporazuma vaših predaka i ne verujte praznim obećanjima i garancijama zapada.
Naši dušmani ne mogu biti garant našem narodu ni za šta.

Kad vam sledeći put Angela traži pravnoobavezujući sporazum za albance, tražite i vi ista prava za srpsi sever Albanije, pitajte Angelu dali bi ona to isto dala Lužičkim srbima, dali bi Saškoj potpisala da bude država.
Kad vam to traže kanađani, pitajte ih što Kwebek nije dobio isto pravo.
Kad vam traži Trump potpis i tapiju za južnu pkrajinu, pitajte ga što Teksasu ne da državu.
Isto važi i za engleze, zato je potrebno srpsko jedinstvo zajedno možemo sve a rasparčani ništa.

Tako vas molim bez obzira na kojoj ste strani, vi političari shvatite da sve što danas stoji u Srbiji i R.Srpskoj odbranili su seljaci i radnici, današnji penzioneri.

Vi ste dužni to da čuvate unucima svojim, to je vaša sveta dužnost inače će svaka vaša greška srpski narod dovesti u izumiranje.

Mi koji smo morali otići što iz ekonomskih što zbog političkih razloga, najbolje poznajemo ovaj svet u kojem živimo.
Niko nama nije toliki prijatelj da bi naš interes stavio iznad svoje komotnosti i svojih ciljeva. Ne nude oni nama rešenja kad traže da cepamo svoju državu vec prečicu do istrebljenja.

Na isti način obraćam se i crkvenom kleru srpske pravoslavne crkve.

Počnite da služite Bogu i narodu, poštujući zakon božji i prestanite da unosite raskolj među sobom, da se sveštenici nadmeću skupocenim kolima, luksuznim kućama vladike
bogatim parohijama a parohijani sve siromašniji.
Umesto da crkveni novac ulažete u biznis, uložite u školovanje srpske siromašne dece, izgradnju kuća za one koji su sinove, očeve, muževe, dedove dali za srpsku državu.

Ne ponižavajte srpskog seljaka i radnika, srpskog penzionera ni opozicioni ni vladajući ni studenti koji protestuju nemate pravo da rušite sto su gradili oni koji
su i pre par godina oštećeni smanjenjem penzija da bi vi danas imali kakvu takvu državu.

Posebno molim Vučića, Dodika i vladajuće stranke da dobro razmisle kad se javno obraćaju javnosti i narodu kakvu težinu imaju njihove reči kad nekog prozovu i kako to raduje srpske dušmane širom sveta.

Niko ne voli kad su Srbi složni a vi činite sve ono što produbljuje neslogu.
Niko mudar ne deli svoju teritoriju, ne razgraničava se sam sa sobom zato treba da shvatite, južna pokrajina nije vaša dedovina, to su slavni pradedovi
ostavili u miraz našoj deci našim unucima.
Bosna i Hercegovina je stara srpska zemlja i Dodik je dužan da o tome vodi računa.

Ništa tu nije arapsko, tursko hrvatsko, treba se boriti da se svaki srbin vrati na svoje ognjište dosta nas je tito desetkovao i urnisao ne treba danas sami sebe da delimo da bi nahranili sitne duše velikih dušmana.

Ovaj svet ovakav kakav je trenutno je haotičan i pred apokalipsom koja neće doći sa oblaka već iz utrobe majčice naše zemlje kojoj je dojadila krv prevednika prosuta celim balkanskim poluostrvom.
Neće ni jedna žrtva ostati bez božje osvete, samo treba biti mudar strpljiv.

Upamtite dragi političari, studenti, nezadovoljni i nesrećni, imate pravo da štrajkujete, protestujete, bojkotujete, da plačete ili pevate, ali nemate
pravo da rušite i uništavate ono što su stvarali vaši penzioneri, vaši dedovi i vaši preci.

Pitajte svoje penzionere, radnike, seljake, koliko su puta bili gladni umorni, polubosi i polugoli kad se država iz pepela podizala 3 puta u poslednjih sto godina.

Šta mislite, dokle će oni da vas trpe i da podnose teret konsolidacije budžeta kad sve sto je trenutno višak potrošite?

Malo proučite istoriju vi koji pregovarate
sa srbomrzcima da vidite kako danas živi naš narod u zemljama kojima su u nekoliko navrata srpski vladari poklonili teritorij u nadi da će razgraničenje doneti trajni mir.

Gde je nestalo više od pet miliona Srba koji su živeli u krunskim zemljama u sastavu austrougarske nakon što je Hrvatskoj pripojena Slavonija, Baranja, Vojna krajina, Dalmacija, Dubrovačka republika, gde su Srbi iz Skadarske regije severne Albanije?

Ako je malo, pogledajte Federaciju BiH. najsvežiji primer. A sta bi tek bilo sa srpkim svetinjama i Srbima na Kosovu i Metohiji.
To je kao da ih bacite među gladne i besne šakale. Zar su za to ginuli pradedovi naši?

Srpski narod kroz vekove branio je i odbranio svoja ognjišta dok su srpski vladari u tri navrata skraćivali i sužavali zemlju za mirovnim stolom zar
današnje rukovodstvo želi da uđe u istoriju kao izdajničko.


Crni Vitez

kosovka2
20.10.2019, 22:14
Šta bi hrvati hteli?

Miro Kovač - Facebok
Na današnji dan prije skoro pet desetljeća njemačkom je saveznom kancelaru Willyju Brandtu dodijeljena Nobelova nagrada za mir. Bilo je to 1971. godine, četvrt stoljeća poslije Drugog svjetskog rata. Willy Brandt nagrađen je za konkretne inicijative za smanjenje napetosti u odnosima Zapadne Njemačke sa Sovjetskim savezom i Poljskom, za to što je "ispružio ruku za pomirenje između naroda koji su dugo bili neprijatelji". Nezaboravan je njegov pad na koljena kod spomenika žrtvama ustanka u Varšavskom getu. I od agresije na Hrvatsku i Domovinskog rata prošlo je četvrt stoljeća. A još uvijek nisu riješena pitanja naslijeđa rata protiv Hrvatske, na primjer pronalaženje nestalih osoba, odštete zatočenim logorašima u srpskim sabirnim logorima, žrtvama rata.... Ne budu li se učinkovito rješavala pitanja ratnog naslijeđa Srbije iz 1990-ih godina, onda će to naše odnose s njom opterećivati i dalje desetljećima, ali i utjecati na suživot hrvatske većine i srpske manjine u Hrvatskoj, posebno u Vukovaru. To nas povijest uči. Ako se neke stvari iz prošlosti ne riješe do kraja, onda to uvijek negdje i nekako izbije na površinu. Za iskorak u hrvatsko-srpskim odnosima treba nam kao partner uviđavan državnik u Srbiji, trebao bi nam netko nalik Willyju Brandtu.....
-
Tako zbori ni više ni manje nego političar koji pripada najozloglašenijem narodu balkana.
Tako zbori Miro Kovač, član Tuđmanove stranke, čovek čiji je narod počinio najstrašniji zločin nad srpskim narodom u dva svetska rata pa i u gradjanskom ratu 1991-1995.
Zna on dobro ko treba da klekne pred kim i ko treba da raščisti sa duhovima prošlosti, misli ako bude prozivao srpski narod da će umanjiti ustaške zločine nad srpskim
narodom koji su po svireposti prevazisli i Hitlerove SS zločince.
Očigledno je da hrvatski narod nije rščistio sa svojom crnom zločinačkom prošlosću i da koristi članstvo u NATO i EU da bi svoje zločine prebacio u komšinsko dvorište, da bi srpski narod proglasili najgorim iako se dobro zna da to nije tako.
Mislim da bi političar poput Vilija Branta bio potrebniji hrvtskom narodu. Dokle će da izvrću činjenice i falsifikuju istoriju?
Ima li kraja njihovom ludilu?

Crni Vitez

kosovka2
21.10.2019, 16:33
Poslednja vremena

Otvorim novine bombastični naslovi sa ispraznim člankom u nastavku poput; Epidemija koja hara svetom, gora je od pušenja
pakle cigareta dnevno, a reč je o usamljenim ljudima u svetu.

-Zapad plaća jutjubere da deci u Srbiji približe SEKTE I ĐAVOLA, opet članak sa puno priče a malo konkretnog predloga kako
to sprečiti, čak što više zvuči ka reklama a ne opomena.

Svi bismo da budemo umreženi, viđeni, da nas čuju, da imamo ogroman publicitet, deca umesto bojanki i dečijih slikovnica nose pametne
telefone u rukama,
igračke su zamenili gledanjem raznih crtanih filmova preko pametnih mobitela a malo kasnije ko zna šta sve gledaju kad se sakriju
u svom ćošku stana.
Roditelji nemaju vremena a ni živaca za hiperaktivnu decu, učitelji i vaspitači nemaju ideju kako da decu animiraju za korisne stvari,
psiholozi nemaju ideju niti znanje kako da pomognu nasilnoj ili hiperaktivnoj deci, kako da decu nauče da nisu bogata zato što
nose firmiranu odeću i obuću već koliko dobrih dela čine.

Ustanove nemaju interes jer nemaju dovoljno vremena niti adekvatne plate da se bakću sa našom decom, država e to je priča
nad pričama.
Deci su uzor oni kojima je jedina vrlina bogatstvo, firmarana odeća, obuća, gole slike fotošop, napumpane silikonke, oni koji u životu
ništa nisu uradili, mnogi čak ne umeju ni kavu da skuvaju čak se javno hvale svojim neznanjem.
Nekad je bilo sramota da devojka ne ume da kuva, pere, pegla, plete, veze, hekla.....

Danas se naše devojke ponose neznanjem, naćiće bogatog muža koji ume da kuva ili će da se hrane po kafanama.

Slušam kako Srbi izumiru, kako će nas po istraživanjima UN 2050 biti skoro dva miliona manje, slušam vladajuću koaliciju srpske
države o podsticajima za rađanje dece i pitam se;
Koliko dece treba da rodi jedna žena koja radi u nekoj firmi ili državnoj ustanovi a da ne ostane bez posla?
Koliko dece treba da rodi jedna žena koja živi na selu i brine o kući okućići, životinjama poljoprivredi a da sačuva zdravlje i postigne sve?
Koliko dece treba da rodi neudata žena koja iz nekog razloga ostane da živi sama a da je ne osuđuju i kamenuju gori od nje?
Koliko mališana, dečaka i devojčica je potrebno ovoj državi da zadovolji sve potrebe raznih sektaša, pedofila, siledžija, pljačkaša,
makroa, ubica?

Podsticaj za rađanje više dece treba da bude uređena i sigurna država, sigurnost da će to dete odrastati u zdravom okruženju, da će
biti tretirano kao ljudsko biće a ne samo broj.

Nakon iskustva sa krađom i prodajom beba, sa lošim socijalnim ustanovama, sa lošom socijalnom službom i politikom,
sa brigom o trudnicama, porodiljama, bebama, koliko dece treba državi za sve eksperimente zapadnih i nasih satanista i bezdušnika?
Koliko treba svaka žena da rodi da bi zadovoljila sebe, porodicu, državu crkvu, sektu, Boga, pedofile, makroe, socijalne radnike koji
siromašnoj majci oduzmu dete da bi ga dali nekom iz hraniteljske porodice?
Kad će socijalni radnici da počnu da rade svoj posao, da brinu o celoj porodici ne samo detetu, da brinu o siromašnima i bolesnima a ne da
novinari konstantno objavljuju pozive za pomoć, uplatite sms, pomozimo Tanji, Marku, Nađi, Ivani itd... to je posao socijalnih radnika
da obilaze porodice u svojoj opštini da prate potrebe dece ali i cele porodice, da skreću pažnju državi da reaguje na vreme.

Kontrola šta se plasira u medije na you tube na raznim društvenim mrežama je obavezna, vidite li vi čime nas istrebljuju?

- Država bi morala doneti adekvatne zakone pa makar i rigorozne da se onemogući deci dostup do sajtova i programa, do
literature koja propagira sekte, satanu,
demone, magije onemogućiti dostup raznim makroima i zlonamernicima da nam otimaju, kradu, truju i ubijaju decu.

Zaštiti najmlađe od takvih sajtova, mreža, ljudi.
I nemojte opet reći, koje budalaštine magije satan? - Ako ih nema kome su namenjeni
razni vidovnjaci, proroci, oglasi u medijima o ovim i onim vidovnjacima koji kako kažu nesrećne usrećuju i obrnuto.
Čemu oni služe ako kažete nema magije, veštica, vampira, satane?
Gde ima dima ima i vatre a deca i mladi su najranjiviji i prvi na udaru svih njih.

Ako država želi da žene rađaju, onda treba da ženi omogući dostojan život, dovoljno sredstava a ne da država
apeluje na žene da rađaju, da stalno pričaju o beloj kugi a konkretno ne čine ništa da se poprave uslovi za rađanje, odgoj i
vaspitavanje dece.
Nije dovoljno imati želju za rađanjem, nije dovoljno dati ženi jednokratnu pomoć, opremu za bebe i završili ste posao. Deca treba
da odrastaju u zdravom društvu, okruženju u zdravoj i sigurnoj državi a šta imamo danas?

Od raspada SFRJ u novonastalim državicama dešava se nešto vrlo zabrinjavajuće i po istom scenariju.
Države koje su ušle u EU izgubile su svoj suverenitet, sve to što vidite i slušate o novim članicama EU je privid, ništa nije
tako kako izgleda.
Kontrolu nad državama i narodom preuzeo je centar duboke zapadne države koja svom snagom pokušava nametnuti novi svetski
poredak u kojem čak ni dete koje rodiš neće biti tvoje jer će pripadati toj zajednici.
U mnogim državama zapada to je odavno i zakonom regulisano. Dete pripada državi u kojoj se nađe u trenutku kad ga socijalne službe
iz nekih razloga oduzmu roditelju.

Nemi smo svedoci kako se u skandinavskim zemljama putem Barnevern organizacije za zaštitu dece oduzimaju deca i stranim
državljanima, turistima koji se nađu u nekoj od skandinavskih zemalja budući da su te zemlje potpisnice zakona po
kojem je svako dete koje se nađe na njihovoj teritoriji vlasništvo države.
Kako je moguće da je država iznad roditelja iznad Boga kad njoj treba dete a nema je kad se majka bori da bolesno dete
izleči skupljajući sredstva SMS porukama.
Srbija sve brže ulazi u klopku umrežavanja, elektronskog poslovanja, povezivanja i kontrole svega unutar države. Sve je popisano
i umreženo
sad se čak pojvljuju predlozi da će školska deca dobiti svoje ID brojeve umesto imena i prezimena, škole će kao i decu kontrolisati
bespilotnim letelicama, deca nece biti Milica i Marko već broj 1 i broj 2.

Dokle ide ljudsko ludilo, dokle je Srbija spremna da dobrovoljno sebe pretvara u logor u kojem će sve od kokoške do starca biti
označeno svojim ID brojem, biti umreženo i pod budnim nevidljivim okom gospodara sveta.
Ima li u srpskom narodu dovoljno vere, ljubavi i nade da se odupre stavljanju sebe i države pod kontrolu nevidljive sile
putem E-poslovanja, umrežavanja, nadzora bespilotnim letelicama, kamerama na svakom ćošku čak i na autoputu.
Znamo mi ko drži servere i gde se čuvaju podaci svih nas kad se jednom umrežimo više nismo potpuno slobodni i bez nadzora.

Jesmo li dotakli dno?

Lažu vas kad kažu kako se time smanjuju nesreće i korupcija, nasilje, lopovluk. Hrvatska i Slovenija su najsvežiji primeri da to nije tačno.

Slovenija je uvela kamere u bolnice, ambulante skoro sve društvene ustanove, banke ali time nije sprečila niti iskorenila korupciju,
nesreće stradanja.
Ako ja želim jednom lekaru ili bankaru ili sudiji, tužiocu, inspektoru da dam mito, neću mu to doneti na posao. Dogovoriću se da se nađemo
negde gde nema kamere i završiti poslove.

Zar neko doista veruje da se tone droge, oružja, hiljade žena i dece pa i muškaraca našlo u švercerskom lancu bez
pomoći i saradnje sa pojedinim delovima policije organa gonjenja i sudskog sektora?
Nema države u svetu čiji pojedinci nisu alavi na pare, gde neko iz sudstva, tužilaštva, policije, obaveštajnih službi ne sarađuje
sa kriminalom.
Korupcija nije bolest siromašnih već bogatih, što je država bogatija korupcija je veća, kriminal je jači rašireniji.
Neka vas niko ne laže kako je sve loše i zlo samo u Srbiji, zlo je u svim državama i narodima.

Zemlje EU sve se više ogradjuju bodljikavom žicom, ljudi su postali senke koje žive jer Bog ima svoje razloge da nas drži u životu.

Vera, Ljubav i Nada

Čovek koji nema veru, koji nema ljubav do sebe i sveta oko sebe koji nema nadanje u bolje sutra, koji je ravnodušan do svega oko
sebe pa čak i pesimističan je kao polje jagoda gde nema ploda.

Deset Božjih zapovesti je skup zakona koje je Bog saopštio preko proroka Mojsija. U tim zapovestima počiva sav zakon
i sva mudrost potrebna da čovek živi srećno i bezbedno, bez straha u slobodi.
Nisu nam potrebne kamere na svakom uglu, pred svakim ulazom,
na svim raskrščima, elektronsko praćenje, umrežavanje, kontrole i prisluškivanja našim telefonima, društvenim mrežama.
Potrebno je da budemo ljudi i poštujemo ono što nam je od početka kad smo stvoreni dato i zapoveđeno.
UN ne mogu svojom politikom učiniti ništa, one su oružje u rukama silnika sa zapada.

Gde je ona tačka, ono dno kad će se sve urušiti i nestati kao što se desilo u vreme Sodome i Gomore, potopa?

1. Ja sam Gospod Bog Tvoj, nemoj imati drugih bogova osim mene.
2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.
4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i završi sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.
5. Poštuj oca svojega i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
6. Ne ubij.
7. Ne čini preljube.
8. Ne kradi.
9. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega.
10. Ne poželi ništa što je tudje.

U deset zapovedi sve rečeno, sav zakon i sva mudrost. Dovoljno da svi živimo srećni u miru kad bi ovo držali.

Crkva, a gde je tu crkva pa, po samoj prirodi crkva bi morala brinuti o svojim parohijanima. Umesto da vladike vode politiku, bacaju
kletve i anatemišu one koji drugačije misle, trebalo bi da vode brigu o narodu i svojim sveštenicima, popadijama, monasima, monahinjama
u svojim mitropolijama.
Ako seljak poseje krompir i ne brine o njemu, ne uništi štetočine na vreme ne okopa, neće imati roda. Ili ako ne bude
čuvao svoju njivu doći će lopovi pokupiti rod i on opet neće imati ništa.

Isto važi i za nasu crkvu.

Bog je sa razlogom svet stvarao po svojoj promisli, dao svakom onoliko koliko ko od nas može nositi i ne očekuje od nas da budemo
Bogovi.
Od nas se očekuje da živimo po promisli božjoj, po zapovestima njegovim.
Ako imamo veru i ljubav imamo i nadu a kad to imamo onda smo deca božja koja će uvek umeti prepoznati dobro od zla i biti
sačuvani od prelesti.

Zapad stvara haos širom sveta jer znaju satanini sinovi da se zavladati može samo u haosu kad čoveku ubiješ dušu, kad oduzmeš
ljubav,
veru kad on izgubi nadu, kad ga ubedi da đavo ne postoji, tad čovek postaje lak plen.
Isus Hrist zapoveda da se čuvamo onih koji imaju vlast nad dušom našom. Znači da samo čista, bezgrešna duša, duša koja
žarom ljubavi i milošću gori, koja ognjem vere
pokorava neprijatelje svoje, može da preživi u haosu stvorenom kako bi se uspostavio novi svetski poredak.

Borba protiv vitezova mraka traje danonoćno i nije crkva jedina pozvana na tu borbu već svaka bogoljubiva i čovekoljubiva duša.
Kad se svet od zla očisti tad će i majke rađati više dece, obožice se umnožiti i naseliti svet onako kako je božja zapovest
od prvostvorenih.

Zato se obraćam Tebi Oče koji si na nebesima, koji sve vidiš, poznaješ puteve naše, pomisli naše, znaš šta nam se u srcima krije,
obraćam se u nadi da će se moje reči dotaći i tvojih slugu na zemlji jer ti možes ako hoćeš sve da nas od zla spaseš i odbraniš
ali opet, Tvoja volja a ne moja neka bude!
Postom i molitvom pobeđjuje se rđavi rod, tako beše, jeste i biće! I molitva je način borbe.

Za Korene pise Crni Vitez

kosovka2
30.10.2019, 22:05
Zabranjena tema

Mnogo je dešavanja o kojima se nikada nije smelo govoriti i pisati. Ne zato što su to država i organi reda zabranili.

O nekim se dešavanjima ćuti zbog straha ili posledica. Ćuti se jer te ućutkaju jači i lukaviji.

Da se čovek postidi zbog takvih monstruma što pripada istoj rasi.

Šest osoba, među kojima su gimnazijski profesor, policajac i advokat je kosovsko pravosuđe optužilo da su dve godine silovali maloletnicu, koja je bila prisiljena da obavi abortus, objavilo je državno tužilaštvo.

Ćuti se jer si mali, nemoćan nezaštićen, jer tvoja reč protiv njihove ne vredi ništa. Ali ja ću ipak pisati o temama o kojima je

zabranjeno pisati i pričati, za koje kažu da su tabu, glupost, neistine, laži.

Laž su za moćne i jake aktere ove priče, čija reč nešto vredi jer su to ljudi od ugleda, za žrtvu je to istina i teška trauma.

Laž su za one naivne koji u svojoj dobroti i naivnosti čak i u vuku vide domaću životinju. Laž za silnike ali i njihova noćna mora.

Pišem ovog puta o ,,drocama,, kako često zovu devojke koje su u jednom trenutku bile prisiljene da se povinuju moćnijima, da

pokleknu onako mlade, naivne i nezaštićene pred bezdušnim seksualnim manijacima.

Seksualni manijaci žive svuda, širom sveta, u svim državama, narodima, slojevima društva. Oni mogu biti političari, biznismeni, prosvetni

radnici, vaspitači, obični radnici, seljaci, pastiri, velikodostojnici u religijskim zajednicama.

Ja ću ovaj put da pišem o fakultetskoj sramoti, o dešavanjima koja su praksa na raznim srednjim školama, na fakultetima. Godinama ćutim i

gledam kako se moćnici, ugledni i cenjeni ljudi čija reč vredi mnogo dok reč žrtve ne vredi ništa jer se ona okarakteriše kao droca, slinavo

naslađuju nad mesenim telom mladih srednjoškolki i studentkinja.

U vreme komunizma nagledala sam se svega i svačega. Protekcionizam je bio deo života, privilegij sastavni deo partijskog delovanja

a poslušnost i ćutanje nagrađeno dobrim radnim mestom, društvenim stanom , napredovanjem, dobrom platom.

Samo je trebalo da zgodna mlada lepa i školovana žena zna kad i gde treba da pogne glavu, kome da se stavi na raspolaganje, i da ćuti, da drži

jezik za zubima jer , nezna ona sa kim ima posla i da može mrak da je odnese.

Tako se radilo nekad a ništa bolje nije ni danas. To su mračne tajne u svim segmentima društva pa ni naše devojke u srednjoj školi na fakultetu

nisu poštedjene od seksualne eksploatacije.

Moja dobra prijateljica bila je supruga čoveka koji je radio u ministarstvu prosvete u jednoj bivšoj republici. Jednom je malo više popio pa otvorio

dušu i izneo šokantne podatke.

Obe smo bile u šoku kad je čovek pokazao belešku onu debelu u kožnim koricama braon boje gde je bilo bezbroj imena, pored imena ime

fakulteta ili srednje škole. U zagradi cifre od 100, 200 ili 300 DM.

Kaže; ,,to su naše droce,,. Devojke koje su na raspolaganju profesorima i njihovim saradnicima kad im zatreba malo opuštanja i zabave.

Većina devojaka u lanac prostitucije uđe iz dva razloga, što su siromašne ili zbog ocena , tako kaže čovek koji u ministarstvu vodi brigu

da sve ostane unutar grupe pokondirenih prosvetnih radnika, naučnika, stručnjaka, partijskih sekretara, političara.

Verovatno ni danas nije bolje, možda i gore.

Doduše SFRJ je već bila mrtva ali su navike ostale da žive.

Od Triglava do Prokletija, nije bilo fakulteta ili univerziteta gde nisu postojali pokondireni profesori i studentkinje koje su na

prikriven način koristili jedni druge.

Uzajamna eksploatacija, ali ne to je nešto strašno, to je prostitucija i ništa manje od toga.

Ostaje pitanje, a gde je moral?

- Šta je u glavama matorih profesora kad koriste nemoć i položaj mlade studentkninje za zadovoljavanje svojih

primitivnih strasti?

Dali ti ljudi imaju svoje ćerke?

- Čitam nedavno kako je profesor iz susedne zemlje podvodio mladoletnu ćerku. Balkan u šoku. Eto, podvodi svoje dete

šta tek radi sa našim detetom?

Ali ne nađoh nigde da je sto profesora potpisalo pismo osude tog profesora i pismo podrške mladoletnoj devojčici. Dali je moguće

da su potpuno imuni na sodomu koja se dešava našoj deci, našoj budućnosti?

Da se ne lažemo, prostitucija i mobing postoje u svim delovima društva. Ali, živo me zanima da sutra devojka, student jednog fakulteta prijavi

profesora

za seksualno zlostavljnje li mobing, koliko bi profesora i njenih kolega i koleginica sa fakulteta potpisalo pismo osude profesora i podrške žrtvi?

Dali je normalno da nam decu vaspitavaju seksualni manijaci predatori a takvih je ogromno unutar svih vaspitnih ustanova od sirotišta, domova

za nezbrinutu decu, domova za studente, sportskih društava, svugde gde ima dece ima i predatora odnosno, seksualnih manijaka.

Ovaj primer sa KiM je dokaz u kavom bezdušnom društvu živimo. Malo je dete obečastio profesor pa krenuli svi redom, i to svi koji bi trebalo da

je zaštite. Bolest uma, bolest duše šta drugo reći za siledžije.

Ako jedan profesor studenticu uceni da bi joj dao dobru ocenu i ona pristane, ona biva uvučena u beskonačan pakao tihe prostitucije.

Takva devojka nema šanse da se iz toga izvuče jer sledi ono filozofsko; tvoja reč protiv moje, pa jel ti znaš droco ko sam ja, ja imam ugled,

ko će tebi verovati na reč, šta ti misliš šta si - ti si ništa.......

Iz tih razloga prostitucija i mobing u obrazovnom sistemu ostaju tabu teme a svi znamo da je to stvarnost koja uništava duše i živote mnogim

devojkama a često i dečacima-momcima.

Dali se zapitate kakav stručni kadar izađe sa fakulteta gde se do ocene i diplome dolazi više kroz krevet nego na predavanjima.

Posledice koje trpi mladost svake zemlje u svetu,( nismo mi balkanski narod izuzetak), dolaze nam u naplatu. Rađamo se sve gluplji, traume

ostavljaju traga pa je sve više psihički labilnih ljudi, šizofreničara i paranoičara.

Kažu slomio se čovek mlad, uspešan školovan obolio na živce. Žena poludela pa ubila muža ili skočila kroz prozor ili se obesila, mlada

uspešna ambiciozna.

Da, dali se zapitate zašto?

Znate li koje posledice na dušu ostave takvi događaji, silovanje, ucene, pretnje, seksualna eksploatacija a najteže se otkrije upravo kad se

dešava deci i mladima jer - njihova reč protiv njihove.

Zaista je vreme da se zapitamo svi zajedno šta je trulo u današnjim društvima, šta je trulo u sistemu, šta je to dovelo do poremećaja

ljudskog uma do poremećaja vrednosti pa oni koji bi nam trebali biti uzor postali su uništavači i dželati.

Zar se ti profesori, političari, bogataši manijaci nikad ne zapitaju kako bi se osećali da je to njihovo dete?

Izvinite, što bi se pitali, pa skoro je profesor rođenu ćerkicu ponudio kolegama, javnost zgrožena i šokirana dva dana a onda, sve u krug.

Sve se to dešava zato što nema adekvatne kazne. Strah, strah je njihovo oružje, uteraju žrtvi strah u kosti i onda rade šta im je volja.

Strah je najveći neprijatelj istini i ljubavi, pravdi i slobodi, zbog straha deca često i sama postanu nasilnici, predatori, seksualni manijaci u zrelim

godinama, zbog straha svetom vlada zlo, sistem nakaradnih vrednosti.

Zanima me, budući da sve češće pojedine javne ličnosti iz sveta iznose u javnost svoje muke, traume i patnje koje su prošle zbog silovanja i

seksualne eksploatacije, koliko bi profesora BU potpisalo pismo podrške ako bi jedana

studentkinja iznela u javnost pricu o seksualnoj eksploataciji od strane nekog profesora, sekretara ii asistenta na nekom od fakulteta?

Suština ovog pisanja je STRAH i posledice tog istog. Strah zbog kojeg su uništene mnoge mlade pametne perspektivne

generacije širom sveta.


Crni Vitez

kosovka2
11.01.2020, 15:06
Sta su srpkoj vojci govorili nasi dusmani?

1.Турски султан Сулејман:(1495-
1566):„Не дај Боже да се Срби
сложе“.


2.Генерал Немачке војске
Макензен:(1912-1915):„Срби су
најбољи војници
Балкана,опасан и ратоборан
народ,храбри борци и поносни
људи.“


3.Немачки цар Вилхем II у I
светском рату:„Дајте ми Српску
војску и победићу овај рат!“


4.Хитлер (1937):„Србе не
волим,али их ценим и
поштујем јер су храбар народ“.


5.Садам Хусеин:„Дајте ми 1 000
000 Срба и освојићу свет!“


6.Борис Тадић 2006:„Шта ће нам
војска?!“ - e to je kao bivsi predsednik Srbije, psiholoski slucaj.
Koji to normalan predsednik za svoju drzavu kaze da joj ne treba vojska.

kosovka2
03.07.2020, 22:12
Beograd, 9. septembar 7515 (2007)

Zagovornici teze o dolasku Slovena na Balkan u 6. i 7. stoleću posle Hrista nemaju ni jedan izvor o tome - osim Spisavizantijskog cara Konstantina Sedmog Porfirogenita. Međutim, mnogo je pouzdanih izvora da su Sloveni od biblijskih vremena u slivu srednjeg i donjeg toka Dunava. Spisi vizantijskog cara Porfirogenita, iz desetog stoleća, osnova su zaključaka u zvaničnoj istoriji da su naši preci na Balkanskom poluostrvu tek od Srednjeg veka. Dr Jovan I. Deretić osporava ovakve naučne sudove i za to navodi nekoliko najednostavnijih objašnjenja:

1) Porfirogenitovi spisi su jedini srednjevekovni dokument u kojem se nagoveštava neki vid doseljavanja Slovena na Balkan (ne tvrdi se izričito). 2) Svi drugi istorijski izvori, hronike, letopisi, knjige i pisma Srednjeg veka označavaju stanovnike Balkana kao slovenska plemena, pod raznim imenima. 3) Najpoznatiji srednjevekovni istoričari i hroničari ostavili su zapise o Srbima (Slovenima) na Balkanu i u današnjoj Rumuniji. 4) Većina evropskih istoričara, poslednja tri stoleća, opredeljivala se za tvrdnju da su Sloveni starosedeoci Podunavlja i Balkana. 5) Logički je neprihvatljiva mogućnost da se toliki narod doseli na područje od Alpa i severne Italije do Carigrada, a da o tome ne ostanu brojna dokumenta. Pa takav potres na većem delu Evrope (kad se uzmu u obzir i predeli prapostojbine), morao bi da ostavi neizbrisiv trag u kolektivnoj svesti i starosedelaca i došljaka. 6) Nemoguće je pretpostaviti da su nepismeni došljaci (kako se tvrdi) mogli da starosedeoce nauče svom jeziku, umesto da prime jezik kulturnih i pismenih stanovnika Vizantije. 7) Nemoguće je verovati da su nepismeni Sloveni mogli da organizuju tako masovno i tako uspešno seljenje i to na najprivlačnije područje Vizantije – tada najmoćnije evropske sile.

Ono što je za srpski narod važno, a o tome treba da brinu, pre drugih, državni istoričari i funkcioneri, jeste poznata istina da prošlost oblikuje ponašanje pojedinca, kolektiva i nacije. Kad imamo konfuznu (nerazjašnjenu) istoriju, onda ni savremena zbivanja neće biti bez nedoumica, nedorečenosti, nesistematičnosti... nažalost, sve nas ovo danas, kao narod, prati. Koplja su već ukrštena Ne bi se moglo reći da nije bilo polemike između zagovornika jedne i druge teze o davnom prisustvu Srba (Slovena) na Balkanu i Panoniji. Bilo je, ali sporadične. Nije se odlikovala naučnošću, ako se to može tako objasniti. Predstavnici zvanične istorije su s omalovažavanjem pisali o piscima nove stare istorije Srba (Slovena). Nazivali su ih neznalicama, zanesenjacima, mitomanima, novoromantičarima, itd. Retko kad su pokušavali da argumentima ospore neki od zaključaka dr Olge Luković-Pjanović, dr Jovana I. Deretića, Svetislava Bilbije, Trubačova, prof. Relje Novakovića, Miloša Crnjanskog i mnogih drugih. Varnice su sevale, svakako, ali sučeljavanja mišljenja, prema pravilima naučne metodologije, nije bilo. U jednom ovakvom prikazu, nije moguće ni nama da na naučno prihvatljiv način izložimo poglede jednih i drugih, ali će čitaocima biti zanimljivo da saznaju koji su događaji i koje istorijske ličnosti bile u centru pažnje sporova, sporadično objavljivanih na elektronskim medijima, časopisima i dnevnim listovima. Na neki način, koplja su, ipak, već ukrštena. Ozbiljnije se ubojnog koplja prihvatio jedan od žestokih pobornika srednjevekovnog slovenskog doseljavanja na Balkan i u Srednju Evropu. To je dr Radivoj Radić, profesor Beogradskog univerziteta i član Vizantološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, rođeni Livnjak. Da bi odbranio Porfirogenitov zapis o dolasku Slovena na Balkan u vreme vizantijskog cara Iraklija (610-641), napisao je knjigu Srbi pre Adama i posle njega, trudeći se da svaku rečenicu poškropi otrovom protiv istraživača koji trezveno upozoravaju da stotine istorijskih izvora upućuju na slovensko starosedelaštvo na Balkanu, a samo jedan (Porfirogenitov) na njihovo doseljevanje s današnjeg područja Poljske, Belorusije, Ukrajine i Rusije. Pored otrova, dr Radić se, neskriveno, ruga dr Olgi Luković-Pjanović, dr Jovanu I. Deretiću i drugima što se usuđuju protivrečiti zaključcima zvanične istorije. Bilo bi korisno da je dr Radić, kako smo naveli, svoju knjigu popunio naučnom polemikom s ovim autorima, umesto što je samo navodio njihove zaključke, a onda je, bez argumentacije, dopisivao da oni nisu u pravu. Biće zanimljivo da na jednom primeru vidimo postupak dr Radića. Uzećemo deo rasprave o nacionalnoj pripadnosti Svetog Jeronima iz četvrtog stoleća posle Hrista – prevodioca Svetog pisma s grčkog na latinski. Čitaoci Svedoka imaju razloga da s pažnjom prate ovu polemiku, jer je Sveti Jeronim (to nije sporno) rođen u rimskom naselju, na lokaciji na kojoj je danas Bosansko Grahovo. Uz to, podaci o njemu su više nego dragoceni, jer upućuju na suštinu nacionalnih i religioznih previranja u srpskim zemljama - od pojave hrišćanstva do danas. Kako znamo, bila su teška i, najčešće, posledica osvajačkih pohoda evropskih i azijskih sila. Ta previranja su razdrobila srpsko nacionalno biće po religioznim šavovima i razdrobljene delove suprostavila jedan drugom. To se, najočitije, prepoznaje na neveseloj sudbini Srba u Bosni i Hercegovini tokom dvadesetog stoleća – ispunjenog svetskim i građanskim ratovima.

Da pogledamo polemiku o Svetom Jeronimu i Rimokatoličkoj crkvi. Dr Radić napada dr Deretića što Svetog Jeronima (330. ili 337 – 420) ubraja u Srbe (Slovene). Ovako zamera dr Deretiću: ''I Sveti Jeronim, učeni egzegeta 4. veka koji je preveo Bibliju s jevrejskog i grčkog na latinski, prema dr Deretiću, bio je Srbin. Zanimljivoj je da po ovom pitanju 'novoromantičari' ne nastupaju jedinstveno. Tako gospođa Luković-Pjanović odbacuje srpsko, odnosno slovensko poreklo Svetog Jeronima. S druge strane, to znači da je saglasno čudnovatim merilima 'novoromantičara' dr Deretićveći 'rodoljub' od gospođe Luković-Pjanović. Ne rekoh li većda je on glavna uzdanica ove male ali odabrane družine''. Korisnije bi bilo da je dr Radić izneo dokaze da Sveti Jeronim nije Srbin, nego što se, po ko zna koji put, narugao dr Deretiću i dr Olgi Luković-Pjanović. Ima pisaca koji su nagoveštavali srpsko poreklo Svetog Jeronima, mada nisu Srbi. Zanimljivo je da je profesor dr Đorđe Janković, arheolog, koji je istraživao grobnice od 4. do 6. stoleća posle Hrista u Dalmaciji, Bosanskoj Krajini, Hercegovini i Zapadnoj Srbiji, ustanovio da su slovenske (srpske).1 Samo podatak da su na području Knina i Bosanskog Grahova srpski grobovi s početka 4. stoleća, mogao je navesti na oprez dr Radića, kaže dr Deretić, da ne odbacuje svaki podatak u knjigama ''novoromantičara''. Ako je arheolog Janković našao u okolini Bosanskog Grahova srpske grobove s početka 4. stoleća, a na području ovog srpskog grada u Bosanskoj Krajini je rođen Sveti Jeronim 330. ili 337. godine, onda je istina o srpskoj pripadnosti ovog svetitelja potvrđena. Trebalo bi mnogo pouzdanih dokumenata da bi se to opovrglo. Naprimer, da je rođen u srpskom naselju, ali u porodici neke nacionalne manjine. Kao Rimljanin, nije rođen, jer postoje zapisi da je latinski naučio tek u školi. Dr Deretić se poziva i na naučnike iz nesrpske sredine, pa upućuje i na znamenitog hrvatskog arheologa Frana Bulića. Bulić je utvrdio da se rodno mesto Svetog Jeronima: Stridon nalazilo na području današnjeg Bosanskog Grahova – na Arežinom brijegu. Na tom mestu je bila i mala crkvica, srušili su je Turci u vreme Bosansko-hercegovačkog ustanka 1875-78. Tu su (1952) nađeni ostaci srednjevekovnog grada, ispod kojeg su bile osnove rimskog naselja. U okolini je, inače, više nalazišta s ostacima rimskih građevina, crkava i predmeta domaćinstva.2Hrvat Frane Bulić je zapisao da je Jeronimov otac bio imućan, pa je mogao plaćati učitelja, da bi Jeronim naučio latinski jezik.3Francuz Siprijan Rober je napisao o Svetom Jeronimu: ''Ima nešto slovensko u njemu'', a češki istoričar Franjo V. Sasinek je tvrdio da je Jeronimov maternji jezik bio slovenski.4Italijan Apendini je Jeronimov jezik zvao: ilirsko-slovenski, a Franjo Bulić je ovaj navod Apendinija preveo kao ''hrvatski jezik''.5Dr Deretić se pripremio da dr Radića upozori da u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti može konsultovati akademika Miroslava Pantića, koji je sačuvao neke brojeve časopisa Dubrovnik u Dubrovniku, a u njima je objavljena polemika Srba katolika Dubrovnika s Vatikanom početkom dvadesetog stoleća – o Zavodu Svetog Jeronima. Na osnovu te polemike, može se zaključiti da je Sveti Jeronim bio Srbin, mada rođen u četvrtom stoleću – pre zvaničnog doseljavanja Srba (Slovena) na Balkan. Kad je Dubrovnik pisao o Svetom Jeronimu i vatikanskom zavodu s njegovim imenom, bilo je vreme zahuktale austrougarske kroatizacije Srba Dubrovnika i ostalih delova Dalmacije. U jeku svoje borbe protiv kroatizacije, Dubrovčani će pokrenuti i pitanje Zavoda Svetog Jeronima u Rimu.

Zalosno da poznati istoricari uprkos vincanskom pismu, arheoloskim iskopima, srpskim kraljevima iz 4 veka, kalendaru koji broji 7515 godinu i postojanost slavena na balkanskom poluostrvu u kotinuitetu vise od sedam i po hiljada godina, brane teze koji zagovaraju navodno doseljavanje Srba na balkan u 6 veku.

Istoricar koji maltene osporava sva druga istrazivanja a koji ne dokazuje njihovu neistinistost.

Originalni delovi teksta preuzeti sa;
vdocuments.mx

kosovka2
04.07.2020, 15:04
Sarajevski atentat - Istine i laži?

Profesor Čubrilović o Sarajevskom atentatu, kao živi svedok i saučesnik.
Prvi svetski rat desio bi se čak i da nije bilo tog atentata i to je nesporna istina.
Profesor i akademik Čubrilović kaže da je jedina istina o Sarajevskom atentanu ona koju su na sudu izneli Gavrilo Princip, Grabez i Čabrinović.

Apisove izjave koje je dao u svojim iskazima kad je već bio osuđen na smrt, ne smatra istinitim i ozbiljim pa je stoga verovatno da Apis nije imao ništa sa učesnicima sarajevskog atentata.
- Priče o crnoj ruci uglavnom su plasirane od strane hrvatskih istoričara i političara iako za takve tvrdnje ne postoje nikakvi dokazi.
Akademik Čubrilović je jedan od učesnika sarajevskog atentata koji je preživeo zatvor, prvi i drugi svetski rat.
-
Vaso ili Vasa Čubrilović (Austrougarska Gradiška, 14. januar 1897 — Beograd, 11. jun 1990), bio je srpski akademik, profesor Beogradskog univerziteta, ministar i istoričar. Kao gimnazijalac bio je učesnik u Sarajevskom atentatu.

Dok je pohađao VI razred gimnazije, postao je član nacionalno-revolucionarne organizacije Mlada Bosna.


Posle Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije, novembra 1918. je oslobođen, a zatim je februara 1919. završio gimnaziju u Sarajevu.
Posle toga se najpre upisao na Filozofski fakultet u Zagrebu, a zatim je prešao na Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Diplomirao je 1922. godine.

Kao profesor gimnazije radio je u Sremskoj Mitrovici, Sarajevu i Beogradu. Profesorski ispit je položio 1927. godine.
Doktorirao je istoriju 1929. godine na Beogradskom univerzitetu, na temu Bosanski ustanak od 1875—1878.

U Aprilskom ratu 1941, kao član Saveta zemaljske odbrane pri Vrhovnoj komandi vojske Kraljevine Jugoslavije, se povlačio zajedno sa Komandom prema Sarajevu i Crnoj Gori.
Uhapšen je 3. juna u Risnu u Crnoj Gori, zatim je prebačen u Beograd, najpre u zatvor u Gestapu, gde je ostao do kraja godine, da bi ga zatim odveli u Banjički logor, odakle je pušten decembra 1942. godine. Nakon toga je ostao u Beogradu. Penzionisan je početkom 1943.

Prihvatio je liniju NKOJ-a i postao član KP Jugoslavije krajem 1945. godine. Po formiranju prve privremene vlade DFJ, kao ugledni naučnik, bio je ministar poljoprivrede od 9. aprila 1945. do 9. aprila 1946. godine, a zatim ministar šumarstva (1946—1950).

Kao ministar poljoprivrede, bio je član Agrarnog saveta DFJ, čiji je predsednik bio Moše Pijade. Ova institucija je formirana prema Zakonu o agrearnoj reformi i kolonizaciji, sa ciljem sprovođenja agrearnih reformi i obavljanja poslova kolonizacije u Vojvodini.

Po oslobođenju Beograda postao je član Komisije za obnovu Univerziteta i komesar za Filozofski fakultet. Nastavio je da radi na Katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde je 1947. biran za redovnog profesora,a od 1957. je radio honorarno i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Bio je redovni predavač na katedri Istorije Jugoslavije, zajedno sa njenim osnivačem Jovanom Marjanovićem.

Postao je dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu umesto akademika Veselina Čajkanovića, kome je Sud časti grada Beograda oduzeo tu funkciju,
jer je tokom rata obavljao dužnost dekana Filozofskog fakulteta što se, u novouspostavljenim političkim uslovima, smatralo za kolaboraciju sa okupatorom.
Posao dekana je obavljao od 12. januara 1960. do 1. jula 1966. Penzionisao se 1. septembra 1967. godine. Filozofski fakultet mu je posvetio „Spomenicu”, povodom odlaska u penziju i za 70 godina života.

Nakon penzionisana je nastavio naučni, pedagoški i organizacioni rad na SANU.

Delic iz veoma bogate biografije akademika i istoricara, ucesnika Sarajevskog atentata, svedoka srpskog stradanja u okupiranoj Bosni i Hercegovini, borca za slobodu.
Vrlo je bitno ono sto Vasa Čubrilović svedoci o Sarajevskom atentatu posto je njegovo svedocenje autenticno i ne ostavlja puno prostora za nagadjanja i falsifikate, zato su price o crnoj ruci Aspisu i pomoci Srbije u pripremi i izvodjenju atentata samo na nivou rekla-kazala i plod zelje hrvatskih nacionalista da se okrivi svesrpski narod a posebno drzava Srbija koja je u to vreme za razliku od Hrvatske i BiH, bila slobodna drzava.

Postoje i dokazi o navodnom prenosenju oruzja iz Srbije u Bosnu ali je oruzje verovatno bilo namenjeno obavastajnim sluzbama sto su cinile i ostale zemlje sveta.

Advokat Rudolf Cistler koji je po službenoj dužnosti branio učesnike Sarajevskog atentata, iznosio je tvrdnju da sudski proces nije bio sproveden pravedno.
Naime, iz dostupnih dokumenta videlo se da Bosna i Hercegovina nije bila u teritorijalnom savezu Austro-ugarske pa nije bilo moguće počiniti izdaju protiv Austro-ugarskog carstva. Suverenitet nad Bosnom naime imao je još uvek sultan.

Čin veleizdaje za koji se sudilo Gavrilu Principu i ostalim učesnicama atentata, bio bi moguć da su potpisani dokumenti o prenosu suvereniteta sa sultana na Austro-ugarsku.
-
Izvori;
Wikipedija,
andricevinstitut.org,
ostali članci sa neta.

Kratak osvrt na Sarajevski atentat da se ne dozvoli širenje falsifikovane istorije i lažno optuživanje države Srbije u jednom vremenu. Srbi ne smemo dozvoliti da nas naši dželati optužuju za svoje zločine niti da svoje zločine opravdaju falsifikovanjem određenih istorijskih dešavanja.
Srbi smo sami dužni da se istinom borimo za pravdu.

kosovka2
04.07.2020, 16:37
Čemu ti glava Srbine -I- deo?

103

Falsifikovanje srpske istorije

Neshvatljivo je da deo srpskih istoričara i to vrlo uglednih u svetu priznatih, bez imalo stida pristaje na plasiranje falsifikovane istorije koja čak nema nikakve temelje koji mogu eksplicitno da se brane.
Razumem dnevnopolitičku, potrebu istoričara, političara, istrazivača koji ili su komotni ili doista ubeđeni da
je ,,sve što neko izvana nametne,, bolje od onog do čega smo došli sami, vrednije ili bliže istini.
Ne razumem oholost i prepotentnost, samoljubivost mnogih istoričara koji čak nisu ni spremni raspravljati sa istraživačima, arheolozima i istoričarima sa kojima se ne slažu, sa onima ,,koji imaju svoja istraživanja saznanja i objašnjenja analize određenih istorijskih dešavanja,,.
Osporavanje svih sa kojima se jedan deo istoričara koji se bave modernom i dogovorenom istorijom ne slažu, čini ogromnu štetu našoj istoriji.
Ne počinje srpska istorija u 7 veku niti tobožnjim doseljavanjem Srba na balkan, naša istorija počinje upravo stvaranjem
čoveka ,,Adama i Eve,,.
Svi koji misle drugačije, spadaju u rang Darwina čija teorija o nastanku čoveka do danas nije eksplicitno dokazana i potvrđena.
Pristati na teoriju jedne grupe istoričara da mi nismo potomci Adama i Eve je apsurd. Svi smo mi potomci prvostvorenih, možda postoje i oni po Darwinu naslednici Homo sapiensa, ja to sigurno nisam.
-
Zagovornici teze o dolasku Slovena na Balkan u 6. i 7. veku posle Hrista nemaju ni jedan izvor o tome - osim Spisa vizantijskog cara Konstantina Sedmog Porfirogenita. Međutim, mnogo je pouzdanih izvora da su Sloveni od biblijskih vremena u slivu srednjeg i donjeg toka Dunava. Spisi vizantijskog cara Porfirogenita, iz desetog veka, osnova su zaključaka u zvaničnoj istoriji da su naši preci na Balkanskom poluostrvu tek od Srednjeg veka. Dr Jovan I. Deretić osporava ovakve naučne sudove i za to navodi nekoliko najednostavnijih objašnjenja:

1) Porfirogenitovi spisi su jedini srednjevekovni dokument u kojem se nagoveštava neki vid doseljavanja Slovena na Balkan (ne tvrdi se izričito).
2) Svi drugi istorijski izvori, hronike, letopisi, knjige i pisma Srednjeg veka označavaju stanovnike Balkana kao slovenska plemena, pod raznim imenima.
3) Najpoznatiji srednjevekovni istoričari i hroničari ostavili su zapise o Srbima (Slovenima) na Balkanu i u današnjoj Rumuniji.
4) Većina evropskih istoričara, poslednja tri stoleća, opredeljivala se za tvrdnju da su Sloveni starosedeoci Podunavlja i Balkana.
5) Logički je neprihvatljiva mogućnost da se toliki narod doseli na područje od Alpa i severne Italije do Carigrada, a da o tome ne ostanu brojna dokumenta. Pa takav potres na većem delu Evrope (kad se uzmu u obzir i predeli prapostojbine), morao bi da ostavi neizbrisiv trag u kolektivnoj svesti i starosedelaca i došljaka.
6) Nemoguće je pretpostaviti da su nepismeni došljaci (kako se tvrdi) mogli da starosedeoce nauče svom jeziku, umesto da prime jezik kulturnih i pismenih stanovnika Vizantije.
7) Nemoguće je verovati da su nepismeni Sloveni mogli da organizuju tako masovno i tako uspešno seljenje i to na najprivlačnije područje Vizantije – tada najmoćnije evropske sile.

Nemci veći istinoljupci od mnogih srpskih istoričara!

Stefan Prvovenčani Nemanjić je samo prvi krunisani vladar u dinastiji Nemanjića, a nikako prvi krunisani srpski kralj Srednjeg veka. Jer, Srbija je osnovana 490. godine s prestonicom u Skadru, a od tada - pa do 1171. godine, kad vlast preuzima Nemanja, Srbija je trajala oko 700 godina i imala je više od četrdeset krunisanih kraljeva.

Prednemanjićka Srbija se prostirala od Crnog mora do iza Trsta, što svedoči u 18. stoleću i Andrija Kačić Miošić i tadašnji istoričar iz Venecije Sebastijan Dolči.

Znači, insistiranje zvanične istorije - da su Srbi došli na Balkan i u Podunavlje iz Rusije tek u 7. veku Nove ere, te da su se opismenili i pokrstili tek u devetom veku, potpuni je falsifikat.

Pre Stefana Nemanje, Srbjom su vladale tri dinastije: Svevladovići (od 490. do 641. godine), Svetimirovići (od 641. do 794. godine) i Oštrivojevići (od 724. do 1171. godine)..
Zbog zanemarene istine o prošlosti Srba i ostalih Slovena, nije se došlo do imena svih srpskih kraljeva pre Nemanjića, ali do imena većine jeste, te se navode ta imena u sve tri prednemanjićke dinastije:

Svevladovići: Oštroilo, Svevlad, Selimir, Vladan, Radimir Drugi i nepoznato ime sledećeg;
Svetimirovići: Svetimir, Budimir Svetopelek, Svetolik, Vladislav, Tomislav, Sebislav, Vladimir, Kadomir, Tvrdislav.
Oštrivojevići: Oštrivoj, Tolimir, Pribislav, Krepimir, Svetorad, Rodoslov, Časlav (nepoznata imena vladara od 865. Do 926 – no, pronađena su ovih godina dokumenta o kraljici Domoslavi, u zidanama jedne crkve u Dalmaciji – početak 10. veka, za koju su Hrvati napisali da je hrvatska kraljica.

U njihovoj "povjesti" (istoriji) piše, da su tada vladali "hrvatski vladari": Tomislav, Trpimir Drugi i Krepimir Prvi, Palvimri Ratnik, Tjecimir, Prelimir, Silvestar, Tugimir, Hvalimir, Dragimir, Vladimir Drugi, Dobrosav Vojislav Prvi, Mihailo, Bodin, Dobrosav Drugi, Vladimir Treći, Đuro i Grubiša.

Neverovatno je da zvanična istorija ne spominje ovoliki broj vladara Srbije u Srednjem veku. A koliko su oni važni (to se podrazumeva), videćemo iz vremena srpskog kralja Krepimira Oštrivojevića, vladao od 815. do 840. godine.
-
Početkom 9. veka, Srbiju su vojno napale: Franačka, Bugarska i Istočno rimsko carstvo (Vizantija) - isto kao i NATO 1999. godine! Tad su Bugari okupirali istočnu Srbiju, a iz nje je pobegao plemić s delom vojske i naroda i stigavši do Srema, kojeg su okupirali Franci, zajedno sa Slavonijom i severnoistočnom obalom Jadrana. Borna se predao Francima. Franci su mu ustupili severoistočni deo jadranskog zaleđa, koje su okupirali, te je tim područjem Borna administrativno upravljao i sprovodio politiku franačkih okupatora.

Ove činjenice danas priznaju i nemački istoričari.

- Odbacuju nametnute laži o Srbima i ostalim Slovenima, koje su u društvene nauke uneli zvaničnici germansko-nordijske istorijske škole u 19. veku. Danas, nemački naučnici osporavaju svedočanstvo Konstantina Sedmog Porfirogenita, jer nema osnova verovati u njegov sadržaj i njegov navod o doseljavanju Slovena na Balkan u 7. veku.

Nemci tvrde da je Porfirogenit jedini izvor tvrdnje o doseljavanju Srba i Hrvata na Balkansko poluostrvo u VII veku. Porfirogenita su se slepo držali i Vatikan i predstavnici germansko-nordijske istorijske škole.

Nemački naučnici danas ovako opisuju kneza Bornu, koji je u zvaničnim društvenim naukama upisan kao hrvatski knez, mada je rođen u Kučevu, u Istočnoj Srbiji, gde je bio oblasni vladar zemlje oko Kučeva i oko reke Timoka.

Evo najnovijih nemačkih istraživanja o Borni:

- Najstariju vest o Borni nalazimo kod Ajnharda, poznatog letopisca na franačkom dvoru. Godine 818, beležeći kako su dva slovenska poslanstva stupila pred cara Ludovika - žaleći se na Bugare, on u nastavku iznosi da su to bili "legati Abodritorum ac Bornę, ducis Guduscanorum et Timocianorum, qui nuper a Bulgarorum societate desciverant et ad nostros fines se contulerant" (poslanici Braničevaca i Borne, kneza Guduščana i Timočana, koji su nedavno iz zajednice s Bugarima otpali i u naše krajeve prešli). Borna, Timočanin, bio je zajednički knez Guduščanaca i Timočana. Guduščanci su srpsko pleme tada nastanjeno u dolini Peka. Ime su dobili po antičkom gradu Guduskumu, današnje Kučevo, čiji se slabo istraženi ostaci nalaze nedaleko od današnje varošice Kučeva, na suprotnoj strani Peka, pri ušću rečice Kučajne. Temelji građevina ovog grada, zidani od opeke i kamena, protežu se duž Peka dužinom od 4 kilometra. Dakle, pleme Guduščanaca geografski se nalazilo između Braničevaca i Timočana. Borna je sklopio savez sa franačkom državom i sa svojom vojskom poslat da uguši ustanak Ljudevita Posavskog, u Slavoniji.

Sposobni knez Borna ubrzo postaje gospodar u primorskoj Hrvatskoj. Godine 818, pre izbijanja ustanka, on je kod Ajnharda zapisan samo kao knez Guduščana i Timočana (dux Guduscanorum et Timocianorum). Već iduće godine, kad je vodio na Kupi veliku bitku s Ljudevitom, bio je već "dux Dalmatię". U trećoj godini ustanka (821), Borna postaje "dux Dalmatię atque Liburnię", dakle knez cele dalmatinsko-hrvatske oblasti.

Iz gradacije ovih titula, može se izvući zaključak: da su Franci Borni, kao nagradu i pomoć, davali sve veću vlast, na sve većoj teritoriji, dok mu najzad nisu dali i kneževski položaj.

Treba znati, da se Srbija pribrala u vreme Krepimirove vlasti i povela je oslobodilački rat, da bi oslobodila okupirane teritorije. Pobedila je Franke u Sremu, kod Slavonskog broda i u trećoj bici, takođe, 829. godine u Istri, te je polovina Istre i severoistočna obala Jadranskog mora vraćena u Srbiju, što je srpski kralj Krepimir proslavio u glavnom gradu Srbije - Skadru.

-
Iz gore navednog, logično je da savremeni istoričari koji pišu dogovorenu istoriju srpkog naroda, svoja istraživanja svode isključivo na falsifikate i falsifikovane spise Porfirogenita.
Ne podnoseći ni jedan dokaz o doseljavanju Srba i slovena na balkansko polustrvo, ne objašnjavajući gde smo živeli, kako i čime smo se bavili do 7. veka, oni bez imalo blama brane dogovorenu falsifikovanu i modernu istoriju srpskog naroda.

Žalosno da poznati istoričari uprkos vinčanskom pismu, arheološkim iskopima, srpskim kraljevima iz 4 veka, kalendaru koji broji 7528 godinu i postojanost slavena na balkanskom poluostrvu u kotinuitetu više od sedam i po hiljada godina, brane teze koje zagovaraju navodno doseljavanje Srba na balkan u 7 veku.

Grobni kamen cara Dusana silnog;
102

Istorija sebi ne može dozvoliti luksuz fleksibilnosti, nije to umetnička slika pa ti se jedan delić ne sviđa ajde da izmenimo, popravimo, prefarbamo.
Istorija je pisani dokument koji bi u suštini trebao da bude odraz odnosno beleška (svedok) stvarnog događaja, jednog vremena, naroda, države, kontinenta.
Ne može istorija da se prekraja i prilagođava željama jačih i većih na štetu nejačih i manjih.
Ni jedan ozbiljan istoričar ne bi smeo pristajati da trguje prošlošću svog naroda, svoje države.
Ako dozvolimo da nam decu uče da smo nomadi, onda nas ne sme iznenaditi ako u skoroj budućnosti završimo
poput autohtonog američkog naroda, američkih Indijanaca.

Koristeni izvori;
vdocuments.mx
srbijadanas.com i ostali net sajtovi

kosovka2
05.07.2020, 14:54
Čemu ti glava Srbine -II- deo?

Islamizacija Balkana

107
Salih Selimović je istoričar, publicista i profesor iz Sjenice u Srbiji. Rođen je 1944. u Tešnju u BiH. Poznat je po istraživanjima islamizacije južnoslovenskih prostora, s posebnim naglaskom na demografske i migracione procese u Raškoj oblasti. Dobitnik je Vukove nagrade za 2013. i Kočićeve nagrade za istu godinu.

Salih Selimović kaže da su muslimani Srbi, islamske vere koji govore srpskim jezikom.

Znači, Srbi islamske veroispovesti. Ako bi to zvanično bilo prihvaćeno, bio bi uvećan srpski nacionalni korpus, što nije odgovaralo prvo ranijim okupatorima, zatim komunistima, a danas političarima i intelektualcima koji insistiraju na tome da su muslimani u Srbiji poseban narod.

Mnogi poznati muslimani smatrali su sebe Srbima!

- To su Derviš-beg Ljubović, Omer-beg Sulejmanpašić Despotović, Mehmed Kurt, Salih Karabegović, Salih Kazazović, Ali-Riza Dautović, Avdo Karabegović Hasanbegov, Avdo Karabegović Zvornički, Osman Đikić i njegova sestra Hatidža, Smail-aga Ćemalović, Ibrahim Hadžiomerović, Ali Fehim Džabić, Asim Šeremet, Muhamed Mehmedbašić, Mustafa Golubić, Hasan Rebac, Šukrija Kurtović, Uzeiraga Hadžihasanović, Hamid Kukić, Mustafa Mulalić, Rešad Kurtagić, Derviš Šećerkadić, Mujo Pašić, Hasan Brkić, Osman Karabegović, Džemal i Šukrija Bijedić, Šefket Maglajlić, Midhat Muratbegović, Skender Kulenović, Omer, Avdo i Hamza Humo, Ćamil Sijarić, Derviš Sušić, Meša Selimović, Alija Konjhodžić, Ismet Pupovac, Emir Kusturica, Dževad Galijašević, Amir Čamdžić, Mehmedalija Nuhić i mnogi drugi.

Uz to što su primili muslimansku veru, zadržali su srpski jezik i srpsko prezime.

Osim jezika i pisma, naši muslimani sačuvali su i mnoge hrišćanske i prethrišćanske tradicije sve do današnjih dana. Nikada muslimani iz svoje svesti nisu izbacili Božić, Savindan, Vaskrs, Mladence, Đurđevdan, Ilindan, Mitrovdan.

Salih Selimovć jos kaže; ,,Uvek su muslimani u Staroj Raškoj znali da su srpskog porekla i da su pre islamizacije bili pravoslavci. Izuzetak su samo albanski Malisori, koji su došli u jugoistočni deo Raške tokom 18. veka. Zato su čuvali i štitili manastir Mileševa kao svoju svetinju. Klanjali su se moštima Svetog Save i verovali u njihovu čudotvornost,,.

U Bosni i Hercegovini muslimani se pojavljuju u 15. veku dolaskom otomana.
Nije tačno to što pojedini muslimanski istoričari pokušavaju da nametnu kao istinu, da su muslimani starosedeoci u Bosni.
Pre dolaska otomana i okupacije Bosne u Bosni su ziveli Srbi manji broj hrvata tri religije; bogumili, pravoslavci i katolici.

Mnogo je falsifikovanja od strane muslimanskih zvaničnika danas a to više ne sme da se toleriše. Sve do ustavnih
promena 1974 g. muslimani su bili manjina.

Intervju dat listu Pecat

Salih Selimović - Muslimani nikad nisu postali Turci!

Muslimani nikada nisu postali Turci jer su sačuvali svoj maternji jezik, staru tradiciju i uvek su znali svoje poreklo, kaže istoričar i profesor Salih Selimović za nedeljnik Pečat, pojašnjavajući uzroke istorijskog razdora Srba muslimanske veroispovesti i Srba pravoslavaca.

Istoričar i profesor Salih Selimović vrstan je poznavalac tema vezanih za srpsko-muslimanske odnose i probleme koji su se „provlačili“ kroz našu, ne mnogo srećnu, balkansku prošlost. Autor je vrednih knjiga, na desetine studija, naučnih radova o poreklu i istoriji Srba muslimanske veroispovesti.

Objašnjavajući pitanje porekla današnjih muslimana u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, KiM, pitanje njihovih korena, ukazujući i na suštinu i prirodu viševekovne nesloge Srba i muslimana, jednog istog naroda različitih vera, na početku razgovora, on kaže:

„Današnji muslimani, koji su sa prostora bivše SFRJ, u većini slovenskog su porekla. To je u nauci nesporno, mada ima i onih koji bi ‚hteli‘, reč je o bosanskom i delu raških muslimana, da su bogumilskog porekla. Ne znaju ili neće da znaju da su bogumili samo jedna hrišćanska jeres, može se slobodno reći u pravoslavlju, a nikako neki poseban bogumilski narod. Ako je veliki deo bosanskih bogumila došao iz Raške, pa oni su mogli da budu samo Srbi. Bogumilstvom želi da se dokaže neka stara posebnost, ‚individualitet‘ iz kojeg se vremenom navodno konstituisala bošnjačka nacija. Pokušava da se dokaže da postoji neki istorijski ‚kontinuitet‘. Ako su srpska plemena bila dominantna u Raškoj, Zeti, Bosni, Travuniji, Zahumlju, Neretvi, Usori, Soli i stvorila srpske srednjovekovne države, što je u istorijskoj nauci nesporno, pa kojeg bi to onda mogli biti porekla domaći muslimani po dolasku Turaka Osmanlija, od kojih će primati islam?, kazuje profesor Selimović.

On dodaje da su islam prvo prihvatile vlastelinske pravoslavne porodice, kao i trgovci, zanatlije i stočari vlasi u brdsko-planinskim predelima gde je delovanje Srpske pravoslavne crkve bilo slabije.

„Znatan broj hrišćana je islamiziran i kroz danak u krvi (devširma). Neki roditelji su urezivali krst na čelo dečaka ili im lomili i sekli prste na desnoj ruci kako bi ih spasili da ne budu odvedeni u Istambul i postali „Turci“ janičari. Vuk Karadžić je konstatovao povlašćeni položaj onih koji su prešli u islam sledećom rečenicom: „Ako se ko od raje poturči, odmah ima sva prava kao i ostali Turci; ne samo što ga neće prekoriti pređašnjom verom nego će ga još svako radije pomoći nego rođenog Turčina.“

U ruralnim sredinama islamizacija je do kraja 15. i polovine 16. veka bila skoro nepoznata izuzev zapadno od Pljevalja u predelu Bukovica. U retkim slučajevima, u nekim palankama i kasabama, islamizacija je poprimila masovniji karakter i taj talas je potrajao do oko 1540. I pored prihvatanja vere osvajača nikada domaći muslimani nisu zaboravili maternji jezik, a u otmenijim krugovima se uvek pisalo ćirilicom koju su često nazivali bosančica, begovsko pismo ili Stara Srbija, kako su je oni sami nazivali. Ćirilica i srpski jezik su bili u upotrebi i na turskom dvoru, a Dubrovnik je u prepisci sa turskim dostojanstvenicima, koji su bili poreklom „naše gore list“, koristili ćirilicu i srpski jezik još od 1420 godine!, tvrdi profesor Selihović i dodaje i da je Sultan Mehmed Fatih govorio i grčki i slovenski, zapravo srpski.

I kasnije, kada je došlo do radikalnije islamizacije, ipak su bile sačuvane i mnoge hrišćanske i uopšte autohtone narodne tradicije i praznici kao što su Božić, Savindan, Đurđevdan, Vidovdan, Mladenci, kaže ovaj istoričar iz Sjenice.

„U narodnom kalendaru kod muslimana, pogotovo u ruralnim sredinama, sve do današnjih dana se koristi odrednica od Božića ili do Božića, za Vidovdan, po Đurđevdanu ili na Prokoplje (sv. Prokopije) neće da rade“, dodaje Selimović.

On dodaje i da naši muslimani nisu činom prihvatanja islama postajali Turci. Oni su i dalje, bez obzira na to kojem društvenom sloju pripadali i na kojim položajima se nalazili, čuvali maternji jezik, pismo i mnoge narodne običaje iz vremena kada su bili hrišćani, najčešće pravoslavci.

“ Od etničkih Turaka su se uvek razlikovali. Ni Osmanlije u njih nisu imali poverenja, pa su na vezirski položaj ili nekog glavnog paše skoro uvek u Bosanskom pašaluku postavljali Turke koji su bili poreklom Anadolci, Albanci, Grci, Bugari, Kurdi, Mađari, a naše su slali u udaljene provincije prostrane Imperije. Turci su potcenjivali i ismejavali muslimane nazivajući ih Bošnjacima, što u doslovnom prevodu znači praznoglav, glup, tvrdoglav. Dakle, muslimani nisu tretirani kao pravi Turci, a ni oni sami u duši se nisu tako osećali. Posle prestanka osmanlijske vladavine oni su se našli „ni na nebu, ni na zemlji“. Osećali su nesigurnost i povlačili su se u sebe. Mnogi nisu mogli da shvate i prihvate istorijsku realnost. Velika masa je bila i potpuno anacionalna.

Ipak, izvestan broj muslimanskih intelektualaca, trgovaca i plemstva (age i begovi) znali su za svoje hrišćansko srpsko poreklo i pokrenuli su pitanje nacionalnog osvešćivanja muslimana i vraćanja svojim predačkim korenima! Sa druge strane, bilo je nerazumevanja od jednog dela srpske intelektualne i političke elite za taj proces! To je kod mnogih muslimana izazvalo revolt, pa su iz našeg poslovičnog inata hteli biti svako, samo ne Srbi. Takve okolnosti našim neprijateljima su i te kako odgovarale i u tom pravcu su oni sprovodili beskrupuloznu i veoma efikasnu propagandu, naglašava ovaj istoričar iz Sjenice i dodaje:

„Srpski nacionalni korpus izgubio je ogroman broj muslimana čiji su koreni srpski! Slično se događalo i sa Srbima katolicima. Da završim onom čuvenom, još neprevaziđenom konstatacijom umnog Meše Selimovića: „Otrgnuti smo, a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema više ni toka, ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije“, kaže on i naglašava:

“ Muslimani, koji se od 1993. izjašnjavaju kao Bošnjaci, u Staroj Raškoj i u BiH, nisu nikada mogli biti Turci, Iranci, Saudijci. Ogroman je broj muslimana koji imaju srpska, odnosno slovenska prezimena. Bošnjaštvo iz perioda osmanske i austrougarske vladavine je promovisao osvajač i okupator iz svojih interesa. Ovo sada je treći put da se naši muslimani opredeljuju da su Bošnjaci. Ne osporavam pravo da se svaki čovek, pa tako i musliman, nacionalno izjasni ili ne izjasni, kako hoće, pa i kao Bošnjak. Druga je stvar sintetičko stvaranje nacionalnog kolektiviteta. Tu se moraju poštovati naučno utemeljene odrednice“, kaže Selihović u svom intervjuu za list Pečat.

Za kraj svog intervjua profesor Selihović je dodao da muslimanima ne mogu da budu bliži ni Turci, ni Arapi, niti bilo koji drugi narod od braće i sugrađana Srba.

„Nikada ne bi trebalo da zaboravimo `Da je brat mio koje vere bio` i da `Ko neće brata za brata, hoće tuđina za gospodara`“, zaključuje profesor Selihović na kraju svog razgovora za list Pečat.

Koristeni izvori sa:
pecat.co/facebook.com

kosovka2
12.07.2020, 14:54
Čemu ti glava Srbine? (III deo)

U prva dva članka, izneseni su delići iz istorije i islamizacije balkanskog prostora i srpskog naroda.
108

Budući da muslimanski istoričari bez imalo blama sve češće iznose tvrdnje da su muslimani ,,starosedeoci,, odnosno potomci bogumila i da su vrlo mlake reakcije srpskih istoričara, intelektualaca i zvaničnih vlasti, bitno je da svakodnevno osporavamo naj gnusniji način falsifikovanja istorije na našim prostorima.

Bogumili su bili Srbi, jedna manja grupa koja je pripadala hrišćanima ali nije prihvatala katoličku i pravoslavnu doktrinu i zato su sebe nazvali ,,bogumilima,, dok su ih druge dve hrišćanske crkve smatrale sektom.
Znači, čak ni u slučaju da su bogumili prešli u islam ne daje muslimanima argumente da se predstavljaju kao starosedeoci u BiH.
U prvom članku iznosim delić iz bogate srpske istorije da bi lakse razumeli drugi članak, islamizacija balkana.

Pojavljuju se sve češće tvrdnje modernih istoričara koji tvrde da su Srbi u islam prelazili na dobrovoljnoj bazi i to masovno iako ne postoji ni jedan dokaz da je to istina.
Pojedinci se pozivaju na turske arhive, (turci odnosno otomani, bili su osvajači i nije logično da će u arhivima čuvati onaj deo iz tog vremena koji bi ih teretio za zločinačku i genocidnu politiku nad porobljenim narodima), tako da je samo delimično moguće na osnovu njihovih arhiva dokučiti delić istine iz otomanske vladavine na balkanu.

Rat između Austro-ugara i otomana prekidao odnosno pomerao te granice, ustanci okupiranih naroda zbog otomanskih zuluma takođe su činili da otomanska vlast nije u kontinuitetu vladala balkanskim narodima pet vekova.
To su neistine koje opet plasiraju savremenici, istoričari dogovorene istorije.

Nisu samo Srbi islamizirani već u svim narodima koji su pali pod otomasku vlast, otimana su muska deca koja su odvođena u Carigrad da se vaspitavaju u islamu za janičare, paše, age.

Turci su na srpskim teritorijama za svoje vlastodršce dovodili age i paše odnosno, poturčene grke, albance, bugare, doseljavali jevreje, dok su poturčene Srbe postavljali u drugim zemljama za age i paše.
Naj masovniji deo otomanske vojske, aga i paša činile su poturice, islamizirani pripadnici okupiranih naroda.

Da otomani nisu islamizirali porobljene narode, nikad nebi imali toliku vojsku i nebi vladali toliko dugo, njih nije bilo puno, oni su u početku bili mali narod. Jačina otomanskog carstva ležala je u islamizaciji porobljenih naroda, stvaranju vojske (janičara) od muške dece porobljenih naroda, postavljanjem za vlastodršce u porobljenim narodima age i paše (poturice), koji su odlično poznavali jezik naroda kojima su vladali, navike, karakter.

Nije istina da su u otomanskom carstvu religije imale zaštitu sultana, aga i paša, jer su islam i muslimani smatrani uzvišenom religijom i nacijom dok su svi drugi narodi bili nizeg reda (raja, čauši, robovi), niti su postojala jednaka prava i jednake mogućnosti za muslimane i ostle narode i vere.
Zato se ne moze govoriti o dobrovoljnom prelasku u islam uzimajući u obzir zulme otomana, danak u krvi, naplatu harača.
-
Danas se Srbima nameće postulat ,,zločinačkog i genocidnog naroda,, optužuju nas upravo oni koji su počinili naj monstruoznije zločine naj masovniji genocid, koji su skoro istrebili pojedine narode i nacije.
-
Pamtiti i opominjati, moramo svi, da nam se ne ponove Jasenovac, Jastrebarsko, Stara Gradiška, Sisak, Jadovo, Srebrenica, Sarajevo.
-
U Srebrenici 1995 nije bilo jednog srbina čak ni jednog živog praseta koje bi svedočilo da su tu živeli Srbi. Alijini mudžahedini su pocinili genocid nad srpskim narodom kao sto su hrvati počinili genocid nad srpskim narodom u današnjoj Hrvatskoj u tri navrata ali, optužili su nas da smo mi genocidna nacija.

- Da zlo bude veće imaju istomišljenike unutar samog srpskog korpusa, ,,oni isti čiji su preci bežeci od ustaškog i muslimanskog noža završili u Srbiji,, danas pljuju po srpskoj naciji i pokušavaju raznim smicalicama naterati srpsku naciju da prihvati da je počinila genocid.
Koliko mora čovek biti nečovek, koja crna duša u njemu obitava, koliko je i od čega pomračen um takvim čovekolikim bićima koji sopstveni narod optužuju za zločine koje su nad tim istim narodom počinili oni koji danas u ruci drže panj i sekiru, koji tuže-sude i izvršavaju presudu.
Dok god se bude falsifikovala istorija, sakrivala istina, prihvatala odgovornost drugih, ponavljaće nam se Oluje, Srebrenica, Jasenovac i žuta kuća.

Čemu ti glava Srbine, čemu?
- Ako će drugi da nam pišu istoriju, udžbenike za našu decu, da nam nameću krivicu, ako će naši istoričari i naučnici, istraživači samo prepisivati od drugih, čemu nam glava onda.
Svako od nas je dužan da svojim potomcima ostavi zdrave temelje na kojima će oni dograđivati i razvijati državu i naciju, da im ostavimo tapiju svedočanstva o nama, našim precima i precima naših predaka, da ostavimo istinu na kojoj će počivati i njihova borba za očuvanje. Istina je naj jače oružje, istinom se pobeđuju sva zla i zato; ,,Čemu ti glava Srbine, ako ćeš prihvatati laž i falsifikate, ako će drugi da ti određuju puteve da ti nameću greh koji oni počiniše?,,

,,Kako ćeš se opravdati Srbine brate, kad grobovi progovore, čime ćeš pred svoje slavne predke?,,